Verovatniji je scenario po kojem DS želi da spasi Borisa Tadića, nego onaj po kojem bi da ga se reši kako bi se otvorio prostor za drugačiju vrstu vođstva u stranci. I tu se pre svega misli na dva Dragana, Đilasa i Šutanovca, mnogo manje na Pajtića
Boris Tadić je u izbornoj noći, ljut, umoran, tužan, opraštajući se s novinarima rekao dve stvari. Prva je da on u kohabitaciji „bogu hvala“ neće učestvovati, a druga je da „sigurno“ neće biti premijer.
Kako su mediji u ponedeljak 21. maja „nezvanično saznali“, Tadić je na sednici Predsedništva stranke trebalo da ponudi svoju ostavku na mesto predsednika. To je, u stvari, prva nezvanična informacija koja se mogla čuti „u krugovima bliskim DS-u“ tog dana pred četvorosatnu sednicu na kojoj se „raspravljalo o rezultatima izbora“. Sledeća je bila da jedan krug DS-ovaca misli „da bi stranka trebalo da se povuče u opoziciju“.
U međuvremenu je pukla treća vest kako je DS „raspustio beogradski i još 11 od ukupno 17 opštinskih odbora u Beogradu, među kojima su i oni u Rakovici, u Zemunu i na Čukarici“. Sve je ličilo na čistku i revanšizam ozlojeđenog partijskog vrha prema opštinskim odborima koji nisu uradili posao na predsedničkim izborima u Beogradu. DS, međutim, demantuje i kaže da to naprednjaci izmišljaju. Stvar se, recimo, razjasnila, kada je DS u zvaničnom saopštenju medijima priložio na uvid odluku Izvršnog odbora stranke od 16. maja 2012, kojom se raspisuju redovni neposredni izbori u 11 opštinskih odbora DS-a u Beogradu, kojima je isticao dvogodišnji mandat započet 5. juna 2010. godine.
Onda je odnekud plasirana i četvrta „nezvanična informacija“ koju su mediji „lančano“ objavili da predsedništvo stranke traži od Borisa Tadića da bude premijer. Ako on odbije, da premijer bude Đilas. Jelena Trivan je demantovala sve spekulacije o razgovorima na sednici Predsedništva. Ipak je, i pored Trivankinog demantija, javnost počela da se bavi mišlju „Tadić premijer“ kao i onda, pre nekoliko meseci, kada je Dušan Elezović, šef vojvođanskih demokrata, pustio buvu da bi uz parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore mogli da se održe i predsednički. Demokrate i sada, kao i tada, pokušavaju da testiraju novo rešenje u javnosti, sumnjičavi su kritičari DS-a. Otud to neobično ćutanje 48 sati posle proglašenja rezultata predsedničkih izbora. Ali su zato mediji stigli da slikaju ko je sve ušao u Krunsku 69 i ko je izašao. Zabeleženo je da su sastanku prisustvovali predsednik stranke Boris Tadić, zamenik predsednika DS-a Dragan Đilas, predsednik Političkog saveta Dragoljub Mićunović, potpredsednici Dragan Šutanovac, Bojan Pajtić, Dušan Petrović i Jelena Trivan, Nebojša Krstić i Srđan Šaper. Niko nije dao izjavu medijima, Mićunović je kasnije na pozive novinara odgovarao da se strpe i da će sve biti uskoro rečeno. Tadić je samo mahnuo novinarima i ušao u auto. I tako, ponovo jedno strogo unutarstranačko pitanje, pretvorilo se u državno.
Na dan zaključenja ovog broja „Vremena“ još nije poznato kakav će biti rasplet u DS-u. Verovatniji je, međutim, scenario po kojem DS želi da spasi Borisa Tadića. Nego onaj po kojem bi da ga se reši kako bi se otvorio prostor za drugačiju vrstu vođstva u stranci. I tu se pre svega misli na dva Dragana, Đilasa i Šutanovca, mnogo manje na Pajtića. Ovaj drugi scenario je, zasad, teško izvodljiv.
„Vreme“ je, u iščekivanju, novih „nezvaničnih vesti“ i, možda, neke zvanične, pokušalo da pronađe odgovor na pitanje o mogućem raspletu unutar Demokratske stranke.
Sociolog dr Jovo Bakić veruje da su demokrate pred situacijom „dva plus dva jednako četiri“, dakle da uvide gde su dobili a gde izgubili, jer politika je rezultat: „Oni su s najvećom razlikom dobili u Beogradu, 6. maja, na izborima za gradonačelnika, tj. gradsku skupštinu. Dragan Đilas je napravio razliku od gotovo 14 odsto u odnosu na rezultat DS-a na parlamentarnim izborima. To je rezultat koji pokazuje da je Dragan Đilas čovek koji bi trebalo da vodi DS u narednom periodu. Drugi čovek koji to može da uradi je Bojan Pajtić, koji je takođe imao solidan rezultat u Vojvodini. To bi opet značilo da jedan od njih dvojice treba da preuzme premijersku poziciju. To je jedina nada za DS da na sledećim izborima ne doživi još veći udarac od ovog koji je doživela na ovim izborima.“
Drugi sociolog i politički analitičar dr Slobodan Antonić kaže da bi Tadiću nabolje bilo da postane premijer. Premijer je najjači politički položaj u našem sistemu, pogotovo ako je to „čelnik stranke koja ima većinu u vladi, kao recimo Koštunica 2004–2007.“ Ako bi postao premijer, Tadić bi, uveren je Antonić, obnovio i osnažio liderstvo u stranci, jer bi sa pozicije premijera mogao da kontroliše poslovanje čitavog DS establišmenta: „Takođe, pošto bi to mesto DS morao da plati prepuštanjem SPS-u najjačih ministarstva, time bi Tadić sprečio da neki od stranačkih barona suviše ojača, na račun oslabljenog šefa stranke.“
Citirajući Vesnu Pešić, koja kaže „da položaj premijera nije za Tadića jer je on lenj, pošto tu mora mnogo da se radi, a ne da se paradira, kao što je Tadić navikao“, Antonić smatra da je to tačno samo pod pretpostavkom da premijer hoće da se bavi ekonomijom. „Koštunica je ekonomiju prepustio Dinkiću i drugima, a sam se usredsredio na državna pitanja. Ako bi Tadić izabrao ekipu koja bi zasukala rukave u ekonomiji i socijali – a da takvih ljudi u DS-u ima, pokazuju primeri Diane Dragutinović i Gordane Matković – onda bi i on mogao komotno da se posveti pitanjima koja ga više zanimaju: diplomatiji i državnoj politici“, precizan je Antonić.
Ali, on napominje i da je ozbiljna mana rešenja „Tadić premijer“ što bi posle „Vaterloa od 20. maja“, vladu na čijem bi čelu on bio naprednjaci mnogo lakše rušili nego onu koju bi predvodio Dačić. U teškim vremenima, koja nam nagoveštavaju ekonomisti, sledeća vlada će svakako morati da donosi nepopularne mere. Odijum zbog tih mera naprednjaci bi svaljivali prvenstveno na Tadića, tako da bi on rizikovao da bude oteran sa vlasti kao jedan od najomraženijih političara u novijoj istoriji Srbije.
Antonić na kraju kaže: „Kako sada stvari stoje, Tadić bez premijerskog položaja teško da može dočekati 2016. kao predsednik DS-a. On bi bio samo Jovan Bez Zemlje koga bi, u pogodnom trenutku, vrlo lako uklonili žuti baroni. Zato i mislim da je premijersko mesto za njega najracionalnije rešenje.“
Politikolog dr Zoran Stojiljković pak misli da nije nemoguće da Tadić ostane predsednik stranke i da ne ide na operativne funkcije jer on je igrač drugačijeg kova, i malo bi bilo teže zamisliti da zbog lošeg izbornog rezultata prvo ponudi ostavku na mesto predsednika, pa ga posle Predsedništvo izmoli, kao „ne možemo mi bez tebe“, a on kaže: „‘ajde, dobro“. Treba očekivati da će te odluke biti donete za nekoliko dana, naglašava Stojiljković. On je pritom uveren da Tadića u stranci ne ugrožavaju ni Đilas ni Pajtić: „Ta je ambicija preuranjena, oni nemaju tu vrstu podrške u stranci.“
I Putin je bio prvo dva puta predsednik države pa onda premijer. Nije to nemoguće. Samo što Putin nije izgubio na izborima.
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
Vladajuća Srpska napredna stranka gubi podršku birača, ali se još uvek ne zna kada će, i pored brojnih najava predsednika, biti raspisani izbori, ko će biti na studentskoj listi, te kakva može da bude uloga opozicionih stranaka koje (ne)će podržati studentsku listu? Pitanja je mnoštvo: da li se studentska strategija može nazvati keč-ol? Po čemu se onda, u svojoj suštini, razlikuje od keč-ol pristupa SNS-a? Koje su prednosti i mane toga? Koliko je jedan front nužan u okolnostima borbe protiv režima poput ovog? I ako njega nema, šta onda
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
