Kandidatkinja za predsednicu Srbije
Ko je, odakle je: Rođena je 1960. godine u Podujevu, u porodici Pavlović. Majka Olivera bila je domaćica, a otac Vučina medicinski radnik. Do Jadrankinog polaska u školu Pavlovići su živeli u Prištini, a zatim su se preselili u Beograd. Završila je gimnaziju i Višu pedagošku školu, ali nikada nije radila u prosveti – dvanaest godina radila je kao službenica u „Minelu“, a posle se posvetila porodici.
Po čemu je poznata: Po tome što je supruga Vojislava Šešelja. Do njegovog odlaska u Hag 2003, Jadranka je bila poznata samo kao žena iza Šešeljevog ramena, nečujna i skoro nevidljiva. Nakon njegovog odlaska, progovorila je i o njemu i o njihovom braku.
Kako je sve to počelo: O braku, kako se navodi u zvaničnoj biografiji, „nije razmišljala do tridesete, što je zadavalo veliku brigu roditeljima“. Sa Vojislavom Šešeljom srela se slučajno, na beogradskom Sajmu knjiga. „Znala sam ko je, ali me politika i političari nisu zanimali. Možda ću sada zvučati prepotentno, ali potrudio se da ne ostane na jednom susretu, a ja sam prilikom novog viđenja shvatila da je duhovit i šarmantan i da našim viđenjima neće biti kraja.“ Venčali su se kada joj je bilo 32 godine. Imaju sinove Aleksandra, Mihaila i Vladimira.
Šta joj je Voja obećao pre braka: Da neće dugo ostati u političkom životu, jer namerava da se posveti profesuri na univerzitetu.
Šta nosi Voji: „Knjige. Ništa drugo i ne mogu da nosim. Jednom je na statusnoj konferenciji pričao koje sam mu knjige odnela, a onda sam sebi rekla da ću ostati upamćena kao nosač knjiga.“
S kim se druži: Nikada nije viđana na koktelima i zvaničnim prijemima. Od političara, kontaktira samo sa radikalima i gradonačelnikom Jagodine Draganom Markovićem Palmom.
Kakva je domaćica: „Radim sve što rade i druge žene ovog sveta. Moj muž nije gurman i više voli da kvalitetno provedemo zajedničke trenutke nego da ja kuvam.“
Kupa li se u bazenu: Iako ima bazen od 124 kvadrata u dvorištu, kaže da joj on ne treba, jer joj je život „okrenut tumbe“. Nema para da ga zatrpa, a ne veruje ni da bi Voja to želeo.
A u moru: Od kada se udala, samo je jednom porodično letovala u Crnoj Gori. Međutim, tada su ih, zbog Šešeljevih političkih stavova, izbacili iz Prčnja.
Šta je rekla 23. marta 2012: „Nisam nikada bila uključena u izbornu kampanju, pa ni sada. Nemam ja šta da pričam o tome. Nisam ni mislila da bi trebalo. Da sam htela, verujem da Vojislav ne bi imao ništa protiv. Možda bi mu se i dopalo. Možda bih pridobijala neke jeftine poene, a to nikako nisam htela. Nije to u stranci nasleđe. Dovoljno sam bila angažovana u porodici.“
Šta je rekla 7. aprila 2012: „Odlazeći u Hag, moj suprug Vojislav Šešelj, SRS i ideju ponosne Srbije koja se nikome ne udvara i brani svakog čoveka ostavio je Tomislavu Nikoliću, koji je tu ideju izdao, a stranku odlučio da uništi. Izdali su sve, ostala je samo Srbija da je izdaju i ja hoću protiv toga da se borim… Meni je SRS kuća, moja porodica, sve što je moj suprug stvorio. Kandidujem se sa jedinom željom da je sačuvam od onih koji su izdali Voju i stranku i koji bi isto tako izdali i Srbiju.“
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
