O tome kakva je razlika između onoga što se piše i govori i onoga što se čini, kao i o tome kako se oseća običan čovek građanin, vernik, pripadnik manjinske zajednice u Hrvatskoj, razgovaramo sa Jelenom Nestorović.
JELENA NESTOROVIĆ: „Lepo je i pohvalno videti, i uliva nadu, da se političari i verski poglavari različitih veroispovesti susreću i razgovaraju. U Hrvatskoj imamo dobre zakone i javne istupe, ali stanje u praksi iz perspektive Srba ne odgovara tome. Mnoštvo je incidenata, naročito nakon ulaska Hrvatske u Evropsku uniju – nije prijatno gledati ljude koji marširaju ulicama, pevaju pesme i uzvikuju ‘za dom spremni’, nije prijatno gledati kako na našim institucijama ispisuju da smo četnici, neki mladi i stari ljudi su fizički napadnuti i pljačkani, a to je samo mali deo svega što se događa. Svakako da o tome treba da razgovaramo, ali pre svega duboko verujem da je većina ljudi pod uticajem politike, Crkve…“
„VREME“: Ako većina jeste pod uticajem političkih i crkvenih aktera, a vi kažete da postoje dobri zakoni, javni diskurs koji je manje-više tolerantan, kako je moguće da se ipak toliko toga lošeg događa?
Narod ne oseća da su te izjave iskrene. Ako nas u školi, na veronauci, uče „ljubi bližnjega svoga“, a svaki dan prolazimo pored zida preko puta škole na kojoj piše „ubi Srbina“, i to godinama stoji tako, šta smo naučili? Za peticu u dnevniku govorimo o ljubavi, a kada izađemo iz učionice stvar je drugačija. Ljudi shvataju da političari mnoge stvari izjavljuju da bi država i oni delovali fini, ali moraju se dela i ponašanja sa tim poklapati.
Kakav je bio prethodni period za srpsku manjinu, za običnog čoveka, za vernika SPC-a u Hrvatskoj?
Bivša vlada Tomislava Karamarka bitno je unazadila našu državu i društvo u pogledu ljudskih prava, tolerancije, pa čak i samog trpljenja. Omogućeno je izuzetno desnim strujama da se njihov glas čuje i da takva retorika prevlada – zato su bila moguća otpuštanja Srba samo zbog njihove nacionalnosti, politizovanje Jasenovca, marševi po Zagrebu. To je naštetilo i samom HDZ-u. Mi se zbilja nadamo i verujemo da će gospodin Plenković povesti svoju stranku jednim normalnim putem – i hrvatskim i evropskim, a takav put odgovara Srbima jer omogućuje saradnju.
Javni prostor, pa i medijska scena, često je puna krajnosti – ili se govori kako je sve odlično ili kako je suživot nemoguć. Šta biste vi rekli, gde je tu istina?
Kao i obično, između. Marširanja i slične stvari jesu nešto što se događa retko i što rade uvek isti pojedinci, međutim, s obzirom na prostor koji to dobija, šalje se snažna poruka javnosti o poželjnom ponašanju u našoj državi. Ima jako mnogo Hrvata, nevladinih organizacija, političara, koji imaju sasvim drugačiji stav, ali zavisno od političkog momenta u kojem smo zavisi šta će doći do izražaja. Ono što se događa u javnom prostoru ima uticaj na obične ljude. S obzirom na to da je odnos između Hrvatske i Srbije dugi niz godina pun nepoverenja, to utiče na svaki segment našeg života. Uticao je na mene kada sam išla u školu, utiče na zapošljavanje, obeležen si… Svaki čovek je odgovoran za svoje ponašanje, ali je odgovornost i na društvu koje ti poručuje da ćeš ti biti dobar Hrvat ili dobar Srbin ako se ponašaš na određeni način.
Koja bi po vama trebalo da bude uloga većinske crkve u društvu?
Crkva treba biti ta koja će činiti prvi korak radi razumevanja etike, morala, odnosa prema drugom – ako je generalna postavka ljubav, posebno većinska crkva treba da čini prvi korak prema svakome ko je drugačiji, ko je isključen, siromašan, u problemu, ali ne tako da traži da taj neko postane jedan od njih. I to mora biti politika crkve, a ne pojedinačni postupak nekog sveštenika. Mislim da nijedna crkva ili verska zajednica u regionu nema tu zrelost. Pozitivni primeri su tu, ali nam fale pozitivne politike.
Srpski nacionalisti nisu protiv mladosti, ali su svi ovi koji se sad busaju podrškom mladosti vodili hajku i harangu protiv nas dok smo bili mladost, nazivajući nas ultardesničarima, rekao je lider Pokreta 1389 Miša Vacić
„Ako ti je neko rekao da si buntovnik, odgovori da jesi, ali dodaj i zbog čega, zašto ne pristaješ na situaciju u kojoj te svode na nulu, u kojoj si niko i ništa. Jer ako na to pristaneš, rezultati će biti loš život, loša politika, loša estetika, a prostor u kom si za tebe će postati neizdrživ“, rekao je za novogodišnji dvobroj „Vremena" vladika Grigorije
Poruke sa protestnog skupa pokazuju da među građanima više nema nedoumica i konfuzije, prepoznali su odakle se i kako generišu problemi u društvu i državi i postali otporni na jeftine finte. Jasno je svima, ne samo u načelu nego i u pojedinostima, da se iza velikih režimskih reči i čitave mehanizacije raspamećivanja i nasilja, iza ubijanja institucionalnog i ustavnog poretka, krije jedino i samo krađa istorijskih razmera. I jasno je da je takva država opasna po život
Režim Aleksandra Vučića se hvali da ima para koliko hoćeš na računu – pa je ipak zadužio Srbiju za još milijardu evra pod užasnom kamatom. Zašto? Jer im se može
„Novinari“ koji su, nepotpisani, priredili ispovest porodice koja je izgubila dve devojčice pod nadstrešnicom dobro su znali šta rade i u šta uprežu ucveljene ljude
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
