Izvor moći Donalda Trampa

Dok je u SAD u izbornoj noći još uvek trajala neizvesnost oko prebrojavanja glasova, zbog jedne vesti na „Foks njuzu“ republikancima je zastao zalogaj u grlu. Ova TV stanica, koja je godinama bila izrazito naklonjena Trampu, te večeri je pre svih objavila vest da je u Arizoni pobedio kandidat demokrata Džo Bajden, čime je stekao nedostižnu prednost u broju osvojenih elektorskih glasova. Ljutiti Tramp je, kako piše „Njujork tajms“, pozvao vlasnika „Foks njuza“ Ruperta Mardoka bezuspešno zahtevajući od njega da naredi svojim urednicima da povuku informaciju o rezultatima u Arizoni.

Ova anegdota o direktnoj telefonskoj vezi između šefa najmoćnije države sveta i uticajnog medijskog magnata najplastičnije opisuje bliske veze između politike i medija. „Foks njuz“ nije slučajno bio Trampova „omiljena“ TV stanica koja je besomučno prenosila desničarske komentare, napade na Trampove političke protivnike, obrušavala se na „neprijateljsku“ Kinu, poricala klimatske ili proglašavala kovid 19 smešnim. Prema podacima „Vašington posta“, Donald Tramp dao je čak 82 intervjua ovoj televiziji i još 16 poslovnoj „Foks biznis mreži“, što predstavlja više od 40 odsto intervjua koje je dao tokom svog četvorogodišnjeg mandata.

PETICIJA ZA PROMENE

U poslednje vreme gomilaju se optužbe na račun globalne „Njuz korporacije“ u vlasništvu osamdesetdevetogodišnjeg medijskog magnata Ruperta Mardoka, koja posluje na tri kontinenta. Bivši australijski laburistički premijer Kevin Rad jedan je od najglasnijih kritičara medijske politike „Njuz korpa“ i njenog vlasnika. On tvrdi da ova globalna medijska imperija zloupotrebljava dominantan položaj na tržištu, iskrivljuje činjenice i obmanjuje javnost, nazvavši je „kancerom koji razara demokratiju“.

Kevin Rad, koji je u dva navrata bio premijer Australije, rekao je da Mardokova „Njuz korporacija“ „više nije zainteresovana za izveštavanje bazirano na činjenicama“, već da funkcioniše kao „mafijaška organizacija sa dobro finansiranim zaštitnim prstenom za one političare koji podržavaju njene komercijalne interese i zagovaraju čvrstu ideologiju po pitanjima kao što su klimatske promene“.

Vodeći svoj privatni „krstaški rat“ protiv moćnog magnata i njegove imperije koja broji više stotina štampanih, televizijskih i internet glasila, bivši premijer Australije pozvao je svoje sugrađane da potpišu peticiju za pokretanje državne istrage protiv „Njuz korpa“ i njenog monopolističkog položaja na tržištu medija. Za nepunih mesec dana peticiju je potpisalo rekordnih pola miliona ljudi, nadmašivši tako prethodni apel građana koji je bio fokusiran na klimatske promene. Sadašnja konzervativna vladajuća koalicija desnog centra koja je na vlasti u Australiji nije spremna da izmeni zakonsku regulativu na štetu „Njuz korpa“ i da na taj način spreči direktan uticaj Mardokovih medija na tamošnji politički ambijent.

MOĆ I UTICAJ

Mardokovo medijsko carstvo, koje godišnje prihoduje deset milijardi dolara, prostire se od Ujedinjenog Kraljevstva, preko Sjedinjenih Američkih Država, pa sve do Australije. Ono obuhvata, između ostalog, komercijalnu televiziju „Foks njuz“, zatim dnevne listove „Volstrit žurnal“ i „Njujork post“ u Americi. U Velikoj Britaniji „Njuz korp“ vlasnik je „ponosa britanske žurnalistike“, dnevnog lista „Tajms“, kao i visokotiražnog tabloida „San“. Međutim, uticaj Mardokove medijske mreže posebno je izražen u njegovoj rodnoj Australiji, gde „Njuz korporacija“, prema nekim istraživanjima, kontroliše skoro 70 odsto dnevnih listova i brojne najgledanije TV stanice u toj zemlji.

Britanski „Gardijan“ navodi da Australija ima „najkoncentrisanije vlasništvo nad medijima u zapadnom svetu“, a pojedini analitičari tamošnjih političkih prilika navode da je „Njuz korp“ „najmoćnija politička sila u Australiji – veća od vodećih partija i uticajnija od zajedničke snage svih sindikata“.

Nastojanja da se zakonski ograniči monopolistički položaj koji ova kompanija ima u Australiji poklopila su se sa odlukom Mardokovog mlađeg sina Džejmsa (47) da okrene leđa ocu i podnese ostavku u upravnom odboru „Njuz korporacije“. On je odluku da napusti porodičnu firmu obrazložio „neslaganjem sa nekim od sadržaja objavljenih na kanalima u vlasništvu kompanije, kao i zbog neslaganja sa nekim drugim strateškim odlukama“. Razmimoilaženja u familiji vidljiva su bila i u odnosima prema predsedničkim kandidatima u Americi: Rupert Mardok već godinama podržava predsednika SAD Donalda Trampa, dok je Džejms izdvojio preko milion dolara za predizbornu kampanju Trampovog rivala Džoa Bajdena.

DINASTIČKA TRVENJA

Ovaj porodični raskol došao je u najgorem trenutku za „Njuz korp“ i njenog vlasnika, koji su već izvesno vreme suočeni sa različitim političkim i finansijskim izazovima. Pandemija korona virusa dovela je do značajnog pada prihoda od oglašavanja, pa je medijski mogul, u nameri da kompaniju orijentiše na digitalan način poslovanja, doneo odluku da ugasi više od stotinu australijskih štampanih izdanja. Ove mere pogodiće čak jednu trećinu zaposlenih u tim medijima, koji će usled ovog digitalnog restrukturiranja ostati bez posla.

Prošle godine, suočen sa rastućim uticajem striming servisa tehnoloških giganata poput Epla, Amazona i Netfliksa, Rupert Mardok je bio „prinuđen“ da rasparča svoj biznis i da „Dizniju“, za čak 71 milijardu dolara, proda kompaniju „21st Century Fox“, koja je bila okosnica njegove medijske i filmske imovine. Izvori američkog „Blumberga“ navode da je od basnoslovne transakcije svako od Mardokovo šestoro dece, uključujući „buntovnog“ Džejmsa, dobilo po dve milijarde dolara. Kako bi raskrstio sa negativnim konzervativnim imidžom Mardoka i njegovog „Foks njuza“, „Dizni“ je nedavno doneo odluku da promeni ime legendarnog filmskog studija u „20th Century Studios“.

ČLAN BLEROVOG KABINETA

U Velikoj Britaniji mediji pod kontrolom „Njuz korpa“ u potpunosti su promenili politički pejzaž te zemlje. Mardokova glasila svesrdno su se zalagala za Bregzit i bila su važna medijska podrška tamošnjim populistima i liderima Konzervativne partije da realizuju izlazak iz EU. Ali nisu se libili da podrže i drugu stranu kad su to nalagali zajednički interesi.

U vreme dok je Toni Bler bio na vlasti u Velikoj Britaniji, a Džordž Buš mlađi predsednik SAD, mediji u vlasništvu Mardokove korporacije svesrdno su podržavali njihov rat u Iraku. Objavljeni dokumenti iz tog vremena pokazali su da je medijski magnat imao direktnu vezu sa bivšim britanskim premijerom i da je njegov uticaj u vladi bio vidljiv u tolikoj meri da je jedan od spindoktora i savetnika u Dauning stritu Lens Prajs govorio za Mardoka da je faktički „član Blerovog kabineta“.

U Australiji, pak, tamošnji mediji pod kontrolom „Njuz korporacije“ bili su neretko optuživani za širenje dezinformacija, a umeli su i da prete političarima i uticajnim javnim ličnostima da će objaviti dosijea i njihov „prljav veš“ ukoliko ovi ne prestanu da kritikuju poslovnu praksu Mardokovog medijskog carstva. U prethodnoj deceniji njegove novine zdušno su pomogle u obaranju dva laburistička premijera te zemlje: već pomenutog Kevina Rada, kao i Džulije Gilard.

NEIZABRANI MAJSTOR POLITIKE

Osim što ima ogroman uticaj na globalni medijski pejzaž, analitičari posebno apostrofiraju činjenicu da je Rupert Mardok, tokom svog višedecenijskog prisustva u javnosti, u potpunosti ovladao „umetnošću vršenja političke moći“ iako nikada nije bio izabran na političku funkciju. Novinar i vlasnik nekoliko medija u Australiji i bivši urednik Mardokovog „Herald sana“ Erik Bičer naveo je da je „tokom sedam decenija“ koliko Rupert Mardok utiče na političke i društvene prilike na tri kontinenta, „15 australijskih premijera, 13 američkih predsednika i 14 britanskih premijera steklo i izgubilo vlast“.

Iako su glasila pod kontrolom Ruperta Mardoka dosledno podržavala politiku predsednika SAD Donalda Trampa, mediji su preneli vest da je vlasnik „Nuz korpa“ uoči predsedničkih izbora svojim saradnicima rekao da će demokratski kandidat Džo Bajden „sa velikom razlikom“ pobediti aktuelnog stanara Bele kuće. Kao ključni razlog zbog čega je Mardok predvideo Trampov poraz navodi se njegovo tvrdoglavo odbijanje da posluša „najbolje savete“ o načinu na koji je Amerika trebalo da se suoči sa krizom izazvanom pandemijom virusa kovid 19.

Sva je prilika da budućnost „Foks njuza“ neće biti dovedena u pitanje ni kada se Džo Bajden zvanično useli u Belu kuću. Ambiciozni naslednik i potpredsednik „Njuz korp“ imperije Leklen Mardok, koji deli političke svetonazore svog oca, uveren je da Bajdenovo predsednikovanje neće naštetiti temeljima porodične korporacije. „Povećali smo rejting tokom administracija obe političke stranke“, rekao je Mardok mlađi, a ove reči potvrđuje činjenica da je „Foks njuz“ najgledanija kablovska informativna mreža u SAD još od 2002. godine.