U poslednjih nekoliko nedelja u člancima pojedinih medija označen sam kao jedna od najodgovornijih osoba za aktuelno stanje u Agrobanci, u kojoj sam u jednom vremenskom periodu bio član Upravnog odbora.
Smatram da je neophodno detaljno ispitati i u javnosti prokomentarisati odgovornost svih članova uprave Agrobanke pa i moju, ali izneti javni stavovi i pominjanje mog imena i u kontekstu „prikrivanja haosa“ („Blic“, „Nin“) uverili su me da je potrebno i da javnosti pružim mogućnost da svoje ocene donosi sa činjeničnog aspekta, a ne isključivo iz okvira i sa pozicija novinarskog senzacionalizma i političkih insinuacija.
Prilikom razmatranja bilo čije odgovornosti prvo moramo utvrditi koje su zakonske nadležnosti u donošenju poslovnih odluka različitih nivoa uprave u složenoj strukturi kakvu ima Agrobanka, jedna od sistemskih banaka u srpskom bankarskom sistemu.
Naime, jasno je da su upravo poslovne odluke vezane za dodelu kredita, i to u jednom dužem vremenskom periodu, dovele do poslovnog kraha ove banke. Onda je logično da se utvrdi koji organ i po kojoj proceduri donosi odluke o davanju kredita u jednoj poslovnoj banci: da li je to Skupština, Upravni odbor, Izvršni odbor ili Kreditni odbor banke, a zatim i koja je uloga u praćenju i izveštavanju o rezultatima: odeljenja za rizike, interne revizije, spoljne revizije, i konačno supervizije NBS.
Ovo su jednostavna pitanja na koja čak i potpuni bankarski laici mogu naći odgovor uvidom u samo nekoliko članova Zakona o bankama. Zakon jasno definiše da Upravni odbor, koji se sastaje jednom u tri meseca, nema nadležnosti u operativnom upravljanju bankom, već da je ta nadležnost isključivo na Izvršnom odboru banke koji između ostalog ima i zakonsku obavezu da „bez odlaganja informiše UO i NBS o pogoršanju finansijskog stanja banke ili postojanju opasnosti od tog pogoršanja“, što je u slučaju Agrobanke očigledno izostalo.
Stoga je jasno da je čak i u formalnom smislu potpuno neodrživa teza izneta u medijima da su dva člana UO, koja su zastupala interes države kao akcionara (od ukupno 9), odgovorna za tzv. prikrivanje haosa u Agrobanci.
Upravo zbog ove činjenice smatram da javnost mora biti u potpunosti obaveštena o svim detaljima u vezi sa Agrobankom zato što je jasno da iza napada na moj angažman stoji politika, a politizacija ovakvog sistemskog problema može lako dovesti do amnestije onih koji imaju i formalnu i suštinsku odgovornost za operativno upravljanje bankom.
Stoga još jednom apelujem da istražni organi utvrde ličnu odgovornost za poslovni kolaps Agrobanke i o tome obaveste javnost kako bi se predupredili i neki budući slučajevi zloupotrebe sredstava koja su data nekoj instituciji na upravljanje, bez obzira da li su ona u privatnom ili javnom vlasništvu, jer je to jedini način da se očuva poverenje u finansijski sistem zemlje.
Po pitanju mog članstva u Upravnom odboru Agrobanke, želim javnost da obavestim da sam u tom organu banke kao predstavnik države bio prisutan godinu dana (od oktobra 2010. do oktobra 2011. godine), da sam na praktično svakoj sednici UO odbora izražavao neslaganje sa poslovnom politikom banke (što se jasno vidi iz zapisnika sa UO), da sam (i pored pozitivnog mišljenja spoljnog revizora) odbio da glasam za Izveštaj o poslovanju za 2010. godinu jer sam, između ostalog, doveo u pitanje i regularnost postupka preuzimanja imovine u vrednosti od oko 25 miliona evra na ime ispunjenja duga od strane dva velika dužnika banke, i da sam konačno podneo ostavku.
Inače, mnogi zaboravljaju da je država manjinski akcionar Agrobanke i da stoga nema presudan uticaj na donošenje odluka ni u UO, a naročito u Izvršnom odboru banke, i stoga je jedini način da predstavnik manjinskog akcionara jasno pokaže neslaganje sa operativnim poslovanjem banke upravo ostavka na članstvo u UO, što sam ja i učinio u oktobru 2011. i time se i suštinski odredio prema upravljanju bankom.
