Jesi jeo pečenja, jok, nisam gladan

Pretprošle nedelje, točno 10. marta, Vučić gospodin je u punom kapacitetu bravurozno posetio Pambukovicu, kod Uba, gde njegova lista, kako se pohvalio, dobila 81 posto glasova i reko da će bude nov asfalt od čitavih 12 kilometara do centra varošice. U centru sela, između dve betonske bandere razapet transparent “Pambukovici je najvažniji Vučić”. Prisutan kum Darko Glišić, koji predsednik opštine Ub, predsednik IO SNS, sa koje pozicije uspešno obezbeđuje autobuse meštana iz svih krajeva Srbije koji prisustvuju svim Vučićevim podvizima na terenu i gde treba. Za ovu priliku kum Glišić je bio u tradicionalnoj frizuri, napred šiške a pozadi tarzanka, kao i svečanom sakou iz fundusa, teget sa blede štrafte, model Vučić. Jošte bilo nekoliko ministara, od preko Drine Milorad i u punom kapacitetu podrazumevani Vučić gospodin.

VIŠE OD DEMOKRATIJE

Doček bio ispred zgrade u kojoj su prostorije mesne kancelarije, takoreći ispod onog transparenta “Vučić je najvažniji”, bilo slatko posluženje, harmonikaš koji odsviro šta je odsviro dobio paru u harmoniku, samo Vučić dobio vunene čarape, pa Vučić gospodin u punom kapacitetu reko da nije slučajno odabro Pambukovicu, da su veliki pritisci na našu zemlju, ali da mu nisu važni ni Rot, ni Šider, svaki čovek u Pambukovici mu je sto puta važniji. To, kako reko, kazo sa svom zbiljom i dodo: “Svaka vaša kuća, svako dete, svaka starica, svaki starac, svaki čovek u Pambukovici je sto puta važniji od svakog od njih, i tako ću se ponašati uvek u budućnosti; kad budem štitio interese Srbije, uvek imajte u vidu da ću u glavi imati i Pambukovicu”.

Još dodo da pozvo i Dodika zato što je hteo da imaju dvojicu predsednika, tu gde se snimaju Kamiondžije. Na kraju bilo najvažnije da će asfalt do Uba, 12 kilometara, biti gotov do Đurđevdana. Javio se i Dodik, da ne bude da je džabe dolazio: “Više od demokratije je to kad neko dođe i kaže da će da napravi 12 kilometara puta”. Onda na sastavljene plus zastrte stolove ispred Vučić gospodina u punom kapacitetu izneto pečeno prase, i izneto pečeno jagnje, koji su na licu mesta isečeni. Pa je Vučić u punom kapacitetu pozvo prisutni narod da sedne da se posluži, pa ponovio: “Dođite sa decom i sedite gde hoćete, ovo je za vas!”

Pečenje je ostavljeno narodu, a Vučić je u punom kapacitetu izodo do fudbalskog igrališta gde je takoreći izveo početni udarac šutnuvši loptu iz zaleta, na utakmici Pambukovica–Stave. Predsednik gospodin, zajedno sa gospodin Dodik, i kesicom kokica, kratko je posedeo i bio je kraj još jedne bravurozne posete Srbiji koja se ubrzano razvija. Dobro, to ne bio kraj, jer je isto veče, obraćajući se direktno preko TV ekrana, Vučić gospodin u punom kapacitetu, osvrćući se na komentare da nije tačna njegova izjava da će se vratiti 89 posto grtađana Srbije koji su trenutno u inostranstvu, u prilog svoje teze reko kako su mu rekli da su se u Pambukovicu vratile dve žene iz Austrije.

I šta bude, reporter “Vremena”, posle nekoliko dana, post festum krene u Pambukovicu. Zadnjoj pošti Pambukovica priđe od manastira u Dokmiru, stane pored puta, kod automehaničarske radnje se raspita, izađe čovek i reče da je u susednoj kući rođen Dragan Džajić, da je to put za Novake, a da Pambukovica sledeće skretanje. Tu se reporter seti otvaranja puta za Novake, četiri km, bio prisutan kad je Vučić gospodin sa Džaja odigro dupli pas na otvorenom putu. On pita: “Kakav je asfalt Džajo?”, a legenda Džaja odgovara: “Odličan!”

Centar sela uz asfaltni put, levo STR “Bane i Bilja”, preko puta zgrada Mesne zajednice sa kafanom, ispred koje bili stolovi sa to pečenje, u centru sela i dve betonske bandere između kojih bio razapet transparent “Pambukovici je najvažniji Vučić”. Dalje od Mesne zajednice osnovna škola, putokaz za manastir Merkšinac, u kome, vele, glavni lažni monah Antonije, koji po Beograd, kad treba, brani svetinje. Reporteru se prvo namesti Pozamašan čovek, reklo bi se Rom, koji pošo u prodavnicu, uze objasni da transparent “Pambukovici je najvažniji Vučić” oduvo vetar. Kako bilo u nedelju, bilo dobro, je l pečenje bilo za Vučića, jok, za narod. Reporter uze i pita i gde igralište gde Vučić gospodin šuto loptu, Pozamašni pokaza da to dole niz put. Je l’ jeo pečenja, odgovori sa jok, a što, pa nije gladan, ali pojelo se, uvek ima gladni.

BAZEN I ŠTALA

Reporter uđe u prodavnicu, reče da bio do rodne kuće od legenda Džaja, Pozamašni uze veli da jednu loptu nije dao za Pambukovicu. Uključi se žena koja uze veli da je Džaja rođen nedaleko, a da je pri poseti Vučića sve bilo odlično, nije jela pečenja, bilo joj dosta što ga vidi. Pozamašni upita što reporter snima da nije ona Jedan televizija, daj bože da nije, žena reče, neka snima. I još reče da se obradovala za Dodika, bila blizu, ali nije uspela da se pozdravi, a videla i sina od Džajićeva sestre, koji ima dva prezimena.

Pridošlica uze dalje pita je l’ ovde žive dve sestre za koje Vučić gospodin na televiziji reko da su se vratile iz Austrije. Odgovoriše da imaju tri sestre, jedna je Milica, rade u Beč, jedna ima stan na Ubu, trenutno nisu tu, dolaze često u Pambukovicu. Kako, pa ima mini-bus na liniji Beč–Ub. A šta rade tamo, da nisu neki IT stručnjaci, anesteziolozi…? Prodavačica reče da rade što i sav drugi narod, Pozamašni ponovi pitanje, Šta rade, pa odgovori, šta bi radile, on će da kaže, ponovi, šta bi radile, i reče, spremačice i higijeničarke. Kad izađoše iz prodavnice, reporter uze pita Pozamašnog gde je domaćinstvo Molovića, gde Darko Glišić rekonstuiše ujčevinu. Ovaj pokaza niz put, objasni šta je orijentir, ima kamion u dvorištu, vele da Glišić tu radi bazen, a vele i da je to samo štala.

foto: d. todorović

Novinar pređe do autobuskog stajališta, o proslavi u nedelju nema pojma, ne interesuje ga, jednostavno, ne zanima ga, ne voli Vučića, a ni Glišića, radio u “Trliću” pa se razboleo. Tu i starija Romkinja, Zorica se zove, živi tamo, pokaza rukom, došli skoro, radili u Beč, sad su Romi tu, a bili u Donja mala. Virnemo u kafanu, koja u zgradi Mesne zajednice, ispred koje bili Vučić gospodin i pečenje, u kafani dva pokrupna čoveka, takoreći uglas odgovaraju: nisu bili u nedelju, mogo je bude ko je hteo, oni nisu, čuli da bilo odlično. Ponudimo konobaricu da sedne, ne sedi sa gostima, uze da kaže da nije radila u nedelju, a ni klub nije radio, ispred bilo postavljeno, vele da jeo ko teo, zna da je spreman pasulj za fudbalere, više ne zna, nije bila života joj, nije odavde.

Pristiže kamion komunalaca sa Uba, stade kod one betonske bandere bez Vučića, radnici uzeše razapinju kablove, stadoše u stav za slikanje, čovek koji naiđe uze veli da će se radi put do Uba, šta fali ovom putu, dobro izgleda, ništa, oće novi. Bio u nedelju, bilo lepo, svega bilo, on nije jeo, ne mrsi, posti. Naiđe još jedan, i on reče da bilo mnogo lepo, stariji je on čovek, šta ima on da jede, svaka čast Vučiću, put će ide skroz do Ub, pa na drugu stranu, prema magistrali za Šabac.

Na izlasku iz sela, prema Ubu, reporter stade kod orijentira koji mu je objasnio gospodin Pozamašni. Priča se da tu Darko Glišić, na ujčevini majke, koja je tu odrasla, gradi kuću za roditelje. Roditelji žive u Stublenici, u kući pored autoputa, zli jezici vele da im je isplaćena nadoknada, ali je put zaobišao Glišića kuću. Sad je problem buka od autoputa, pa mama oće da se vrati na ujčevinu. A na ujčevini se uveliko gradi, ceo plac opasala visoka betonska ograda, unutra veliki kamion – mešalica u pogonu, gomile peska i šodera, neki objekti već ukrovljeni…