Kada se na Lazarevu subotu, 27. aprila, bude služila liturgija, sveštenstvo Zvorničko-tuzlanske eparhije prvi put, nakon 35 godina, neće pomenuti ime Vasilija Kačavende. Odlukom Sinoda Srpske pravoslavne crkve (SPC) „da usvoji ostavku episkopa zvorničko-tuzlanskog“, kako glasi zvanično saopštenje ovog crkvenog tela, te da za administratora Eparhije do majskog Sabora postavi vladiku banjalučkog Jefrema, okončava se jedno od bolnijih poglavlja u novijoj istoriji Crkve. Poslednjih nedelja u medijima su se pojavili snimci koji prikazuju vladiku Kačavendu u svetlu, malo je reći, nedostojnom arhijereja SPC-a. Ogorčenost kako laičke javnosti tako i velikog dela sveštenstva dostigla je tačku u kojoj više nije (bilo) moguće ponašati se
kao-da-se-ništa-nije-dogodilo. Godinama se o episkopu Vasiliju Kačavendi u crkvenim krugovima samo šaputalo. Važio je za jednog od „najmoćnijih“ vladika SPC-a, a političke i ine veze koje (je) održava(o) doprinosile su njegovoj nedodirljivosti. Kako je „Vreme“ već pisalo, nakon što je izabran patrijarh Irinej, baš slučaj Vasillija Kačavende pominjao se kao ključan koji će pokazati da li je Crkva sa novim patrijarhom na čelu u stanju da rešava nagomilane probleme u svom dvorištu.
UNUTAR CRKVE: Kako „Vreme“ saznaje, sredinom prošle godine trojica đaka Cetinjske bogoslovije požalili su se svojim duhovnicima na episkopa Kačavendu, čijoj su Eparhiji pripadali. Optužbe su bile strašne, a đaci uplašeni. Tvrdili su da ih je vladika seksualno napastvovao i da ih ucenjuje, jer ne pristaju na njegove ponude. Uprava Cetinjske bogoslovije, plašeći se za svoje đake, zaštitila je identitet trojice momaka. Njihove izjave u celosti su dostavljene Sinodu, ali bez pominjanja imena. Imena su bila sakrivena u sefu, a ispod izjava koje su se našle u Sinodu stajali su potpisi rektora Cetinjske bogoslovije, duhovnika đaka i njihovog razrednog starešine. Veliku podršku pružio je i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
Tako je prvi put unutar crkvenih zidova slomljena tišina o vladiki Vasiliju Kačavendi.
Sagovornik „Vremena“ blizak Saboru ističe da je strašno bilo kada su sveštenici shvatili da vladika Kačavenda, saznavši da je nekoliko đaka iz njegove eparhije progovorilo, ne može ni da nasluti o kojim je đacima reč. Cetinjsku bogosloviju, naime, u tom trenutku pohađa 12 učenika iz Eparhije zvorničko-tuzlanske. Drugim rečima, pomenuta trojica očigledno nisu bili jedini sa takvim iskustvom.
Ceo slučaj dobija svoj nastavak u Sinodu. U raspravi o vladiki Kačavendi, kojoj su prisustvovali i pojedini episkopi koji nisu članovi tog crkvenog tela, nekoliko vladika su bili oštri i insistirali su da se mora istrajati, i da se ne smeju više gurati stvari pod tepih. Oni su tražili da se vladika Kačavenda odmah povuče odnosno razreši dužnosti. S druge strane, da se odluka odloži, prema podacima do kojih je „Vreme“ došlo, insistirao je još jedan moćni episkop, vladika bački Irinej. Iako pojedini sajtovi koji zastupaju proartemijevsku struju vide baš u vladiki bačkom glavnog krivca za „progon nedužnog vladike“ Kačavende, čini se da je uloga episkopa Irineja Bulovića bila suprotna. Naime, u crkvenim krugovima baš se on pominje kao jedan od glavnih, ako ne i glavni, zbog kojih se stvari nisu brže odvijale te je Kačavendi dat rok do maja.
Novembra prošle godine, pritisnut optužbama i konkretnim dokazima, tadašnji episkop zvorničko-tuzlanski prinuđen je da podnese ostavku. Zvanično objašnjenje je glasilo da se povlači zbog bolesti, ali da je zamoljen da u Bijeljini ostane do maja. Dogovor je bio da će otići, bez mnogo galame, do zasedanja Sabora. Kao što su pojedine vladike smatrale da bi se trebalo oštrije obračunati sa arhijerejem za kojeg veruju da ima podugačak „spisak grehova“, tako je i vladika Kačavenda dok se pakovao, po svemu sudeći, smatrao da odlazak koji je nevoljno najavio ipak može biti odložen. Uticao je da u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj sveštenstvo „spontano“ pokrene peticiju da zadrži svog vladiku. Na peticiji su se našli skoro svi sveštenici, neki zasigurno pritisnuti brigom za sebe, ličnom korišću ili čak istinskom odanošću vladiki, a neki iz samog straha. Teško da taj strah čudi. Jednostavno, poverenje u crkveni vrh u mnogome je poljuljano ćutanjem i održavanjem statusa quo. Sveštenstvo je, na osnovu ranijeg iskustva, moglo da zaključi da će njihov vladika ostati tu gde jeste, a da će oni biti kolateralna šteta. Ipak, tri eparhijska sveštenika nisu stavili svoj potpis. Kako „Vreme“ saznaje, baš jedan od pomenute trojice nepotpisanih govorio je 22. aprila pred Sinodom. Već je Sinod ranije bio u prilici da pregleda materijal, snimke i dokumenta koji su, po svemu sudeći, ukazivali na krivicu njihovog sabrata. Sada se čula i živa reč, potekla od nekog ko godinama poznaje vladiku Kačavendu. Prema sagovornicima „Vremena“, ono što su čuli, vladike je još jednom ostavilo zgranutim.
Odmah nakon sednice u medijima se pojavila informacija da je vladika Kačavenda razrešen dužnosti. A onda je stiglo saopštenje iz Sinoda gde se usvaja ostavka dotadašnjeg vladike zvorničko-tuzlanskog „na službu aktivnog eparhijskog arhijereja, podnetu iz zdravstvenih razloga (…) Ovim se utoliko menja odluka Svetog arhijrejskog sinoda od 6. novembra 2012. godine, kojom je ostavka episkopa g. Vasilija bila načelno prihvaćena, a on umoljen da ostane u službi eparhijskog arhijereja do redovnog zasedanja Svetoga arhijerejskog sabora u maju 2013. godine, radi završetka započetih projekata.“ U trenutku kada medije preplavljaju snimci neprilične sadržine, kada pljušte optužbe, a upućeni govore da su i građani Zvorničko-tuzlanske eparhije počeli da nude svoje informacije, saznanja, snimke o delima nedostojnim za vladičanski čin, ovakvo saopštenje deluje kao groteska. Po svemu sudeći, ovaj „eufemizam“ o bolesti Vasilija Kačavende proistekao je iz pera potparola SPC-a, vladike bačkog. No, možda je imao na umu ono što je dan kasnije objasnio mitropolit Amfilohije: „Vladika Vasilije razrešen je iz zdravstvenih razloga, a za Crkvu su zdravstveni razlozi i moralni i duhovni, ne samo bolest.“
IZVAN CRKVE: Proteklih nedelja dnevna štampa utrkivala se u objavljivanju transkripata razgovora, kratkih snimaka na kojima se Vasilije Kačavenda ljubi sa mladićem. Pre nekoliko godina jerođakon Serafim, sada Bojan Jovanović, u javnost je izašao sa mnogobrojnim optužbama na račun vladike Kačavende koje su išle čak do optužbe za ubistvo mladog bogoslova Milića Blažanovića. Takve optužbe svakako treba da se nađu na sudu, gde bi se utvrdilo koliko je u njima istine. Jer ili Bojan Jovanović treba da odgovara zbog užasnih kleveta ili Vasilije Kačavenda treba da se nađe u zatvoru. Advokat Duško Tomić vodi ovaj predmet u ime porodice Milića Blažanovića. Prema pisanju pojedinih bosanskohercegovačkih listova, Bojan Jovanović je takođe ispitivan pred pojedinim članovima Sinoda u slučaju bivšeg vladike zvorničko-tuzlanskog.
UNUTAR CRKVE – DAN POSLE: Kakva će biti konačna „sudbina“ Kačavende kada je reč o njegovom kanonskom statusu, još se ne zna. Za sada, pojašnjenja radi, on je razrešen dužnosti, ali ne i raščinjen. Drugim rečima, Vasilije Kačavenda više ne upravlja Eparhijom, ali ostaje u činu episkopa. Pre nego što se laička javnost ponovo razbesni, valja napomenuti da i Sinod nije telo koje može da donose odluke o konačnom status jednog vladike, već to radi Sabor, kao najviši organ Crkve u kojem su okupljeni svi episkopi. Početak prolećnog zasedanja zakazan je za 21. maj. Za sada je podosta sigurno da vladiki Kačavendi neće biti dozvoljeno da ostane u Bijeljni, a u medijima se pojavila informacija da će se preseliti u manastir Šišatovac. Isti manastir je pominjan i u slučaju raščinjenog vladike Artemija. No, teško da će se ovo nagađanja obistiniti. Inače, vladika Kačavenda ima stan u Beogradu te će možda boraviti u njemu.
Konačno, osim oduzimanja eparhije, moguće je da vladiki Kačavendi sledi i crkveno suđenje.
Nažalost, Crkva je odlučila da reaguje po hitnom postupku onda kada je već ključalo. Ali treba naglasiti da se u SPC-u već mesecima vodila borba dela vladika i sveštenstva da se Kačavenda pozove na odgovornost. Čak, već ozlojađeni i u strepnji da se ponovo ništa neće dogoditi, sveštenstvo je počelo da stvara svoje udruženje – bratstvo Srpskih pravoslavnih sveštenika (uslov članstva je da nisu ranije bili članovi prokomunističkog Udruženja sveštenika), koje bi bilo protivteža samovolji episkopa i njihovoj neefikasnosti.
Nesumnjivo je da je Crkva predugo ćutala dok su pojedine vladike radile šta im se prohte, bez straha i obzira. Isto se tako ne može i ne treba poreći da je tišina doprinela nepoverenju u SPC-u, i snažnom i opravdanom otporu javnosti prema pojedinim crkvenim strukturama, ali i neopravdanom prema svima drugima koji se ponašaju dostojno svom pozivu.
Kada je patrijarh Irinej došao na tron SPC-a, dočekale su ga brojne teškoće, očekivanja i kritike. Problemi koje on sada, uz podršku većeg dela Sabora i sveštenstva, pokušava da reši taložili su se godinama, kako za vreme aktivnog delovanja pokojnog patrijarha Pavla, tako još više za vreme njegove bolesti. Ma koliko od spolja to rešavanje delovalo sporo, ipak se nešto pokreće. Bivši vladika Artemije je raščinjen. Bivši episkop zvorničko-tuzlanski seli se iz svojih dvora u Bijeljini posle 35 godina stolovanja Eparhijom. Ako ima istina u pojedinim optužbama protiv njega, trebalo bi da reaguje građanski sud. Jedan od sagovornika „Vremena“, inače sveštenik, vrlo direktno ističe da sada: „Kada je ‘pao’ jedan od najmoćnijih među vladikama, Kačavenda, svima nam je laknulo. Biće lakše ‘ukloniti’ i ‘sitnije ribe’, kao što su vladika Pahomije, Filaret, Antonije iz Moskve.“
Sve to pruža nadu da je Crkva, makar i polako, počela da se vraća onome što je bila i što bi trebalo da bude.
