Izbor direktora u porodilištu »Narodni front«

Trebalo je u stvari, kao što nalaže „dobra praksa“ konkursa na našim klinikama, da četiri člana stanu iza direktive i, ako ustreba, lagodno preglasaju preostala tri. Jer takva je, podobna, struktura kliničkih upravnih odbora: četiri su člana predstavnici vlasti-stranaka i uvek isto misleći, a tri dolaze iz klinike. I niko nije očekivao da se tek od još jedne u nizu kliničko-bolničkih čelnih promena rasplamsa javna afera, ili da smena ne uspe, da kandidat i upravni odbor budu jači od političke direktive… Ali, eto, desilo se.

Dešavalo se i ranije da se poneki upravni odbor naših klinika pobuni i ne pristane na kandidata koga sugeriše vlast. Onda na scenu stupaju druge metode: ili se postojeći direktor koga treba promeniti polako diskredituje, pa se „provuče“ kroz medije i kakvu aferu, ne bi li smena izgledala više nego poželjna ili, još bolje, članovi upravnog odbora iz nekog razloga podnesu ostavke na članstvo. A ima i maštovitijih metoda. Istorija direktorovanja našim bolnicama je svojevrsna istorija vlasti. Može poslužiti kao primer jedan beogradski KBC: prvo je devedesetih, duži period, kao direktor obeležio predstavnik SPS-a, koga je onda zamenio postavljenik DS-a, njega je zamenio LDP, a sada je direktora postavio ponovo SPS. Političke postavke novih direktora sa dolaskom svake nove vlasti su očekivane, takoreći normalne i ne izazivaju više nikakvo uzbuđenje. Afera je tamo gde direktor ostane isti.

Posle izbora direktora u novom paketu raspodele vlasti i resora, u Kliničkom centru, pa tako i u Urgentnom, GAK-u u Višegradskoj, zatim u KBC-u „Bežanijska kosa“, „Zvezdara“ i ostalim, došao je red i na GAK „Narodni front“. Dotadašnjem direktoru dr Dušanu Stanojeviću mandat je isticao 10. septembra. Unapred se va

ljda znalo da je dr Stanojević neprijatan protivnik za svaku vlast koja bi htela da ga prostom političkom aritmetikom zameni ili smeni. Kada je o struci pomenutog reč, svaka vlast bi morala da se uhvati u koštac sa najuglednijim stručnjakom, visoko cenjenim kod kolega, dobro poznatom javnosti, kome će armija pacijenata u po noći bez rezerve dati svaku podršku, isto kao što je reč o direktoru kome zvanični izveštaji komisija i stručnih tela ne beleže zamerke na rad bolnice – tako da ozbiljnog konkurenta njemu nije lako naći. Ali samo ako se ne računa nedavna afera sa umrlom bebom, koja je mnogo više rabljena u medijima nego što se, čini se, istinski radilo na njenim uzrocima i eventualnim sankcijama. Oni koji su politički i medijski pismeni umeli su da saberu dva i dva i izračunaju da takva halabuka pre rezultata istrage služi samo diskreditaciji.

Dakle, posle isteka mandata dr Stanojevića raspisan je konkurs za mesto direktora GAK „Narodni front“. Prijavila su se tri kandidata: prof. dr Dušan Stanojević, prof. dr Snežana Rakić i kandidatkinja koja je odustala od konkursa neposredno pred sednicu Upravnog odbora na kojoj je trebalo izabrati direktora. Sednica je održana 30. septembra, direktor nije izabran, a ono što se tada dogodilo samo je razobličilo mehanizam političkog dirigovanja, kršenje pravila procedure, pa – kada je sve izašlo u javnost, ni konfuzni odgovori vlasti ni sva odricanja od odgovornosti više nisu mogli pomoći.

ČINJENICE

Prema zapisniku vođenom na toj sednici, koji je kasnije podeljen novinarima, predsednica Upravnog odbora i jedan član UO-a obavestili su prisutne da su na sednicu došli sa direktivom koju su dobili. Predsednica – telefonom od ministarke zdravlja, a drugi član – iz kabineta prvog potpredsednika vlade, odakle upravo dolazi. Direktiva je da se na toj sednici UO-a iznese „stav gospodina Vučića i stav Vlade Republike Srbije, da se zbog trenutne situacije koja vlada na klinici, a koja nije dobra, predloži UO-u da poništi konkurs za izbor i imenovanje direktora klinike i da se uvede status v.d. direktora, a na to mesto da se postavi prof. dr Snežana Rakić.“ U zapisniku dalje piše da je predočeno i šta će se dogoditi ukoliko se na sednici ipak izglasa poverenje dosadašnjem direktoru dr Stanojeviću: „Vlada bi odbacila taj predlog, poništila konkurs i postavila v.d. direktora, a to bi bila prof. dr Snežana Rakić.“

Kako je njihovo obraćanje, stoji dalje u zapisniku, naišlo na nevericu i iznenađenje, javljali su se za reč pojedinačno svi članovi tražeći da im se objasni otkud takav stav i šta je navelo članove vlade da ponište regularno i zakonski sproveden postupak oko raspisivanja konkursa i izbora na mesto direktora. Jedan od članova UO-a rekao je da se apsolutno ne slaže sa takvim stavom, da su oni kao članovi UO-a uradili sve po zakonu i naglasio da je neozbiljno tražiti da ponište nešto u čemu su učestvovali prilikom raspisivanja konkursa i da tako demantuju sami sebe.

Ostali članovi UO-a, predstavnici ustanove, takođe su potvrdili da ne znaju o kojoj se lošoj situaciji u kući radi i da ih je takvo obrazloženje iznenadilo. „Šta je to što je našu vladu i ministarku zdravlja navelo da stanje u kući okarakteriše kao loše“, pitali su na sednici. „Ova kuća je smogla snage da u teškim vremenima funkcioniše i napreduje, da uradi nekoliko velikih projekata i postane ustanova broj jedan u zemlji po broju porođaja, po broju uspešno urađenih operacija najtežih vrsta, da školuje ogroman broj mladih…“ Posle burne, biće i neprijatne rasprave, na glasanje su stavljena dva predloga: da se poništi konkurs za izbor i imenovanje direktora i da se u v.d. status postavi dr Rakić. Nakon prebrojavanja glasova utvrđeno je da za ovaj predlog postoje dva glasa, i to onih koji su došli sa direktivom, a da je ostalih pet članova bilo protiv predloga. Skandal je bio na vidiku onog trenutka kada preostala dva člana, ona partijska, zbog nečega nisu poslušala.

„To što se dogodilo na sednici UO-a“, objašnjava za „Vreme“ dr Dragan Cvetić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, „u najmanju ruku je čudno i sasvim ogoljeno i primitivno pokazuje koliko su konkursi za izbore direktora dirigovani. Na toj sednici trebalo je da se otvore ponude i izabere direktor, jer nikakvih zakonskih prepreka za to nije bilo. Međutim, neko je odlučio da ne bude tako, da se poništi konkurs i izabere v.d. Samo onda kada se ‘zaglavi’ s konkursom, kada nema kandidata ili kada postoje neke druge ili zakonske prepreke, izbor direktora je onemogućen i postavlja se v.d. Ovde to nije bio slučaj. Postavljanjem v.d.-a šalje se i poruka da direktor kome je istekao mandat i koji obavlja tu funkciju do novih izbora, praktično mora da napusti direktorsko mesto, i to je vrsta blama, ljage, koja je bačena na dr Stanojevića. To što se dogodilo je zapravo pokušaj njegove smene, to je isto kao da je smenjen usred mandata, pri čemu čak nema ranijih negativnih stručnih ocena Ministarstva upućenih na račun rada klinike.“ Dr Cvetić dodaje da „nažalost, imamo situacije u zdravstvenim ustanovama gde direktori jako loše rade, gde ustanove nazaduju, gde postoji veliki broj pritužbi zaposlenih i pacijenata kako Ministarstvu tako i sindikatima, ali da te direktore niko ne može smeniti dok se političke kockice ne nameste.“

MRAK IZA KULISA

Klupko je potom počelo ubrzano da se odmotava. Kako je cela afera o neuspeloj direktivi izbila u javnost, slučaj je počeo da dobija nove obrte. Ministarka zdravlja je negirala da je izdala bilo kakvu direktivu. Predsednica Upravnog odbora je podnela neopozivu ostavku na to mesto, uz propratno objašnjenje. Od potpredsednika vlade Aleksandra Vučića, po pitanju izdavanja direktive, valjda niko nije uspeo da dobije odgovor. Za to vreme, predstavnici Sindikata lekara i farmaceuta GAK „Narodni front“, kao i članovi Stručnog saveta i Stručnog kolegijuma usprotivili su se rešenju da se na čelo kuće postavlja vršilac dužnosti direktora, a da se kao obrazloženje navodi situacija koja vlada na klinici i koja nije dobra. Dr Bojan Vasić, predsednik tog sindikata, izneo je stav kolektiva da se poštuje zakonska procedura, a ne da se direktori postavljaju „po direktivi“ i po političkim pritiscima.

U međuvremenu, procurelo je i sve ono što se vodi kao „nezvanično“. Kako se moglo saznati, dr Rakić koja je predložena za v.d. po direktivi, svojevremeno je bila u JUL-u i blisko sarađivala sa dr Nikolom Antićem, direktorom GAK „Narodni front“ iz devedesetih godina. Zbog toga, po jednoj verziji, može biti da UO nije glasao ni protiv dr Rakić, ni za dr Stanojevića, nego praktično protiv „povratka“ dr Antića, kako kaže izvor, „jer se svi sećaju kako je tu bilo u vreme dok je on bio“.

Da se mrak iza kulisa i zaista zgusnuo, dokazuju udari na dr Stanojevića, koji su posle odbačene direktive poprimili još veće razmere. „Danas sam doživeo nešto što me šokiralo, ali nije neočekivano“, kaže on u razgovoru za „Vreme“. „Danas je 90 godina postojanja ginekološke klinike u Višegradskoj. To je najznačajnija ustanova u Kliničkom centru. Svi smo mi potekli od te ginekološke klinike i ja o njenoj istoriji znam više nego sadašnji i bilo koji bivši živi direktor te klinike. S druge strane, ipak sam ja neki ginekolog u ovoj zemlji i direktor kuće koja je slična kući u Višegradskoj. Jutros je sekretarica direktora u Višegradskoj zvala moju sekretaricu da kaže da je stav Kliničkog centra da sam ja nepoželjan na proslavi. Zvao sam direktora Kliničkog centra Miljka Ristića da pitam o čemu se radi, a on kaže da to nema nikakve veze sa njim. Tražio sam da mi taj stav da sam nepoželjan daju napismeno. Nisu hteli, nego su me uputili na sekretaricu Zlatibora Lončara, direktora Urgentnog centra. Nisam hteo ništa dalje da imam s tim.“

Dr Stanojević takođe komentariše stavove o lošem stanju unutar kuće: „Kada kažu da je stanje haotično, onda je to bacanje prašine u oči. Takav izveštaj ili upozorenje tokom mandata nikada nisam dobio. Imamo najveći broj porođaja, najveći broj operacija, najsloženije operacije upravo mi radimo. I sad, najedanput, Ministarstvo kaže da mi ne valjamo, a ovo je najuglednija zdravstvena ustanova u zemlji, u kojoj su sve sobe okrečene, svuda je toplo, svi prozori dihtuju, hrana je izvanredna, a medicinska usluga na zavidnom nivou.“

Dok se ne pojavi neki drugi zvanični izveštaj, kao dokument na raspolaganju postoji onaj Stručnog saveta GAK „Narodni front“, gde se između ostalog kaže: „Anketa o zadovoljstvu pacijenata koju godišnje redovno sprovodimo pokazala je da su naši pacijenti u prošloj godini bili najzadovoljniji radom lekara i medicinskih sestara u odnosu na druge ginekološko-akušerske bolnice u Beogradu.“

(NE)OČEKIVANI EPILOG

Nova sednica UO-a koja je posle odbijanja direktive bila zakazana tek za 24. oktobar, održana je ipak mnogo ranije. U ponedeljak, 7. oktobra, bilo je prisutno pet članova, bez predsednice koja je prethodno podnela ostavku i bez još jednog člana. Jednoglasno je za direktora u novom mandatu izabran dr Dušan Stanojević, i taj predlog je sada upućen Vladi, a za njega je glasao čak i onaj član što je prethodno došao sa „visokom direktivom“.

Pitanje je da li se sada i direktive menjaju, ili se vladari još čvršće ukopavaju u partijske rovove namerni da ovakav blam više ne dozvole. Budu li ubuduće najveću pažnju posvećivali eleganciji pri zameni direktora, što znači bez afera i sukoba, onda bi valjalo istovremeno da pokažu da je struka i zaista iznad politike. Ako ništa drugo, bar im ona dva člana iz upravnih odbora što kažu „ne“, neće ponovo zadavati glavobolju.

Tražili smo, dobili smo

Komentar Ministarstva zdravlja „Vremenu“ u vezi sa dešavanjima oko izbora direktora GAK „Narodni front“:

„S obzirom da Upravni odbor GAK ‘Narodni front’ na sednici održanoj 30. septembra nije postigao saglasnost i nije dostavio Ministarstvu zdravlja predlog novog direktora, Ministarstvo zdravlja je vodeći računa o funkcionisanju ove veoma važne zdravstvene ustanove, kao i zakonitosti rada, predložilo Vladi v.d. direktora, koji će obavljati ovaj posao do izbora novog direktora.

U međuvremenu, u Ministarstvo zdravlja stigao je danas predlog za kandidata za direktora GAK ‘Narodni front’ potpisan od strane zamenika predsednika Upravnog odbora GAK ‘Narodni front’. S tim u vezi, Ministarstvo zdravlja će razmotriti sve okolnosti u cilju nesmetanog funkcionisanja i rada ove ustanove.“