O tome kakva je razlika između onoga što se piše i govori i onoga što se čini, kao i o tome kako se oseća običan čovek građanin, vernik, pripadnik manjinske zajednice u Hrvatskoj, razgovaramo sa Jelenom Nestorović.
JELENA NESTOROVIĆ: „Lepo je i pohvalno videti, i uliva nadu, da se političari i verski poglavari različitih veroispovesti susreću i razgovaraju. U Hrvatskoj imamo dobre zakone i javne istupe, ali stanje u praksi iz perspektive Srba ne odgovara tome. Mnoštvo je incidenata, naročito nakon ulaska Hrvatske u Evropsku uniju – nije prijatno gledati ljude koji marširaju ulicama, pevaju pesme i uzvikuju ‘za dom spremni’, nije prijatno gledati kako na našim institucijama ispisuju da smo četnici, neki mladi i stari ljudi su fizički napadnuti i pljačkani, a to je samo mali deo svega što se događa. Svakako da o tome treba da razgovaramo, ali pre svega duboko verujem da je većina ljudi pod uticajem politike, Crkve…“
„VREME“: Ako većina jeste pod uticajem političkih i crkvenih aktera, a vi kažete da postoje dobri zakoni, javni diskurs koji je manje-više tolerantan, kako je moguće da se ipak toliko toga lošeg događa?
Narod ne oseća da su te izjave iskrene. Ako nas u školi, na veronauci, uče „ljubi bližnjega svoga“, a svaki dan prolazimo pored zida preko puta škole na kojoj piše „ubi Srbina“, i to godinama stoji tako, šta smo naučili? Za peticu u dnevniku govorimo o ljubavi, a kada izađemo iz učionice stvar je drugačija. Ljudi shvataju da političari mnoge stvari izjavljuju da bi država i oni delovali fini, ali moraju se dela i ponašanja sa tim poklapati.
Kakav je bio prethodni period za srpsku manjinu, za običnog čoveka, za vernika SPC-a u Hrvatskoj?
Bivša vlada Tomislava Karamarka bitno je unazadila našu državu i društvo u pogledu ljudskih prava, tolerancije, pa čak i samog trpljenja. Omogućeno je izuzetno desnim strujama da se njihov glas čuje i da takva retorika prevlada – zato su bila moguća otpuštanja Srba samo zbog njihove nacionalnosti, politizovanje Jasenovca, marševi po Zagrebu. To je naštetilo i samom HDZ-u. Mi se zbilja nadamo i verujemo da će gospodin Plenković povesti svoju stranku jednim normalnim putem – i hrvatskim i evropskim, a takav put odgovara Srbima jer omogućuje saradnju.
Javni prostor, pa i medijska scena, često je puna krajnosti – ili se govori kako je sve odlično ili kako je suživot nemoguć. Šta biste vi rekli, gde je tu istina?
Kao i obično, između. Marširanja i slične stvari jesu nešto što se događa retko i što rade uvek isti pojedinci, međutim, s obzirom na prostor koji to dobija, šalje se snažna poruka javnosti o poželjnom ponašanju u našoj državi. Ima jako mnogo Hrvata, nevladinih organizacija, političara, koji imaju sasvim drugačiji stav, ali zavisno od političkog momenta u kojem smo zavisi šta će doći do izražaja. Ono što se događa u javnom prostoru ima uticaj na obične ljude. S obzirom na to da je odnos između Hrvatske i Srbije dugi niz godina pun nepoverenja, to utiče na svaki segment našeg života. Uticao je na mene kada sam išla u školu, utiče na zapošljavanje, obeležen si… Svaki čovek je odgovoran za svoje ponašanje, ali je odgovornost i na društvu koje ti poručuje da ćeš ti biti dobar Hrvat ili dobar Srbin ako se ponašaš na određeni način.
Koja bi po vama trebalo da bude uloga većinske crkve u društvu?
Crkva treba biti ta koja će činiti prvi korak radi razumevanja etike, morala, odnosa prema drugom – ako je generalna postavka ljubav, posebno većinska crkva treba da čini prvi korak prema svakome ko je drugačiji, ko je isključen, siromašan, u problemu, ali ne tako da traži da taj neko postane jedan od njih. I to mora biti politika crkve, a ne pojedinačni postupak nekog sveštenika. Mislim da nijedna crkva ili verska zajednica u regionu nema tu zrelost. Pozitivni primeri su tu, ali nam fale pozitivne politike.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
