Istraga građana

Kreće izborna kampanja. Jedan američki izborni savet glasi: „Ne pominjite ženu svog političkog protivnika i ne držite beleške na stolu!“

Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus objavio je početak svoje predsedničke kampanje kao kandidat grupe građana. Tvrdi da su potpisi za njegovu kandidaturu već sakupljeni, mada predizborne radnje formalno počinju 29. jula. Predstavlja ženu, decu i saradnike.

Labusova formula glasi: reforma za sve, sigurnost za sve, Srbija u Evropi, ali kao lider na Balkanu. On, dakle, najavljuje izvesnu socijalnu korekciju neoliberalne retorike ekonomskih reformatora, obraćajući se i tzv. gubitnicima tranzicije.

Ličnim prisustvom Labusovu kandidaturu podržali su republički ministar finansija Božidar Đelić i guverner NBJ Mlađan Dinkić.

Labus nastupa kao kandidat grupe građana, a očekuje široku podršku građana, G17 PLUS, sindikata, Otpora, većine stranaka DOS-a, mladih…

On najavljuje nameru da radi na uspostavljanju socijalnog konsenzusa između sindikata i Vlade, kako bi se izbegla vruća jesen koju mnogi već najavljuju.

Za sada su Labusa otvoreno podržali Građanski savez, njegova matična Demokratska stranka, Socijaldemokratska partija i Koalicija „Vojvodina“.

POLOŽAJ ILIĆA: DOS bez DSS-a još nije odlučio da Labusu da nepodeljenu podršku, a trebalo bi da odluku o tome donese u sledeći petak. Poznato je da u ovoj grupaciji postoje oprečne pretenzije kandidata Velimira Ilića i Vladana Batića, koji traži nekoga ko će reprezentovati ideju nezavisne Srbije, prilično udaljenu od vladinog zvaničnog zalaganja za zajednicu Srbije i Crne Gore.

Nije jasno ni da li će se ostatak DOS-a prema Ilićevim pretenzijama odnositi s ravnodušnošću ili s odbijanjem, s obzirom na okolnost da je u ponedeljak iz Čačka stigla vest da je Predsedništvo Nove Srbije donelo odluku da povuče svog predstavnika – republičkog poslanika Dragana Kovačevića iz Anketne komisije (zbog toga što se kao u staljinističkim procesima sve zna unapred i što se postavljaju pitanja tako da se dobije očekivani odgovor). Glavnom odboru NS predlaže se da donese odluku o povlačenju poslanika iz republičkog parlamenta.

Velimir Ilić kaže da može da počne svoju kampanju zajedno s Labusom, na čiji je račun izrekao nekoliko tvrdnji posle kojih je bio izložen kritici zbog političke nekorektnosti (pitao Labusa i Hrustanovićku za porodično poreklo). To je, uzgred rečeno, možda izazvalo onaj „populistički“ narodnjački nastup Labusa, „među svojima“ na Mišićevim danima u Mionici.

Ilić je Labusa i G17 PLUS dugo držao u fokusu vatre, optužujući ih da samo crtaju grafikone, da kontrolišu sve tokove novca, itd…

Zorana Đinđića, s kojim je pregovarao o ulaska u vladu, Ilić je takođe napadao, kao i njegove ministre Đelića i Vlahovića, a ta kritika je očito bila u nekoj korelaciji sa „stanjem radova“ na izgradnji čačanske fabrike duvana. Tražio je da se formira skupštinski anketni odbor koji bi ispitivao šverc duvana i ulogu čuvenog Caneta Subotića, vlasnika „onog aviona“.

Sa Mlađanom Dinkićem Ilić je izmenio veoma oštre optužbe oko toga šta se dešavalo u nekakvoj potrazi za „Miloševićevim blagom“ na Kipru. Ilić je „zakačio“ i Žarka Koraća.

S Nebojšom Čovićem Ilić je takođe polemisao izjavljujući da mu neće dozvoliti ni da pređe planinu Rudnik. Čović Iliću, naravno, adekvatno uzvraća. Svojevremeno je na meti Ilićeve kritike bio Dušan Mihajlović. Ilić je u više navrata tvrdio da je praćen, da je žrtva provokatora itd.

No to je već deo veoma komplikovane razmene vatre ne samo prema Koštunici (Batić, Đinđić, Čanak, Veselinov, Perišić, Korać, Čović) već i unutar ostatka DOS-a. Dragoljub Mićunović, na primer, kritikuje Batića zbog njegove kampanje za nezavisnu Srbiju; Nenad Čanak napada povremeno Đinđića i sprema ustav Vojvodine oko koga bi morao da uđe u konfrontaciju s Đinđićevom vladom… Sledi serija razmena vatre: Čanak i Veselinov, Čanak i Isakov, Trajković i Čović, Orlić i Vuk Obradović, Protić i Svilanović.

PREOBRAŽENJE: Labus je najavio da će izborna kampanja početi na Preobraženje 19. avgusta, na dan kada se po narodnom verovanju voda pretvara u vino. Na taj dan, 1999, bio je onaj „zovi me Spasoje“ miting Saveza za promene na kome je pokušaj da se pomire Vuk Drašković i Zoran Đinđić prerastao u otvorenu konfrontaciju, kada je usred mitinga Drašković na poziv Spasoja Krunića iz Starog dvora krenuo ka govornici i bio izviždan.

Labus je manje satanizovan, a popularnijeg Vojislava Koštunicu DOS već godinu dana pokušava da izviždi.

Sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, Koštunica bi u trku mogao da uđe s većom biračkom podrškom. Labus očigledno može računati sa zbrajanjem svojih. Đinđićevih i glasova još nekoliko DOS-ovaca, tako da otprilike bude negde pri rezultatu 3:2 za Koštunicu, s tim što Labus može računati sa snažnijom i razuđenijom izbornom infrastrukturom, međunarodnom i medijskom podrškom.

Labus je na samom početku rekao da Koštunicu ne vidi kao konkurenta, jer oni rade različite stvari; Koštunica je političar, a Srbiji je sada ekonomija najvažnija. Labus kaže da se sada odlučuje o tome da li će Srbija nastaviti slavnu reformu ili će se zaglibiti u mulju. (U tezama za govor podeljenim novinarima ovde stoji reč „muljanje“). Kaže da teži političkom miru i socijalnoj sigurnosti, da želi da ujedini sve građane, a ne da zastupa partijske interese, što jeste neko prebacivanje Koštunici zbog ranijih prigovora da on koristi svoju funkciju za promociju DSS-a.

DSS je na Labusov račun prigovorio da je izašao na teren dva sata pre utakmice; da je podoban za direktora banke, pošto ima podršku MMF-a, ali ne i da bude predsednik, pošto je za to potrebna podrška birača. Podseća se na to da se govori o ekonomiji a da funkcija predsednika republike s tim nema veze i pecka se na temu da je sam Labus po obrazovanju zapravo pravnik (diplomirao prava, doktorirao na ekonomiji).

Ipak, ta razmena poruka je daleko od nivoa političkih svađa koje traju i za koje mnogi pretpostavljaju da će se u predizbornoj kampanji rasplamsati.

Dvojica glavnih takmaca su državni funkcioneri i neminovno će koristiti ono što Zoran Slavujević iz Instituta društvenih nauka u knjizi o političkom marketingu naziva državnom propagandom – obavljanje funkcije podrazumeva publicitet. Zoran Živković, ministar policije, kaže da je nemoralno da se Koštunica kao predsednik kandiduje: Čović (DA) kaže suprotno – da je to i moralno i normalno. Eliminacija državnog funkcionera iz trke podrazumeva uostalom i to da i potpredsednik Labus ne bi mogao da se kandiduje. U oba slučaja od ministra policije se ne očekuje da o tome sudi.

OPASNE IGRAČKE: Važnu okolnost predstavlja prilično burna predistorija međusobnih odnosa u toj koaliciji, koji se u nekim detaljima približavaju onom „nivou komunikacije“ koji je postojao između nekadašnjeg Miloševićevog režima i nekadašnje opozicije. Do toga je došlo ne zato što su ovi pokvareniji od onih iz prošlog režima, nego zato što se pokazuju nezaobilaznim, previše naivnim da ne bi nasedali na intrige i što ne umeju da obuzdaju strast da se igraju opasnim igračkama.

U to spada i petljanje sa oficirima u civilstvu, koji zapadaju u karakteristična psihička stanja (koje otkriva obavezni glanc sako s maramicom u džepu), pa dilovati s njima dođe isto kao voziti se na brodu pretovarenom dinamitom, za vreme grmljavine.

Pavković napada Koštunicu, tvrdi čak da on i nije pobedio u oktobru 2000; Koštuničin partijski drug Jovašević sa velikim zakašnjenjem obelodanjuje optužbe na račun Pavkovićevih mahinacija. Pavković najavljuje tužbu protiv Jovaševića, DSS-a i Koštunice i u toku saslušanja pred anketnim odborom tvrdi da su savetnici sa znanjem Koštunice zapravo počeli neku vrstu državnog udara, ili da je bar savetnik Nalić pokušao da neovlašćeno komanduje vojskom, a da je Koštunica za to znao, a da je svesni Pavković to sprečio odbivši de fakto predsednikovo naređenje, mada Pavković nikada od Koštunice i nije dobio nikakvo naređenje.

U Skupštini Srbije počinju saslušanja aktera takozvane afere Pavković, koja će u izbornoj kampanji biti korišćena za potkopavanje Koštuničinog rejtinga kroz nastavak ocrnjivanja njegovog okruženja.

Dosadašnji tok te afere nije za sada skinuo Koštunicu s vodeće pozicije u javnomnjenjskim istraživanjima, a tek će se videti da li će i kako će kontroverze tog slučaja uticati na njegov rejting i na političke prilike. Srećko Miahilović uočava, na osnovu svojih istraživanja, da je narodu dosta afera, da trenutno uživa u groteskama, ali da ga interesuju suštinske stvari.

Svedoci koje saslušava taj odbor emituju već uobličene poruke – da je, s jedne strane, Koštunica neodlučan te prepušta vojne poslove savetnicima, koji s njegovim znanjem i prećutnim odobrenjem neovlašćeno komanduju vojskom, čak pokušavaju da izvedu državni udar, a s druge strane, da je bezobzirno penzionisao na desetine generala i preko generala Tomića i Bulatovića izolovao Pavkovića od hapšenja penzionisanog generala Perišića u onoj špijunskoj aferi koja, valjda, na jesen dobija sudski epilog.

Upotreba savetnika bila je i argument radikala i socijalista kada su smenjivali Dobricu Ćosića s mesta predsednika SRJ, samo su oni tada imali većinu, a ovi je u saveznoj skupštini nemaju.

U Skupštini gde većinu imaju, rad Anketnog odbora, koji je od DSS-a osporavan kao nelegitiman, od Velje napušten, i od radikala i socijalista bojkotovan, u prva dva dana ponavlja u medijima stvorenu sliku da Koštuničina strana jeste tražila neku akciju vojnih specijalaca a da nema dokaza da u vladinom Birou postoje specijalni uređaji za prisluškivanje, ali se zato inati. Koštuničini saradnici daju izjave u policiji, ali ignorišu taj odbor, a vojska stavlja do znanja da rad svojih službi smatra zakonitim i uskraćuje dozvolu da se njeni pripadnici pojave pred tim odborom. Najavljuje se (nije šala) pozivanje velikog broja kafe-kuvarica, čuvara, kelnera iz Saveta federacije.

U pojedinim iskazima, međutim, pojavljuju se „bočni“, potencijalno politički zapaljivi detalji.

Potvrđujući Pavkovićevu priču o Nalićevom neovlašćenom komandovanju, penzionisani general Milan Đaković, na primer, izjavljuje da nema informacija da je u konkretnom slučaju bilo prisluškivanja, ali da je četiri meseca pre spornog događaja Vojska Jugoslavije utvrdila da u vratima (Koštuničine) prostorije „Podgorica“ u Palati federacije postoje prislušni uređaji izraelske proizvodnje, ali da se ne zna ko je za to odgovoran.

Zapaljivo može biti i ono kad penzionisani general Pavković uzgred kaže da je pomogao da se na VMA smesti Čume iz Surčina, čovek opisan u široko poznatom tajnom policijskom izveštaju o delatnosti organizovanih kriminalnih grupa. Ili onaj detalj kad penzionisani general priča da voli baš surčinske konje tamošnjeg dugogodišnje uspešnog proizvođača jaja i da proslavlja uspehe surčinskog fudbalskog kluba.

Surčin je jedna od ključnih reči u DSS-ovom rečniku osporavanja kredibiliteta srpske vlade još od slučaja Momira Gavrilovića, ubijenog neposredno posle njegovog boravka u kabinetu predsednika SRJ.

Potencijalno zapaljiva tema je i to što Vladimir Popović Beba, nevin ko nekad devojka od šesnaest leta, onako uzgred, posle prezentacije biroa, pominje da mu se Gradimir Nalić, govoreći kroz plač i nepovezano, žalio da je u Zavodu za bolesti zavisnosti bilo nekih nejasnih radnji s njegovim medicinskim dosijeom. To da li neko ima ili nema medicinski dosije smatra se delom paketa zaštite ličnosti i javno se ne pominje bez izuzetno velikog razloga, a u skupštinskom telu nije bilo isključenja javnosti, koje se u ovakvim slučajevima čini nužnim.

Prošli režim je u agoniji 2000, bezobzirno pokušao da zloupotrebi medicinske dosijee članova požarevačkog Otpora.

Ljiljana Baćević iz Instituta društvenih nauka, uprkos suprotnim najavama, ipak očekuje da predstojeća predsednička kampanja neće biti prljava, tačnije, da će se obaviti u korektnoj atmosferi.

DRŽAVNA PROPAGANDA: Ognjen Pribićević iz Instituta društvenih nauka smatra da je osnovni problem to što većina političara misli da će na vlasti ostati doživotno, pa zbog toga i ne pokušava da uspostavi fer pravila igre.

Pribićević smatra da smo još uvek daleko od normalnog demokratskog sistema s definisanim političkim kodeksom, pa je teško očekivati da će se ova predsednička kampanja razlikovati od prethodnih. U izostanak pravila o fer utakmici, po Pribićevićevoj oceni, spada i oduzimanje mandata DSS-u u Skupštini Srbije.

Jedna sudska odluka koja se očekuje ovih dana mogla bi bitno uticati na tok političke krize u Srbiji. „Večernje novosti“ su prošle nedelje pisale da će Milorad Gogić, kao sudija izvestilac, verovatno predložiti Saveznom ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu 22 poslanika DSS-a, što bi za posledicu imalo vraćanje poslanika ove partije u srpsku skupštinu.

Poslanici DSS-a su pojedinačnim ustavnim žalbama zahtevali da Savezni ustavni sud donese odluku kojom utvrđuje da je odlukom Narodne skupštine od 12. juna povređeno pasivno biračko pravo narodnog poslanika i pravo građana da vrše vlast preko svojih predstavnika, koje je zajemčeno Ustavom Savezne Republike Jugoslavije.

„Novosti“ su najavljivale da će sudija Gogić najverovatnije preporučiti da se Savezni ustavni sud proglasi nadležnim za ovaj slučaj i da konstatuje da je Skupština Srbije povredila tzv. predstavničko pravo građana koje je zagarantovano saveznim ustavom, a da zakonodavac, slučajno ili namerno, nije propisao pravnu zaštitu poslanicima za slučaj kad im prestane mandat.

Neki predstavnici aktuelne vlasti, pa i novoizabrani predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić (ne zaboravimo, i jedan od pisaca srpskog ustava iz 1990), tvrdili su da za ovaj slučaj nije nadležan Savezni ustavni sud. Neke od sudija Saveznog ustavnog suda su to osporavanje nadležnosti i javnu raspravu pre nego što je sud doneo odluku okarakterisale kao pritisak na sud.

Ako sudije Saveznog ustavnog suda usvoje gledište sudije izvestioca, odluka bi mogla imati značajne političke posledice. Srpska vlada bi izgubila novokonstruisanu većinu, ali bi još mogla da računa na nedisciplinovanu većinu od 131 poslanika. Ako uz to Ilić povuče svojih desetak poslanika, nastaju okolnosti u kojima su republički parlamentarni izbori neminovni.

USTAVNO – NEUSTAVNO: Potpredsednik DSS-a Dragan Maršićanin u nedeljnom intervjuu beogradskoj „Politici“ izjavljuje da su sve opcije otvorene, pa i ona da se Koštunica neće kandidovati. Maršićanin prognozira da će doći do prevremenih parlamentarnih izbora, potom će slediti novi ustav, pa ponovo izbori – ako se nastavi s opstrukcijom donošenja novog ustava.

Ako Vojislav Koštunica odluči da izađe na izbore, odlučiće i da li će se kandidovati kao javna ličnost ili kao kandidat DSS-a. Neće se tražiti podrška drugih opozicionih stranaka, bilo parlamentarnih ili vanparlamentarnih. Novi predsednik republike, izabran po starom ustavu, mogao bi po toj logici da bude osuđen na veoma kratak mandat, s obzirom na to da se podrazumeva da posle promene republičkog ustava neminovno slede – novi izbori. Na toj pretpostavci se zasniva priželjkivanje da se Koštunica možda neće kandidovati.

U javnosti se, međutim, dosta špekuliše o tome da Demokratska stranka Srbije ipak mora da istakne Koštunicu kao predsedničkog kandidata kako ne bi predugo bila pasivna i rasula svoje veoma naraslo članstvo.

Pošto bi po dosadašnjim pretpostavkama glavni takmaci po svoj prilici mogli da budu Miroljub Labus i Vojislav Koštunica, po oceni Ljiljane Baćević, dodatni problem će predstavljati činjenica da među kandidatima ne postoje suštinske programske razlike, tako da ostaje da se vidi na čemu će insistirati izborni štabovi – na ekonomiji ili na takozvanim nacionalnim interesima.

Koštunica je kritikovao odluku o raspisivanju republičkih predsedničkih izbora kao oblik derogiranja napora na završetku ustavne platforme i ustavnoj konsolidaciji kako zajedničke države, tako i Srbije. Kaže da će odluku o kandidovanju doneti u poslednji čas i da je sada koncentrisan na pitanje konsolidacije zajedničke države.

Može se primetiti da se na startu Labusove predsedničke kampanje pitanje zajedničke države praktično ne pominje. Labus je imao velike lične rezerve prema Beogradskom sporazumu i kasnije se unekoliko korigovao. Nedavno je izjavio da Srbija ne može da daje više ustupaka.

U izradi platforme značajnu ulogu bi mogao imati i međunarodni faktor, što bi se moglo pokazati već ove nedelje tokom najavljene posete Havijera Solane.