Izmene zakona: Skraćuju se procedure za zapošljavanje strane radne snage

Građevina, ugostiteljstvo i turizam sektori su u kojima postoji najveći rizik od iskorišćavanja radnika. Upravo na ovim poslovima najčešće su zaposleni strani radnici. Međutim zbog najnovijh izmena Zakona o zapošljavanju stranaca, stručnjaci upozoravaju da se Srbija očigledno strateški opredjeljuje za uvoz jeftine radne snage, umesto za poboljšanje radnih prava svojih građana, prenosi Al Džazira. 

Predhodnih godina su javnost uznemirile informacije o zaposlenima u fabrici guma u Zrenjaniu “Linglong”. Naime, radnici iz Vijetnama živeli su u slovima života i rada koji su bili ispod svakog nivoa. Međunarodne organizacije zahtevale su rekaciju države.  Ovakva praksa je najviše zabriniula stručnjake za ljudska i radna prava u Srbiji. Problem, kažu, nije u onome što stoji na papiru već u onome što se dešava u praksi. 

“Zbog toga smo još i dodatno zabrinuti, što je u prethodnom periodu mnoštvo organizacija i međunarodnih insutitucija ukazalo na mnoge učinjenje propuste. Da li je država nešto uradila? Nije”, kaže Jasmina Krtunić, iz organizacije ASTRA.

Poslodavci gube ucenjivački potencijal

Ipak, izmene Zakona o zapošljavanju stranaca veoma su temeljne. Podrazumevaju jedinstvenu radnu dozvolu za sve radnike, kao i njeno elektronsko pribavljanje za svega 15 dana. 

Strani radnici će prvi put sada moći da budu angažovani na neodređeno vreme, a slučajeve da radnike dočekaju lošiji uslovi od dogovorenih, zakon prepoznaje. 

“Prvi put se omogućava stranicima da promene poslodavca nakon što dođu u Srbiju što je veliki napredak, jer su poslodavci izgubili ucenjivački potencijal”, objašnjava Mario Reljanović, iz Instituta za uporedno pravo. 

Država nezainteresovana za domaće radnike 

Reljanović ističe da je sa druge strane loše to što se država opredeljuje za uvoz jeftine radne snage, umesto da domaćim radnicima poboljša uslove rada. Izmene su dobra vest za poslodavce, mislim da će moći lakše i efikasnije da dođu do stranih radnika, ali nije dobra vest za domaće radnike jer se uopšte ne odnosi na njih. 

“Ovo samo pokazuje koliko je država nezainteresovana da ulaže u domaću radnu snagu kako ne bi postojao konstantni i veliki odliv radne snage u Evropsku Uniju i druge države”, kaže Reljanović. 

Uz planirana poboljšanja ostaje isti, ključni problem. Nadzor primene zakona. Prema podacima iz izveštaja o trgovini ljudima u svrhu radne eksploatacije u Srbiji ima 220 inspektora na 400.000 poslodavaca. Autori izveštaja napravili su računicu: Ako bi jedan inspektor išao u četiri kontrole dnevno, trebalo bi mu osam godina da dva puta obiđe istog poslodavca. 

S.Z./Al Džazira