Težak zadatak: zakon o vladi, Mladić, evropski pregovori, ustav, investicioni plan, kosovski pregovori, zakon o radio-difuziji...
Politički „feragosto“ u Srbiji završio se 21. avgusta, pa počinje ozbiljno odbrojavanje za vladu i srpsku skupštinu, koja delimično treba da pređe u zgradu Skupštine Jugoslavije, a srpske vlasti da potpuno preuzmu nadležnosti bivše SCG.
U narednih šest nedelja treba da se pokaže ne samo da li će aktuelna vlada opstati, već i kakav će, zapravo, biti rezultat celog njenog mandata. Vlada i Skupština će se u narednim nedeljama suočiti sa više ispita nego prosečan student u ispitnom roku – one treba da izađu na šest teških (među kojima su neki „večiti“) i nekoliko lakših ispita: zakon o vladi, Mladić, evropski pregovori, ustav, investicioni plan, Kosovski pregovori, zakon o radio-difuziji…
REKONSTRUKCIJA: Test koji će možda prvi doći na red je rekonstrukcija vlade. Na osnovu odluke parlamenta da preuzimanje nadležnosti treba da bude okončano 45 dana po izdvajanju Crne Gore, u skupštinskoj proceduri je od kraja jula Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o ministarstvima, u kome se kaže da četrnaest ministarstava (uključujući tu ministarstva odbrane i spoljnih poslova, o čijem je statusu u protekla dva meseca bilo mnogo nagađanja) i Republička direkcija za imovinu „nastavljaju da rade“; da „prestaju“ da rade tri ministarstva; da „počinje da radi“ devet institucija – od vojnog inspektorata i vojne službe bezbednosti do geomagnetnog zavoda – koji inače preuzimaju nadležnosti dosadašnjih „saveznih“ institucija sličnog naziva; (vidi okvir „Portfelji“).
U obrazloženju zakonopredlagača kaže se da su u trenutku nastupanja pravnog sledbeništva institucije bivše Srbije i Crne Gore postale organi Republike Srbije, a da o njihovom preuzimanju nije trebalo da bude donesen nikakav poseban akt; da to važi i za ministarstva bivše Srbije i Crne Gore, koja su u trenutku pravnog sledbeništva postala ministarstva Republike Srbije. Predlaže se da se zakon donese po hitnom postupku i stupi na snagu odmah po objavljivanju u „Službenom glasniku“, a ne posle uobičajenog roka od osam dana.
Vaš hroničar je konsultovao dvojicu univerzitetskih profesora koji poznaju problematiku političkih sistema: Jovicu Trkulju s Pravnog Fakulteta i Iliju Vujačića s Fakulteta političkih nauka. Obojica imaju utisak da predlagač tih zakonskih izmena ovakvom formulacijom zapravo pokušava da izbegne glasanje o izboru dva nova ministra. Primer mirnog državnog razlaza Srbije i Crne Gore je u komparativnoj ustavnoj praksi sasvim specifičan i teško je naći paralelu s nekim prethodnim rešenjem povezanim sa disolucijom složenih država na osnovu koga bi moglo da se prosuđuje o ovakvom rešenju. Nijedan političar, inače, do sada nije otvoreno govorio o takvoj mogućnosti, sem možda u veoma zavijenoj formuli socijalista Zoran Anđelković u jednoj ranijoj izjavi.
Po dosadašnjim nagoveštajima, usvajanje ovog zakona ne bi trebalo da predstavlja nepremostivu teškoću za vladajuću većinu, jer socijalisti su do sada najavljivali da će za taj zakon glasati, a pošto je predlog tog zakona već nekoliko nedelja u Skupštini, a oni se nisu oglasili, to bi moglo da znači da pri toj nameri ostaju. Oni ponavljaju da neće glasati za izbor Vuka Draškovića za ministra spoljnih poslova – čije ministarstvo po slovu tih zakonskih izmena „nastavlja da radi“. Po slovu pomenute formulacije, protivnici Vuka Draškovića bi onda morali da sakupe većinu za njegov opoziv, što nije izgledno. Možda funkcioneri SPO-a nisu dobro shvaćeni kad su izjavljivali da će Vuk Drašković obavljati svoju dužnost dok uživa podršku parlamenta. Eventualni drugi ministar bi, inače, mogao da bude izabran i bez tri glasa SPO-a.
O svemu tome je do sada bilo mnogo spekulacija, sada će možda uslediti i polemike.
SUDBINA VLADE: Od sredine maja, kada je Miroljub Labus podneo ostavku na mesto potpredsednika srpske vlade, a G17 plus oročio svoje učešće u njoj, mediji ponavljaju da budućnost Vlade Srbije suštinski zavisi od toga da li će Ratko Mladić biti nađen i uhapšen. Odluka o nastavku pregovora sa EU-om zavisiće isključivo od ocene Karle del Ponte, koja je u sudnici proteklih dana kritikovala srpsku vladu što Mladić nije u Hagu. Rasim Ljajić, jedan od koordinatora Akcionog plana za saradnju sa Haškim sudom, procenjuje da će Srbija do polovine septembra pružiti konkretne dokaze o pomaku u potrazi za Mladićem, a da je šef istrage Haškog tužilaštva Patrik Lopez Peres, koji je nedavno boravio u Beogradu, zadovoljan dosadašnjim sprovođenjem Akcionog plana.
Na Mladićevu predaju se izgleda više ne računa, čim predstavnici vladine koalicije, vrlo često DSS-a, izjavljuju da će Mladića, ako ga pronađu, uhapsiti. U tom slučaju vlada Vojislava Koštunice treba da reši još jednu zagonetku između mosta i ćuprije. Ako Mladića uhapse, imaće Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, što je važan cilj ove vlade (dobitak na mostu), ali će imati teškoće s većinom jer socijalisti, koji spremaju kongres koji će održati na jesen, ponavljaju da će u slučaju hapšenja generala Mladića uskratiti podršku vladi. Radikali, čijem je lideru Vojislavu Šešelju uskraćeno pravo da se sam brani u Hagu, sigurno će pojačati pritisak, koji će delimično ići i ka socijalistima. Demokrate koje su najavile da vladu neće rušiti zbog Haga, ne daju zasad nagoveštaj da bi mogli da priskoče u pomoć vladi jer i oni postaju nervozni pošto dobijaju signale da relativno dobro stoje, a već tri godine su van izvršne vlasti (mada to i nije sasvim tačno ako se računa Beograd, Vojvodina i mesto predsednika Srbije).
Ministar finansija Mlađan Dinkić ponovio je ovih dana u intervjuu za „Fajnenšel tajms“ da će njegova stranka održati obećanje o napuštanju koalicione vlade ako pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om ne budu odmrznuti do kraja septembra. Da želi da ostane u vladi govori njegova rečenica iz tog intervjua da Srbija prolazi kroz teško razdoblje i da bi sada bio loš trenutak za izbore.
INVESTICIONI PLAN: Sličnu poruku šalje i otvaranje dosijea „Nacionalni investicioni plan“. Tokom letnje političke pauze mnogo se govorilo o putevima i mostovima koji će se graditi, o bolnicama koje će se renovirati. Srpska vlada bi taj plan trebalo da usvoji krajem avgusta, dok bi početkom septembra o njemu trebalo da raspravlja Skupština Srbije. Da li je taj investicioni plan znak da je vlada počela kampanju za skore izbore. Po svoj prilici – ne. Sama najava investiranja nije dovoljno ubedljiv izborni argument u Srbiji izmorenoj izneverenim očekivanjima i logično bi bilo pretpostaviti da će vlada nastojati da za njenog mandata gradnja i počne i da može da pokaže i nešto konkretno.
Najave da će u narednih godinu i po dana biti investirano približno 1,2 milijarde evra u javni sektor čuju se od sredine jula. Ideja je da svake godine bude izdvajano između četiri i pet odsto bruto društvenog proizvoda za kapitalne investicije, a od EU-a se traži pomoć u iznosu od oko jedan odsto GDP-a. Posle posete potpredsednice Vlade Ivane Dulić-Marković i ministra finansija Mlađana Dinkića Briselu, kojom prilikom je predstavljen Plan plus, domaćoj javnosti je predočavano da su evropski zvaničnici voljni da pomognu infrastrukturne investicije, kao i da stimulišu rast zaposlenosti u Srbiji. Dinkić procenjuje da bi stranih investicija moglo da bude više od 3,5 milijardi dolara.
Ideja o povećanom investiranju nastala je u martu, kada su se videli nagoveštaji, potvrđeni kasnijom prodajom Mobtela Norvežanima, pa i Hemofarma, da bi privatizacioni prihodi mogli biti veći nego što su planirani. Srpska vlada je inspirisana modelom koji se primenjuje u Irskoj u poslednjiih 20 godina.
Tokom pripreme tog investicionog plana izdvojeno je sedam prioriteta: investicije u oblasti saobraćajne infrastrukture, stanogradnje, obrazovanja, zdravstva, sporta, kulture, u državnu upravu u okviru koje su i policija, vojska…
Po publicitetu sudeći, posebno se ističu investicije u saobraćaj: obilaznica oko Beograda, pravac Beograd–Novi Sad i Beograd–Požega, kao i investicije u južni krak koridora 10 na pravcima Niš – granica sa Bugarskom i Leskovac – granica sa Makedonijom. Uzgred se napominje kako investicije u niskogradnju podstiču najmanje 13 industrijskih oblasti, itd. Posle ljutih neoliberala, fridmanovaca i monetarista, ipak malo starog dobrog Kejnsa. Neki detalji govore o vanparlamentarnom sporenju i usaglašavanju različitih nivoa vlasti na tu temu. S jedne strane, bilo je polemičkih tekstova o tome da Beograd dobija više od provincije, a s druge strane međusobno prilično harmonične izjave funkcionera srpske vlade i Skupštine Beograda o beogradskoj saobraćajnoj obilaznici govore o važnoj saglasnosti dve izvšne vlasti, što je možda i nagoveštaj boljih odnosa u toj grupaciji u periodu posle narednih izbora.
Pojedini ekonomisti, a među njima i Stojan Stamenković, upozoravaju da povećana javna potrošnja može da podstakne inflaciju. Čule su se različite ideje o tome šta je najbolje činiti sa 7,03 milijardi raspoloživih evra u Srbiji: prevremeno vraćanje dugova; povećanje rezervi, formiranje takozvanog drugog stuba penzionog osiguranja, penzionih fondova koji bi kasnije bili investirani u privredu; investiranje u inostranstvu…
„SRPSKI BREND„: U zemlji koja ima 912.000 nezaposlenih, u kojoj je samo 18 odsto mlade generacije zaposleno, kojoj treba 35 godina da po sadašnjim stopama rasta dostigne nivo zemalja Evropske unije, gde god se odigra neki vašar izveštači požure da prenesu nečiju izjavu da to može biti srpski brend: kajmak, pršut, šljiva, Guča, Osečina…
U zemlji u kojoj je prosečna neto zarada u julu iznosila 21.774 dinara, to zvuči pomalo i prirodno, ali govori i o tome da ovde još vlada svojevrstan duh dezindustrijalizacije i da se lako zaboravlja činjenica da je učešće izvoza tehnološko intenzivnih proizvoda u Mađarskoj 46, u Češkoj 32, u Sloveniji 28 odsto. Ekonomska budućnost Srbije zavisiće od snage njenog izvoznog sektora, a pojedini stručnjaci upozoravaju da sa sadašnjeg učešća izvoza u bruto domaćem proizvodu od oko 20 odsto Srbija mora ići na 40 do 50 odsto, a u kasnijem razdoblju i više. U suprotnom neće biti ostvarljive visoke stope rasta proizvodnje, ni približavanja životnog standarda u Srbiji proseku EU-a. Tome bi trebalo da bude sve podređeno, pa i političke dileme, drame, fore i smicalice.
Nastavljaju da rade
Nastavljaju da rade prema delokrugu koji je izmenjen ovim zakonom:
1) Ministarstvo spoljnih poslova,
2) Ministarstvo odbrane,
3) Ministarstvo unutrašnjih poslova,
4) Ministarstvo finansija,
5) Ministarstvo pravde,
6) Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu,
7) Ministarstvo privrede,
8) Ministarstvo za kapitalne investicije,
9) Ministarstvo trgovine, turizma i usluga,
10) Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom,
11) Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike,
12) Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine,
13) Ministarstvo vera,
14) Ministarstvo za dijasporu,
15) Republička direkcija za imovinu Republike Srbije.
(Član 20. Zakona o izmenama i dopunama zakona o ministarstvima)
Prestaju da rade:
1) Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose,
2) Ministarstvo za unutrašnje ekonomske odnose,
3) Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
(Član 21. Zakona o izmenama i dopunama zakona o ministarstvima)
Počinju da rade
Počinju da rade prema položaju i delokrugu koji je utvrđen ovim zakonom:
1) Inspektorat odbrane,
2) Vojna služba bezbednosti,
3) Vojno-obaveštajna služba,
4) Direkcija za mere i dragocene metale,
5) Inspektorat za rad,
6) Zavod za intelektualnu svojinu,
7) Direkcija za unutrašnje plovne puteve Plovput,
8) Geomagnetski zavod,
9) Zavod za socijalno osiguranje.
(Član 19. Zakona o izmenama i dopunama zakona o ministarstvima)
Pregovarački tim početkom jeseni treba da izvesti Skupštinu Srbije o toku bečkih pregovora. Skupština je novembra prošle godine usvojila rezoluciju koja ih na to obavezuje. Ti pregovori trenutno prolaze kroz fazu „šatlovanja“ i kolanja raznih predloga o decentralizaciji, zaštiti kulturne baštine, ali nema se utisak da pregovori napreduju. Dok sa raznih strana dolaze signali da se ulazi u ključnu fazu pregovora, mediji su se bavili jednom izjavom Sande Rašković-Ivić BBC-ju koja implicira da Beograd ima rezervni plan – podelu Kosova. To je iz krugova beogradskih pregovarača uporno demantovano. Ideja o podeli Kosova u srpskim intelektualno-političkim krugovima inače nije nova.
Sudeći po memoarima bivšeg člana Predsedništva SFRJ Bore Jovića, književnik Dobrica Ćosić je takvo rešenje predlagao još 1990. godine.
Autor Branislav Krstić je 1994. godine objavio studiju „Kosovo između istorijskog i etničkog prava“, a 2000. njenu dopunjenu verziju „Kosovo pred sudom istorije“ u kojima se definišu zone od posebnog interesa za obe strane. Ta studija je jedno vreme iščitavana kao platforma za podelu, ali sam autor je takve interpretacije odbacio kada je jednom bio gost u Pres klubu, koji je svojevremeno vodio vaš hroničar.
Mada često sumnjičeni da planiraju podelu Kosova, srpski politički faktori nisu išli dalje od predloga da na Kosovu budu stvorena dva entiteta – srpski i albanski. Tu ideju je 18. maja 2001, na međunarodnom skupu o bezbednosti u Beču, prvi izložio potpredsednik u Đinđićevoj vladi Nebojša Čović. Predlog o dva entiteta pod ovim ili onim imenom jeste važan deo plana za Kosovo aktuelne srpske vlade i pregovaračke platforme Beograda koji je odobrila Skupština Srbije.
Nije verovatno da je Sanda Rašković-Ivić sada imala ovlašćenje da govori nešto novo, pošto bi predlog o podeli potkopao jedan od najvažnijih pregovaračkih argumenata srpske strane, baziran na principu nepromenljivosti granica.
Na sednici ustavnog pododbora održanoj 18. jula usaglašena su prva tri dela predloga teksta novog ustava Republike Srbije, koja se bave uglavnom ljudskim pravima. Članovi pododbora su se tada složili da eksperti koji predstavljaju podnosioce dva nacrta ustava – Zoran Lončar, koji zastupa vladin predlog usvojen 4. juna 2004. i u decembru te godine dostavljen Skupštini, i Dragor Hiber, koji brani predlog grupe stručnjaka koje je okupio predsednik Srbije iz januara prošle godine. Trebalo je da oni u saradnji sa Predragom Markovićem, predsednikom Narodne skupštine, do 21. avgusta pripreme za dalje usaglašavanje tekst predloga preostalog dela ustava. Usaglašavanja još traju, članovi tog pododbora se još nisu sastali, ali ima nekih nagoveštaja da bi se nešto u dogledno vreme moglo naći pred 25 članova Odbora za ustavna pitanja. To nešto će najverovatnije biti predlog sa usaglašenim rešenjima i sa onim odredbama o kojima postoje alternativni predlozi. Do ustava je još daleko.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
