Vučićević je u TV etar izlio sav “sadržaj” koji je ustanovio u svojim novinama: red urlanja, red skandala, red izmišljotina, red najogavnijih uvreda i red pohvala na račun velikog vođe i svog prijatelja Vučića... U najnovijem “izdanju”, posle tragedije u Novom Sadu i događaja koji su usledili, spremljeni su poseban “jezik” i posebne poruke: na ulicama su “Đilasovi huligani”, ustaše, antisrbi, mrzitelji svega srpskog, uništitelji narodne imovine
U medijskom sistemu vlasti Aleksandra Vučića, tabloid “Informer” od početka je imao važno mesto. Ako je u maju 2012. godine počeo da “izlazi” kao najjeftiniji dnevni list, 12 godina docnije to je najgledanija TV stanica na kablovskom sistemu Telekoma Srbija i, čini, se, jedini novi medijski projekat vlasti koji je doneo očekivanu gledanost i uticaj. Na čelu ove medijske operacije nalazi se od početka kao vlasnik i kao urednik Dragan Jola Vučićević, diplomirani politikolog i prekaljeni tabloidni novinar i urednik.
O njemu i njegovoj karijeri mnogo je pisano, ali se čini da nije do kraja objašnjena njegova uloga u sistemu vlasti Aleksandra Vučića. Kao što je od 2012. godine Vučićević, uz veliku podršku vlasti, uspeo da kontaminira štampane medije i agresivnim pristupom zagospodari, sada maršira ka mestu vodeće medijske TV platforme u Srbiji. On je za relativno kratko vreme uspeo da pregazi TV Hepi i da radikalnijim pristupom u prezentaciji medijskog sadržaja preotme najpre publiku ove televizijske kuće. Vučićević sada maršira dalje i preti da pregazi TV Prvu, te da zakaže neku vrstu budućeg medijskog obračuna i sa Željkom Mitrovićem, gospodarom i tvorcem TV tabloida u Srbiji.
U čemu je tajna ovog “uspeha” medijskih proizvoda Dragana J. Vučićevića, osim što je sve vreme bogato “filovan” novcem iz javnog sektora i neformalnih kanala?
NOVI TV FORMAT
Kada je otišao iz tabloida “Press” koji su osnovali i podržavali Miroslav Mišković i Dragan Đilas, Vučićević je napravio firmu “Insajder tim”, koja izdaje novine “Informer”. Time je želeo da napravi zbrku jer u to doba Insajder je bio pojam istraživačkog novinarstva i emitovao se na TV B92. Sada je sa svojom TV stanicom “uzeo” da napravi infokanal po uzoru na TV N1 i da na tom polju unese novu pometnju.
Ako je pre više od deceniju hteo da pokaže kako je on “pravi novinar” pa je iz čiste zluradosti želeo da uzme i uprlja jedan medijski “brend”, sada iz svoje “redakcije” upravlja specijalnim programima sa ciljem da ono što se u novinarstvu zove “udarne vesti” pretvori u novu formu rijalitija.
Dok se TV Hepi i TV Pink još drže standardnih žanrova, pa imaju kao odvojene formate jutarnjeg, popodnevnog i rijaliti programa – na kanalu TV Informer to je sve spakovanu u jedan format – Kolegijum. Kao što je imenom “Insajder” hteo da relativizuje istraživačko novinarstvo, ismeje ga i da preokrene publiku, pa je u svojim novinama objavljivao svakoga dana – što i danas čini – “otkrića” i neverovatne vesti do kojih je samo on mogao da “dođe”, tako sada unosi zbrku konceptom televizijskog sadržaja koji poništava ono što su neke generacije pokušavale da naprave decenijama unazad.
Paralelizam se vidi u politici koju podržava: Vučić, najveći relativizator vlasti i institucija, našao je svog najboljeg sledbenika za medijsku oblast u Draganu J. Vučićeviću. Njihov odnos je postao toliko isprepletan da se izbrisala svaka granica između politike, medija, izveštavanja, laganja, podmetanja, spinovanja i donošenja odluka koje utiču na budućnost Srbije. Kao što se u Srbiji više ne zna, odnosno zna ali ne formalno, ko je za šta zadužen, čija je odgovornost u odnosu na javnu funkciju koju obavlja i sve se sliva na “autoritet” jednog čoveka, tako je Dragan J. Vučićević “sve i svja” na svojoj TV stanici – on radi kad hoće i šta hoće, uključuje se kad hoće, govori šta god želi i upravlja kako mu padne na pamet u tom trenutku.
Vučić je uveo autoritarnu upravu, Vučićević je internet Jutjub format izlio na televiziju. I dok se veći deo TV stvaralaca trudi da internet publici predstavi ono što emituje na TV stanici, Vučićević radi obrnuto. On sedi u fotelji nalik na one koje koriste “gejmeri”, deo je podeljenog ekrana, zagledan je u ekran ispred sebe, govori i upravlja kako želi. Njegovi sagovornici su najčešće “novinari i urednici” zaposleni na Informeru, pa kao gledamo uživo kako se “prave novine”, jer to radi Kolegijum.
Svašta smo videli u prenosima kada je Vučić držao javne proširene sednice Vlade Srbije jer je to trebalo da znači najveću moguću transparentnost u radu. Međutim, te sednice nisu imale veze sa transparentnošću nego sa izgradnjom kulta ličnosti kroz predstavljanje jedne osobe sposobne da jedina donese važne odluke i rešava najveće probleme u državi.
Tako izgleda i Vučićevićev Kolegijum – izmeštanja informativnog programa, makar i kvazi informativnog programa u sferu zabave i rijalitija. Kada je postavio taj “format”, Vučićević je u TV etar izlio sav “sadržaj” koji je ustanovio u svojim novinama: red urlanja, red skandala, red izmišljotina, red najogavnijih uvreda, red pohvala na račun velikog vođe i svog prijatelja Vučića…
U najnovijem “izdanju”, ovom šta sada traje posle tragedije u Novom Sadu i događaja koji su usledili, spremljeni su poseban “jezik” i posebne poruke: na ulicama su “Đilasovi huligani”, to nisu opozicionari – to su ekstremisti. Pa dalje – to su ustaše i antisrbi, mrzitelji svega srpskog, uništitelji narodne imovine.
Namera je da se sve ove “poruke” usade u svakodnevni jezik običnih ljudi. Naime, paralelno se izgovaraju tokom trajanja programa i emituju se u vidu potpisa na ekranu jakim žutim slovima – ako neko nije čuo, videće.
“‘AJMO, LJUDI, JOŠ MALO PA NESTALO”
Šta Vučić misli, to Vučićević govori, stara je srpska poslovica. Tako javnost i razume ceo angažman na TV Informer, koji svojim radikalizmom i istinskim verbalnim nasiljem prevazilazi miljama užase TV Hepija i TV Pinka dokazujući da uvek može da bude još gore, još besramnije, još nepristojnije i još bezobzirnije. Kako je publika sličan ton i sadržaj godinama unazad gutala gledajući razne “zadruge”, “farme” i “parove”, ovaj kvaziinformativni format joj je sad u redu i zato Informer ima veliku publiku među Vučićevim biračima. To je TV stanica koja je izbrisala svaki privid regularnog sadržaja, kao da je neko – a možemo da zamislimo da je to bio Dragan J. Vučićević – odlučio da se na taj način upiše u “istoriju novinarstva”, kao da već odranije nije bio obeležen kao “bruka profesije”.
Razume se, on je za takav pristup nagrađen od režima: dodeljen mu je lokalna frekvencija, TV Informer je sada “beogradska televizija” i Telekom Srbija ga čašćava milionskim godišnjim ugovorima. Ono gde je Vučičević dosledan a Vučić nije, to jeste priroda sadržaja /politike: dok se Vučić na različitim mestima trudi da ostavi utisak osobe kojoj je kao stalo do Srbije u EU, te razvijene i moderne Srbije, Vučićević i njegova TV stanica uvek su dosledni držeći se najprostačkijeg pristupa na kome bi mu i Vojislav Šešelj iz “najboljih dana” pozavideo. Ukratko – Srbi i Srbija su napadnuti i treba eliminisati sve koji to rade.
Razumljivo, to je deo dogovorene “medijske retorike” koju će možda u budućnosti neko da istražuje kao koncept političke propagande, ali on proizvodi i očigledno na pravi način molibiše Vučićeve birače što mu je ključno u svakoj kampanji. Dakle, “u ludilu ima sistema”, a oni koji to ne gledaju ili sa gnušanjem odbacuju ne razumeju da su TV Informer i tabloid “Informer” alat za upravljanje stavovima grupe koju treba uvek držati spremnom za neke izbore.
To je novina koju je Dragan J. Vučićević doneo u razvaljeni svet medija Srbije. Mnogi od njih su nastajali kao politički ili mafijaški projekti – danju propagandno sredstvo, a noću perionica novca. TV Informer je Vučić 24/7 jer se pokazalo da čak i svakodnevna, ali sporadična uključenja i obraćanja nisu dovoljna i da je potrebno jednu te istu priču neprestano ponavljati. Kao kada su Vučić i Vučićević bili na fakultetu: nisu polagali ispite zato što su nešto razumeli i hteli time da se bave, nego što su bubali, bili uporni i sposobni da izdeklamuju ono što su “naučili”.
Ipak, jedan detalj otkriva da je Vučićeviću uprkos svemu i dalje ostalo važno “da javi prvi”, da ima ekskluzivu. Nije toga imao puno u životu, štaviše, on je gospodar izmišljotina, laži i pogrešnih informacija, ali je nedavno odjavio prvi da je Goran Vesić uhapšen. Iako je zatim otrčao na Pink da govori kako je to sramota, morao je prvi da javi pa šta da bude. Hteo je “da pokaže svima” da je on na izvoru informacija, zna sve pre svih i da je zato potrebno da svi gledaju njegovu TV stanicu. Kao onaj prodavac na pijaci: “Ajmo, ljudi, još malo pa nestalo, najbolja cena, vidi robe lepe, pet za tri, deset za sedam, idemo…”
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
