Izborni manevri s ponekom žrtvom

Skupština Srbije završila je prošle nedelje jednu od svojih najdramatičnijih rasprava ove godine – o pretvaranju Naftne industrije Srbije u tri preduzeća. U raspravi o jednom tehničkom zakonu od samo tri člana ukrstila su se mnoga pitanja vezana za privatizaciju, javna preduzeća, odnos prema obavezama koje nameće MMF. Slične rasprave vođene su i u drugim zemljama.

Ovde je, međutim, testirana i sposobnost preživljavanja vladajuće koalicije pošto su se njene članice o naftnom pitanju javno sporile, a bilo je o tome i internih partijskih sporova, što pokazuje slučaj Zorana Drakulića, koji je napustio DSS, pošto je između ostalog izneo i izvesne sumnje vezane za takozvani slučaj uvoza sirove sirijske nafte.

Ministar za energetiku Naumov je, verovatno, i njemu odgovarao kada je, braneći zakon izneo zahtev da nadležni organi konačno kažu završnu reč o tom slučaju i preduzmu potrebne mere. On je to rekao odgovarajući tvrdnje poslanika DS-a i SRS-a da je cilj zakona da vlada prikrije nepravilnosti u poslovanju NIS-a.

Početak načelne rasprave o naftnom zakonu 22. i 23. jula nije izgledao tako dramatično – rasprava se razvila u javnosti posle toga, pošto je opozicija zaključila da Vlada nema dovoljnu većinu za usvajanje tog zakona, a da je pritisnuta imperativom MMF-a, da problematika ima i socijalnu težinu i potencijalni miris skandala.

ZA I PROTIV: Radikali su tokom te rasprave tražili diskrepancu između izjava ministra energetike Naumova da država želi da zadrži ključni udeo u naftnoj industriji i izjava službenika MMF-a da je privatizacija rafinerija već ugovorena.

Demokrate su zamerale Vladi da nema jasnu strategiju za naftnu industriju.

Naumov je pak tvrdio da je Vlada donela strategiju za restrukturisanje NIS-a, na osnovu čak šest studija rađenih od 2001. godine.

Vlada je pre toga očito jurila rokove MMF-a (ili neku njihovu rastegnutiju verziju) i 18. avgusta je donela odluku kojom nalaže Agenciji za privatizaciju da raspiše tender na kome za 90 dana treba da se izabere privatizacioni savetnik za NIS, koji u roku od četiri meseca treba da podnese izveštaj o strategiji, obliku i toku privatizacije NIS-a.

Taj zakon o NIS-u zasad samo određuje da NIS bude podeljen na Javno preduzeće za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte; Javno preduzeće za transport, skladištenje, distribuciju i trgovinu prirodnog gasa, i Akcionarsko društvo za istraživanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraživanje i proizvodnju prirodnog gasa. Ona su inače osnovana 7. jula 2005. godine odlukom Vlade koja bi trebalo da stupe na snagu 1. oktobra 2005. godine. Posle usvajanja tog zakona Izvršno veće Vojvodine pokušalo je da zaustavi taj proces tužbom Vrhovnom sudu zato što je odluka Vlade doneta pre usvajanja zakona.

GLASANJE: Pred glasanje u ponedeljak 22. avgusta bilo je izvesno da će radikali i demokrate glasati protiv, da rezerve ispoljava jedan član SPS-a, a da četiri poslanika SPO-a pregovaraju do poslednjeg trenutka (posle će Senić izjaviti da postoje neki interesi za rušenje vlade, ali da SPO neće biti poluga za to).

Najveću buru izazvala je članica vladajuće koalicije, Čovićev SDP, koja je tražila da NIS pre privatizacije nađe strateškog partnera, da u to budu uključeni sindikati i da se deo akcija podeli radnicima.

Ministar energetike Naumov je odgovarao kritičarima da je sporazum sa sindikatima NIS-a postignut, da će radnici dobiti 15 odsto akcija tokom privatizacije na tenderu, što su tražili sindikati i SDP, da je potpisan kolektivni ugovor sa sindikatima.

Po okončanju rasprave posle nekoliko sati pauze, 22. avgusta oko 18 časova obavljeno je prvo glasanje koje je predsednik parlamenta Predrag Marković proglasio neuspešnim. Najpre je bilo utvrđeno da postoji kvorum, ali je u glasanju učestvovalo 125 jer je, navodno, poslanica SPO-a Blagica Kostić pred glasanje izvukla karticu. Glasanje je poništeno kao neuspelo. Onda je usledila još jedna duža pauza posle koje su poslanici Skupštine Srbije sa 122 glasa usvojili Zakon o prestanku važenja Zakona o NIS-u.

„Za“ su glasali pripadnici vladajuće koalicije i SPS-a, bez jednog poslanika, dok su „protiv“ bila četiri poslanika – troje socijalista i poslanik SDP-a Slobodan Živkucin. Poslanici DS-a i radikali nisu učestvovali u glasanju, radikali su za svaki slučaj ostali ispred sale. Poslanici SDP-a nisu prisustvovali.

DIFERENCIJACIJA: Premijer Koštunica već u sredu 24. avgusta konstatuje da je Čovićeva Socijaldemokratska partija napustila vladajuću koaliciju i poziva sve funkcionere SDP-a da podnesu ostavke na položaje u Vladi. Članice vladajuće koalicije složno podržavaju vladu.

Iz rukovodstva SDP-a, kao u nekoj pokerskoj partiji, to su najpre odbili. Nebojša Čović je odgovorio premijeru Koštunici: „Obaveštavam Vas da nijedan socijaldemokrata neće podneti ostavku na funkcije u Vladinim institucijama.“

Premijer Koštunica je u međuvremenu ubedio ministra za rad Slobodana Lalovića da ostane u Vladi. Ovaj je objašnjavao da bi vanredni izbori bili raspisani već u prošli ponedeljak uveče da tada nije izglasano ukidanje zakona o NIS-u, a da on smatra da sada nisu potrebni novi izbori i politička nestabilnost, te da je zato odlučio da u Skupštini deluje nezavisno od Socijaldemokratske partije. Usledilo je distanciranje sedam funkcionera SDP-a od svojih poslanika: pomoćnika ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlatka Sekulovića; pomoćnika ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike Slađane Marković; pomoćnika ministra zdravlja Aleksandre Makaj; direktora Agencije za mirno rešavanje radnih sporova Dejana Kostića; direktora Fonda solidarnosti Jablana Obradovića; direktora Nacionalne službe za zapošljavanje Radovana Ristanovića; pomoćnika ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike Vladimira Ilića; pomoćnika ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike Božidara Simatkovića.

Glavni odbor SDP-a 28. avgusta prihvata zaključak predsedništva te stranke da SDP napusti vladajuću koaliciju, da počne sa opozicionim delovanjem, a da svi njihovi članovi koji su na nekim funkcijama u Vladinim institucijama podnesu ostavke. Očito da bi ublažili efekat potresa, odlučuju i da svaki član SDP-a koji obavlja neku funkciju u Vladinim institucijama, zapravo, sam odlučuje o svom ostanku u partiji.

Zanimljivo se ponaša Vladan Begović, direktor Agencije za duvan, koji izjavljuje da se nije ogradio od politike SDP-a kada je ona bila protiv zakona o NIS-u, ne osuđuje kolege koje su to učinile, ali da istupa iz SDP-a. Ispoljava zahvalnost ovoj vladi, zato što je postao direktor Agencije za duvan kao nestranačka ličnost. Vlada ga je na tom mestu ipak zadržala iako je posle izbora pristupio partiji koja nije prešla izborni cenzus (Demokratskoj alternativi, koja se kasnije fuzionisala sa SDP-om izgubivši ime, a dobivši predsedničko mesto)… Onda je Begović podneo ostavku i na mesto direktora Agencije za duvan.

Karakteristika socijaldemokratije mogla bi da bude i kritika koncepta MMF-a. Čović, koji je (kako izleda i u kontaktima sa SPS-om) nameran da zaigra na levu kartu, tu ne greši. Pogrešno je izabrao tajming (paket koji se mora usvojiti do 5. oktobra), a verovatno je pogrešno procenio koliko je Koštunica popustljiv.

Već na sednici Vlade u četvrtak 25. avgusta Koštunica brzo realizuje pretnju i donosi se odluka o razrešenju članova SDP-a sa raznih mesta uključujući i ona u upravnim odborima. SDP je u Koštuničinoj i Marovićevoj vladi držao 16 mesta, a čini se da je najvažnije mesto koordinatora za Kosovo i Metohiju koje još od prošlog mandata drži predsednik SDP-a Nebojša Čović. Vlada Čovića razrešuje sa te funkcije. Čović, za koga je postojalo uverenje da uspešno vodi taj najteži portfelj, ulazio je i ranije u konflikt s Koštunicom, povremeno uz veoma oštre reči, ali je ostajao na tom mestu. Koštunica očito na tom mestu pred početak pregovora o Kosovu bira ličnost s kojom ima manje konflikata. Sanda Rašković-Ivić imenovana je za predsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Tokom nedelje ona u dramatičnoj atmosferi posle ubistva srpskih mladića na Kosovu već daje izjavu u kojoj kaže da taj događaj ne bi trebalo da utiče na pregovore Koštunice i Kosumija, za koji se celog leta sa obe strane izražavala spremnost. Za predsednika Koordinacionog tela za Preševo Bujanovac i Medveđu Vlada imenuje Rasima Ljajića. Čović se ponaša kurtoazno i želi im, kao dosadašnjim saradnicima na tom poslu, uspeh u radu, ali se žali da prilikom razrešenja s njim nije analizirano stanje u toj osetljivoj oblasti.

„Naftni šok“ koji je uspešno preživela srpska vlada odražava se na Vladu državne zajednice. Vlada Srbije upućuje preporuku Savetu ministara za razrešenje direktora Direkcije za informisanje Slobodana Orlića. Paralelno s tim dovedeno je u pitanje i važno mesto ministra vojnog Prvoslava Davinića, koga je kritikovao stranački kolega Dinkić, zamerivši mu da ne kontroliše dovoljno tokove novca. G17 plus traži Davinićevu ostavku, on odbija da se povuče, predsednik Marović staje iza njega, a onda G17 plus najavljuje da će pokrenuti postupak za njegovu smenu. Nešto kasnije, uz nekoliko reči za Davinićev dosadašnji rad, G17 plus stavlja do znanja da ima novog kandidata za ministra vojnog, ali ime ne saopštava dok traju pregovori.

PLUS DVA MINUS DVA: Dosadašnje ponašanje članica vladajuće koalicije pobuđivalo je pitanje: „Ima li pilota u avionu?“ Na primer, G17 plus je glasao protiv Predloga zakona o izmenama Ustavne povelje SCG, a SPO se relativno često verbalno distancirao od vlade, ali je, doduše, to platio rascepom u vlastitim redovima i formiranjem Srpskog demokratskog pokreta obnove Mihajlovića i Stevanovića.

SDP je ranije glasao protiv zakona o takozvanoj četničkoj spomenici, a pominjana je i u sporovima oko privatizacije kompanije Novosti. SDP je tokom leta osporavao i od MMF-a iznuđenu reformu penzionog sistema, vršeći pritisak na svog člana, ministra za rad Slobodana Lalovića.

Zapretivši koalicionim partnerima vanrednim izborima, koje oni očito ne žele, Koštunica je posle više glasanja o budžetu i o dosadašnjim rekonstrukcijama izveo zapravo šesti test opstanka svoje vlade, koja sada ima podršku 129 od ukupno 250 poslanika u srpskoj skupštini, a možda opet i 131 poslanika. Zakon o radio-difuziji, o kome je bilo više sporenja, a kojim se ponovo uvodi TV pretplata, koju je ova generacija političara prvo ukinula kad je došla na vlast, dobija 129 glasova „za“ prilikom glasanja u načelu, a prilikom konačnog glasanja o tekstu zakona 128 glasova „za“.

Poslanici Bajram Omeragić i Esad Džudžević, sa Liste za Sandžak, izjavili su da su bili i za ukidanje Zakona o NIS-u, iako, zbog pritiska medija, nisu glasali za njega niti su obezbedili kvorum i najavili su da će ubuduće glasati za sve vladine „proevropski orijentisane zakone“. Omeragić i Džudžević bili su članovi poslaničkog kluba DS-a, pošto su izabrani na listi te stranke, ali glasaju onako kako odluči Predsedništvo koalicije Lista za Sandžak. U utorak 30. avgusta oni obaveštavaju Skupštinu da će nastupati kao samostalni poslanici. Dušan Petrović (DS) izjavljuje da oni nisu rekli da podržavaju Vladu i da će se njihov odnos prema njoj videti kada dođe vreme.

Letnja zbivanja su više ličila na neke izborne manevre nego što je to bio početak izborne kampanje, kako se nekima činilo. Opoziciono delovanje u toku leta diktirale su više medijske kampanje – o rečniku Velje Ilića, o optužnici protiv Marka Miloševića, itd.

Koštunica je na svojoj strani imao ne samo strah koalicionih partnera od brzih izbora već i neposredan cilj – početak pregovora sa EU-om. Funkcioneri SDP-a ističu u saopštenju da su realizacija sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom i početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, 5. oktobra 2005. godine, najznačajniji ciljevi koji se moraju ostvariti tokom ove godine radi daljeg napretka reformi i integracije naše zemlje u Evropsku uniju.

DOMAĆI ZADATAK: Vlada, izgleda, dobija signale da bi pregovori sa EU-om mogli početi 5. oktobra, a Tanja Miščević iz Vladine evropske kancelaruije izjavljuje da bi Vlada trebalo za desetak dana da utvrdi principe za pregovarčki tim sa EU-om.

U ovom kontekstu čitaocu vredi skrenuti pažnju na važan faktor koji možda uveliko određuje ponašanje zakonodavca (zasedao celog leta) i na ishode političkih čarki. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predviđa obavezu da se vrši usklađivanje ovdašnjeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije i to prema ovdašnjim godišnjim akcionim planovima. Prvi Akcioni plan za usklađivanje domaćih zakona sa zakonima EU-a usvojila je prethodna vlada Srbije 31. jula 2003. godine. Ministarstva i ostali predlagači svakog zakona imaju precizna uputstva o tome da tokom zakonodavne procedure paze da li su nacrti zakona usklađeni sa propisima Evropske unije i to sa primarnim izvorima prava EU-a kao što su: Osnivački ugovori (Ugovor o Evropskoj zajednici, Ugovor o Evropskoj zajednici za atomsku energiju, Ugovor o Evropskoj uniji) sa Ugovorom iz Amsterdama i Ugovorom iz Nice; sa sekundarnim izvorima prava EU-a kao što su su propisi koje donose institucije Evropske unije u takozvana tri stuba na kojima se EU temelji: na tri zajednice (Evropska zajednica, Evropska zajednica za ugalj i čelik i Evropska zajednica za atomsku energiju). Tu su takođe principi Zajedničke spoljne i bezbednosne politike i principi Saradnje na području pravosuđa i unutrašnjih poslova itd.

Taj evropski imperativ možda je bitno određivao ishod ove letnje političke bitke. Glasanje u Skupštini Srbije o važnom Zakonu o visokom obrazovanju 30. avgusta opet je prevazišlo podelu vlast – opozicija: za taj zakon glasalo je 147 poslanika prilikom glasanja u načelu i 145 glasova „za“ prilikom glasanja o celom zakonu, pošto su za njega glasali poslanici Demokratske stranke. U sadašnjem mandatu Skupštine zakoni su inače izglasavani u proseku sa znatno većim brojem glasova (oko 140) nego što zahteva minimalna većina (126).

To se videlo i u utorak 30. avgusta, kada je sa 130 glasova „za“ Skupština usvojila dnevni red nove vanredne sednice na kojoj počinje raspravu o zakonima o državnoj upravi, državnim službenicima (u kome se razlikuju službenici i nameštenici), o zaštitniku građana, o konkurenciji, o u medijima dugo očekivanom zakonu o oglašavanju, o cenama itd.

Predistorija zakona o državnoj upravi je zanimljiva: Zoran Balinovac, iz Ministarstva za državnu upravu, kaže u Skupštini da su zakoni rađeni u saradnji sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju u okviru posla na rekonstrukciji državne uprave koji je počeo 2003. godine. On tvrdi da su se stručnjaci EU-a u jesen 2003. spremali da napuste Srbiju, pošto u tadašnjoj vladi nije bilo razumevanja za institucionalnu reformu, a da je vlada koristeći i pomoć stranih stručnjaka i iskustvo zemalja EU-a, a ne diktat, predložila sada dva obimna zakona – o državnoj upravi koji ima 91 član i o državnim službenicima koji ima 191 član.

Najvidljivija novina u dva zakona o državnoj upravi je to što se broj političkih funkcionera po resoru (onih koji se biraju i koji svoj mandat vezuju za mandat vlade) sa sadašnjih deset (što postoji još samo u Srbiji) smanjuje na dva – na ministra i državnog sekretara. Uzgred, to će valjda voditi smanjenju partijskog plena koji se deli pri formiranju svake nove vlade, ili prilikom potresa poput ovog naftnog (u kome se videlo da na dva poslanička mesta dolazi 16 funkcionera).

Tu već počinje nova bitka. Gordana Čomić (DS) podseća da je Zakon o državnoj upravi bio na dnevnom redu kada se raspravljalo o vladi (ona tu sednicu naziva „noćnom sednicom“ zbog tadašnjeg maratonskog rada Skupštine), i da je povučen iz procedure radi dorade, ali da se pred poslanicima ponovo pojavio stari predlog. Ona kaže da je Zakon o vladi pred Ustavnim sudom na preispitivanju, a da se predloženim zakonima o upravi kvalitet države neće promeniti jer po njenom mišljenju depolitizacija uprave ne zavisi od zakona, nego od političke volje koje, po njoj, nema.

Marko Krstić (G17 plus) kaže sa skupštinske govornice da je nova vlada fokusirana na institucionalnu reformu, da je donela strategiju reformi državne uprave, da ta strategija sadrži rokove, da se ti rokovi izvršavaju, a da se tim zakonima, ide u susret novom ustavu.

Ta ključna reč se, dakle, ponovo pominje. Predsednik Boris Tadić u intervjuu „Novostima“ je prošle nedelje nemoćno konstatovao da brzina rada na novom ustavu zavisi od nadležnog skupštinskog odbora i pododbora, gde najviše uticaja imaju stranke vladajuće koalicije. Zasad, kako izgleda, ostaje na snazi opredeljenje da se novi ustav donese po postojećoj proceduri, a ako to ne bude moguće, raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu je, po predsedniku Tadiću, jedino rešenje.

Predsednik Tadić konstatuje da je sadašnja vlada nestabilna iz mnogo razloga, od kojih je možda najvažniji što predstavlja koaliciju različitih stranačkih, pa i materijalnih interesa, bez dublje programske povezanosti. Konstatuje da su se prilikom usvajanja Zakona o NIS-u dobro videle pukotine u celom sistemu, kao što je bila jasna i šteta koju trpi cela zemlja. Kaže da je ovoj zemlji potrebna demokratska i proevropska vlada, s koherentnim programom, jasnom vizijom, s mogućnošću da traje najmanje četiri, a možda i svih osam godina. To je možda ono čime je i Koštunica uplašio svoje kolebljive partnere. Na pitanje da li su realne procene da će vlada pasti do kraja godine i da će vanredni izbori uslediti već početkom sledeće, Boris Tadić kaže: „Ne bavim se sportskom prognozom!“ Predsednik Tadić je realniji od nekih svojih mladih saradnika, koji vole da predviđaju skore izbore i da sebe u TV tok-šou emisijama opisuju kao budućeg predsednika Vlade.