Rodno odgovorno budžetiranje ne znači poseban budžet za žene nego analizu i provođenje budžetske raspodele sredstava tako da se podjednako vodi računa o potrebama muškaraca i žena. Na primer, ako u nekom malom gradu devojke ređe upisuju fakultete od momaka, postoje li programi koji će ih poticati da studiraju? Ako devojke u znatno manjoj meri učestvuju u društvenom i političkom životu grada, predviđa li budžet sredstva za projekte koji bi ih osnažili za aktivno uključivanje u njihovu lokalnu zajednicu? Ili ako govorimo o sportskim aktivnostima, potrebno je voditi računa o tome da aktivnosti ženskih sekcija i klubova, odnosno individualnih sportistkinja, ne budu zanemarene ili potisnute u drugi plan.
„Budžeti i politike imaju različit uticaj na žene i muškarce i mogu doprineti povećanju, odnosno smanjenju neravnopravnosti polova. Devojke, žene i muškarci, pa i devojčice i dečaci, imaju različite prioritete i drugačije organizuju svoj život, i to treba biti vidljivo kroz budžetska izdvajanja. Rodno odgovorne politike su odličan alat za unapređenje ravnopravnosti u svim domenima naših društava“, kaže Nejra Kadić iz Instituta za razvoj mladih KULT u Sarajevu, koja koordinira inicijativom za povećanje rodne ravnopravnosti.
Institut za razvoj mladih KULT namerava da osnaži i motiviše 18 devojaka i 9 službenika/ca za mlade da zagovaraju koncept rodno odgovornog budžetiranja u zakonskim okvirima i procesima donošenja odluka i da edukuje najmanje 360 devojaka iz 9 lokalnih zajednica iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije o rodnoj ravnopravnosti i ljudskim pravima. Kada se u prvom krugu završi obuka kroz tri edukativna modula (april, maj, jun), Institut će finansijski i savetodavno podržati lokalna omladinska udruženja u sprovođenju građanskih inicijativa koje će pokrenuti učesnice programa obuke. U svakoj od 9 lokalnih sredina učesnice će imati priliku da kroz partnerstvo sa lokalnom samoupravom izvedu svoj mali projekat (ili malu lokalnu akciju) sa ciljem dalje edukacije (biće obučeno po 40 mladih ljudi u svakoj od 9 lokalnih zajednica, odnosno 360 ukupno) i naprave kampanju za usklađivanje lokalnih akcionih planova za mlade sa rodno senzitivnim budžetiranjem.
Istraživanja pokazuju da ekonomska kriza i problemi tranzicije imaju veoma negativne posledice za devojke i žene: one se teže zapošljavaju i lakše ostaju bez posla, češće napuštaju školovanje, imaju manje prilika od muškaraca za napredovanje i dr. Mladi, posebno devojke, protiv ovih sistemskih problema ne mogu se boriti sami, već u partnerstvu sa svojim lokalnim zajednicama.
„Sporazume smo u Srbiji potpisali s gradovima Suboticom i Somborom, te Opštinom Inđija. Bilo nam je važno da dobijemo ovu podršku jer je jedan od ključnih aktera u sprovođenju rodno odgovornog budžetiranja upravo vlast. Od nje na kraju zavisi uspeh inicijative rodno budžetiranje i zbog toga smo u projektu insistirali na formalnoj saradnji“, rekla je Tatjana Ljubić, koordinatorka Udruženja KULT u Subotici.
Inicijativa se, uz podršku Agencije za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena Ujedinjenih nacija (UN WOMEN) sprovodi u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji.
