Jarinje, Jarinje, kupus i slanine

Kada su tog jutra 16. septembra na prelaz Jarinje sleteli helikopteri KFOR-a najveća misterija je bila da li su dovezli samo doručak za vojnike ili je, osim hrane, bilo i predstavnika prištinske vlasti čiji bi dolazak valjda trebalo da označi uspostavljanje suvereniteta Kosova nad delom severne teritorije.

Ni digitalni zum na kameri nije bio dovoljan da novinari pročitaju oznake osoba koje su se pojavile oko osam sati na Jarinju, ali malo tamnija uniforma na jutarnjem suncu i crveni trouglovi na rukavima poznavaocima kosovske zbilje bili su dovoljan trag da je reč o Euleks.

Nije bilo lako novinarima, koji su inače jedini i pratili tog jutra dešavanja na prelazu, da procene da li je osoba u beloj košulji kratkih rukava zapravo carinik Kosova ili samo neko ko voli rane jutarnje šetnje u svečanim belim košuljicama. Zbog toga je i preovladao stav da se „pretpostavlja“ da je on kosovski carinik.

Čekajući da se iza oklopnih transportera KFOR-a pojave carinici, KPS ili Euleks, kako su najavljivali iz Prištine, novinari su se na stotinak metara od glavne scene zabavljali nagađajući ko je bio prevodilac KFOR-u za natpis „Stop ili mi budemo pucali“, koji je bio istaknut na drugom redu bodljikave žice. Na kraju je preovladalo mišljenje da je za takav prevod zaslužan Gugl translate.

POČETAK : A konfuzija koja je pratila dešavanja 16. septembra u ranu zoru zapravo je započela dan ranije u suton sporazuma KFOR-a i srpske države.

Prepodnevni ulazak na Kosovo na administrativnom prelazu Jarinje protekao je rutinski. Nemački kforovac zatražio je samo isprave vozača automobila, a ne i suvozača i, naravno, zabranio snimanje i fotografisanje. A nije ni bilo ničega interesantnog za slikanje jer je prelaz očišćen od poslednjeg paljenja krajem jula ove godine. Za razliku od američkih pripadnika KFOR-a koji su na prelazu Jarinje bili pre manje od mesec dana, ovog puta su kforovci imali poverenje u novinare, pa ih nisu kao Amerikanci pratili sa puškama u rukama pored automobila.

Put do Leposavića tog jutra vodio je ispod srpskih zastava istaknutih gotovo na svakoj banderi i bilborda na kojima je pisalo „Ovo je Srbija/ This is Serbia“. Kontrolu saobraćaja u Leposaviću pored balvana i parkiranih kamiona spremnih da spreče prolaz nepoželjnih vozila vršila je osoba u fluorescentnom prsluku, a njegovim komandama povinovala se i kosovska policija.

Slična situacija bila je na putu do Kosovske Mitrovice gde je već gomila šljunka zamenila saobraćajce pripravnike i obustavila saobraćaj na glavnom mostu.

KUPUS: Glasina koja je tog dana kružila severom – da će od 19 sati svi prelazi biti blokirani za saobraćaj, omašila je samo za posla sata, pa je te večeri KFOR zatvorio Jarinje za saobraćaj u 19.30, dok su Srbi blokirali Brnjak gotovo u isto vreme.

Već pripremljene barikade od šljunka i zemlje strateški su utvrđene buldožerima, istaknute su srpske zastave i život na barikadama mogao je da počne. Nije jasno da li je scenario bio ranije pripremljen, ali u narednim danima, barem na prelazu Jarinje, nemački KFOR mogao je da odgleda razigrane folkloraše sa severa Kosova, koji su se predstavili spletom srpskih igara.

Ipak, najinteresantniji i najprikladniji deo protesta bilo je istureno odeljenje kupusijade u Mrčajevcima. Naime, zbog blokade majstori kuvanja sa severa Kosova nisu mogli do Mrčajevaca sa zemljanim loncima, pa su svoj specijalitet spremili ispred gomile šljunka na Jarinju. Kao pravi domaćini poslužili su i nemačke pripadnike KFOR-a koji su kupus sa slaninom prihvatili kroz bodljikavu žicu.

Krčkanju kupusa i slanine prisustvovali su i predstavnici države Srbije, glavni pregovarač u dijalogu sa Prištinom Borislav Borko Stefanović i resorni ministar (ne za turizam i trgovinu, već za Kosovo) Goran Bogdanović.

RAZOČARANJE: Prvi dan povratka Euleksa i kosovskih carinika na prelaz Jarinje protekao je mirno, uz razočaranje malog broja srpskih nacionalista i izveštača sa prelaza koji su jedino mogli da rutinski javljaju o malom požaru koji je izbio na nekoliko metara od vojnika KFOR-a, a koji niko nije ni pokušavao da ugasi.

Grupno fotografisanje članova Srpske radikalne stranke (SRS) ispred bodljikave žice završeno je izjavom lidera Dragana Todorovića o tome ko je sve kriv za dešavanja na Kosovu. Nakon njihovog odlaska bodljikava žica je ostala bez natpisa „Stop ili mi budemo pucali“, a poslanica te stranke Vjerica Radeta u Skupštini je objasnila da su hrabri radikali „uspeli“ da skinu taj sramni natpis.

Razočaranje državnom politikom prema Kosovu tog dana je na prelazu Jarinje iskazala i grupa članova udruženja „Istok pravoslavni“ iz Lovćenca na severu Bačke.

U strahu da ne zakasne da pruže podršku Srbima na Kosovu na prelaz Jarinje stigli su već u zoru 16. septembra i razočarali se. Zatekli su samo novinare i nekoliko građana koji su krenuli na Kosovo na posao.

„Sa druge strane punkta Jarinje, 150.000 Srba sa Kosova, nemajući kud, sa nadom iščekuju bratsku pomoć iz naroda Srbskog, koje nema. Razočarani brigom i odzivom naroda Srbije, mi se prisjetismo reči ruskog ambasadora Konuzina, ima li ovde među vama Srba. Reči bolne, ali istinite“, pretočio je svoju tugu i razočaranje Predrag Pejović iz udruženja „Istok pravoslavni“.

Oni mlađi koji za sebe tvrde da su studenti, sa srpskim zastavama i nekoliko flaša piva „Lav“, okrenulo je svoje automobile beogradskih i čačanskih registracija i krenulo već famoznim alternativnim pravcima da pomognu braći na barikadama.

Kako bi razni izveštači sa prelaza Jarinje mogli u miru da rade i uživo se uključuju u programe i dva dana ponavljaju da se na prelazu ništa ne dešava, pobrinula se policija na Rudnici, na nekoliko kilometara od Jarinja, ali i oni na prilazima Raškoj. Tako srpski policajci nisu dozvolili grupi obučenoj u crne mantije predvođenoj raščinjenim vladikom Artemijem, da, kako su najavili, „Nepostojeću crtu razdvajanja na Jarinju pređu u mirnoj i molitvenoj Svetoj Litiji i nastave svoj put u pohode namučenom narodu na Svetom Kosovu i Metohiji“.

U pozivu „Svesrbskog nacionalnog veća – Srbi na okup“, koji je deljen po Raškoj, osim poziva da se priključe svetoj litiji, Srbima se preporučuje i da ne slušaju vlast, da ne glasaju na sledećim izborima i da „ko može, dođe na barikade, a ko ne može, da se moli“.

Policija je sprečila i podršku Srbima na dva točka, pa su Noćni vukovi, isti oni koji su se u Beogradu družili sa Putinom, ostali na punktu kod Rudnice.

I oni su bili razočarani.

…i helikopterska dostava foto: reuters