V.d. direktora Poreske uprave Srbije
Osnovni podaci: Rođen je pre 54 godine u mestašcu Grad, kod Murske Sobote, u Sloveniji. Otac mu je iz sela Bioska iz okoline Užica, pa tako ima i srpsko državljanstvo. Završio je Vazduhoplovnu gimnaziju „Maršal Tito“ u Mostaru, a onda se vratio u Sloveniju na studije prava. Na pravima je magistrirao, a neki kažu „iz zezanja“ latio se i studiranja na Fakultetu za sport u Ljubljani.
Početak karijere: Počeo je u Iskra komercu, ali mu je kao radoholiku, osmočasovno radno vreme bilo malo, pa je za popodnevne sate otvorio računovodstvenu firmicu koja je uskoro prerasla u preduzeće za poresko savetovanje. Jedan je od osnivača Društva poreskih savetnika Slovenije.
Kad je postao poznat: Šira javnost ga je upoznala u januaru 2006, kada ga je predsednik Vlade Slovenije Janez Janša postavio na čelo Poreske uprave. Tu se zadržao dve i po godine, i uprkos mnogim skepticima za vreme njegove „vladavine“ Poreska uprava Slovenije je preseljena, pripremljen je novi informacioni sistem i pojednostavljeno poslovanje. Poznavaoci kažu da je Poreska uprava Slovenije u to vreme godišnje štedela najmanje dva miliona evra u troškovima. Nakon njegovog odlaska ipak nisu procvetale ruže.
Afera prva: Samo nakon godinu dana koje je proveo na čelu Poreske uprave Simič je bio umešan u aferu utaje poreza jednog od biznismena bliskih Janši. U to vreme podigao je 12 sudskih tužbi. Protiv poreskog inspektora Đorđa Perića, koji mu je spočitnuo da se umešao u inspekcijski postupak protiv biznismena za koga je inače radilo Simičevo preduzeće. I protiv novinara i političara, koji su bez provere ponavljali Perićeve tvrdnje. Svih 12 tužbi je dobio, ali je slovenačka Antikorupcijska komisija ocenila da je Simičevo postupanje bilo protivzakonito.
Šta je posle radio: Posle mesta čelnika Poreske uprave postao je predsednik Fudbalskog saveza Slovenije. Na tu funkciju došao je sa dugim spiskom promena, od kojih je najupadljivija bila ona o zameni zelene boje nacionalnih dresova nekom više slovenskom bojom. Izvesno vreme na tom mestu je mirovao, po jednoj verziji samo dok se nisu privele kraju kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Južnoafričkoj Republici, kada su fudbaleri pokušali da iznude dodatni novac za uspešnu igru. Simič je popuštao koliko je mogao, a onda, kako nije išlo, ponudio ostavku i objavio podatke o platama fudbalera.
Šta radi danas: Mlađan Dinkić, ministar finansija, u avgustu prošle godine postavio ga je za savetnika za reformu poreskog sistema Srbije. Takođe, Simič je imenovan za v.d. direktora Poreske uprave Srbije. Dužnost će preuzeti početkom februara, a konkurs za direktora biće raspisan tek za dve godine.
Gde su kontroverze: Neki kažu, u sukobu interesa. Čovek koji će biti na čelu Poreske uprave Srbije ujedno je i direktor firme „Simič & Partners“, u kojoj 90 odsto vlasništva ima kompanija Cayo Holding sa Kipra. Odmah po Dinkićevom postavljenju Simiča, slovenačka Uprava prihoda optužila ga je za sumnjive transakcije kompanije „Simič & Partners“, ali poreski inspektori koji su proveravali poslovanje navodno nisu našli ništa sporno. Međutim, mediji su izvestili da je slovenačka poreska uprava podnela Specijalnom javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv Cayo Holdinga i njegovog predstavnika Simiča.
Šta on kaže na to: U izjavama za slovenačke medije rekao je da nema pojma zbog čega bi bila podneta krivična prijava. Od transakcije sa Kipra za prodaju većinskog vlasništva kompanije „Simič & Partners“ platio je sve poreze.
Šta je saznao „Akter„: Da u Poreskoj upravi Slovenije postoji sumnja da je Simič zbog nove funkcije i eventualnog sukoba interesa samo formalno preneo vlasništvo na firmu Cayo Holding d.o.o. izvesnog Mariosa Eliadesa sa Kipra, i da je ta firma osnovana svega nekoliko meseci pre transakcije.
„Doživotna“ nagrada: Od 2006. do 2012. bio je, po izboru korisnika portala „Tax-fin-lex“, sedam puta uzastopce izabran za „najuglednijeg poreskog stručnjaka“ u Sloveniji.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
