Istorija i nova politička ekonomija

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev i njegovi srpski domaćini u utorak su, prema mišljenjima brojnih domaćih analitičara i političara, stvarali istoriju, ali se, uprkos očekivanjima, nisu potrudili da javnosti pomognu da istoga dana razreši misteriju: koliko košta milijarda dolara?

Baš kao što je i očekivano, naime, Medvedev je u Beograd doneo pozitivan odgovor na zahtev za kreditnu podršku Srbiji. To je, nakon razgovora u četiri oka sa srdačno dočekanim gostom, prvi potvrdio predsednik Srbije Boris Tadić, na zajedničkoj konferenciji za brojne novinare (protokolom lišene mogućnosti da postavljaju pitanja).

I nakon devetočasovnog boravka Medvedeva u blokiranoj srpskoj prestonici, ostalo je, ipak, nejasno pod kojim uslovima će Srbija dobiti obećanu svotu (koja je, prema nekim izvorima, čak i veća, ili je samo greškom izražena u evropskoj valuti, znatno jačoj od američke – milijarda evra). I da li će, osim kamate na odobrenu novčanu svotu, Srbija morati da plati i neku političku cenu „strateškog partnerstva“ sa neuporedivo moćnijom državom?

Izvori iz delegacije Srbije koja se u utorak srela sa saradnicima Medvedeva, obznanili su samo da je, od planiranog iznosa, 200 miliona dolara namenjeno budžetu Srbije, dok će namenu preostalog dela kredita naknadno dogovoriti ekspertski timovi dve zemlje. Ministar za vanredne situacije Rusije Sergej Šojgu, koji je u Beograd stigao u ponedeljak, kao prethodnica Medvedevu, rekao je da je reč o finansiranju infrastrukturnih projekata, povezanih sa železnicom, i drugih projekata, važnih za privredu Srbije.

O visini kamate i drugim potencijalnim uslovima prve ruske budžetske podrške nekoj zemlji koja nije bila deo Sovjetskog Saveza, u utorak, dok uz zvuke helikoptera koji nadleću Beograd nastaje ovaj broj „Vremena“ – nije bilo zvaničnih informacija.

Time su stvoreni odlični uslovi za oprečna viđenja ekonomskih, ali i političkih efekata posete koju je srpska strana okarakterisala kao „istorijsku“, a ruska kao „zaokret“: od egzaltiranih ocena o prirodnoj saradnji bratskih naroda do ciničnih komentara o „predsedniku Medvedevu i gubernatoru Tadiću“.

KAZAČOK NA KIŠI: Konfuziju je možda najbolje ilustrovao spektakl pod kišom koji se odvijao veče pre dolaska brojne ruske delegacije: dok je najbrojniji trubački orkestar na svetu na centralnom beogradskom Trgu Republike svirao ruske i srpske pesme, onih nekoliko stotina pokislih građana koji su slušali koncert (umesto Medvedeva, za koga je, prema prvobitnim najavama, pripreman repertoar) manje-više složno je uzvikivalo: „Srbija, Rusija, ne treba nam Unija.“ Da paradoks bude potpun, taj trubački „poklon Beogradu“ direktno je prenosila „najevropskija“ TV B92, a sve se dešavalo u istom danu kada je Tadić preko ruskih medija poručio da „stupanje Srbije u EU neće predstavljati nikakvu opasnost za Rusiju, već će joj, naprotiv, doneti samo korist“. I dan pre nego što je, za govornicom Skupštine Srbije, Medvedev s razumevanjem uzvratio da članstvo Srbije u EU može samo doprineti tradicionalno dobrim srpsko-ruskim odnosima.

Tragikomični slučaj (nimalo jeftinog) dovođenja sto trubača u Beograd samo je deo pompeznih priprema za dolazak predsednika Rusije u Beograd (na stranu što su organizatori, na kraju, pokušali da objasne da koncert i nema nikakve veze sa Medvedevim, poznatim, inače, po sasvim drugačijem muzičkom ukusu – njegovi biografi navode da mu je srcu znatno bliži zvuk Deep Purple, Black Sabbath i Led Zeppelin). Narastajuća rusofilija danima je, naime, kuljala iz raznih pravaca – glancani su stari (borcima) i postavljani novi spomenici (Puškinu), otvarane izložbe, držane tribine, pisani kilometri članaka. Iznova je revidirana istorija – u vreme intenzivne potrage za Dražom Mihailovićem i rehabilitacije kolaboracionista iz Drugog svetskog rata, ponovo su se pojavile naznake svesti o tome ko je i kako pobedio u tom ratu, pa je čak i snimljen TV spot sa mladom partizankom i oslobodiocima koji drže rusku i srpsku zastavu. Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije, ponudio je Moskvi na poklon dva hektara zemlje i pet stipendija Učiteljskog fakulteta u Jagodini, a nešto ranije u Šapcu je formirana partija Moja Rusija.

Tolika iracionalna preterivanja svakako da nisu prosečnom građaninu olakšala razaznavanje pravih razloga i dometa posete visoke delegacije velike zemlje omalenoj Srbiji – o kojoj čak ni analitičari i mediji locirani na bezbednoj udaljenosti nemaju u potpunosti usaglašeno mišljenje. Zato je najbolje držati se činjenica, a one kažu da se u utorak desila prva poseta ruskog predsednika samostalnoj Srbiji, i to na dan obeležavanja 65 godina od oslobođenja Beograda od nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu (što je, tokom javnih obraćanja, Medvedev više nego jasno istakao, govoreći o ulozi dva naroda u borbi protiv fašizma). Naslednik Vladimira Putina na surčinski aerodrom stigao je oko 11 sati pre podne, da bi se, u društvu šefa diplomatije Sergeja Lavrova, ministra za vanredne situacije Sergeja Šojgua, ministra kulture Aleksandra Andrejeva, pomoćnika predsednika Sergeja Prihodka i Georgija Poltavčenka i čelnih ljudi više vodećih ruskih kompanija, uputio u Palatu Srbija. Gosta su na aerodromu dočekali potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, dok su predsednik Tadić i premijer Mirko Cvetković rusku delegaciju pozdravili pred novobeogradskom Palatom Srbija (gde su došli i Dačić i Jeremić).

ČETIRI OKA, JEDAN SAT: Predsednici dve zemlje razgovarali su „u četiri oka“ oko jedan sat, nakon čega su predstavnici dve zemlje potpisali niz međudržavnih ugovora. U zajedničkom obraćanju novinarima, bilo je primetno da je Tadić više govorio o podršci Rusije borbi za očuvanje Kosova u okviru Srbije, a Medvedev o ekonomskoj saradnji (iako nije propustio da kaže da će Rusija i dalje braniti suverenitet Srbije u celini). Ruski predsednik je ukazao na značaj nekoliko velikih projekata iz sfere energetike, ali i drugih oblasti saradnje, posebno istakavši modernizaciju NIS-a, „kompanije koja pretenduje da bude regionalni lider u energetici“, izgradnju skladišta Banatski Dvor kao i projekte iz oblasti saobraćaja. Dan ranije, ministar Šojgu je pozvao srpske firme da učestvuju u izgradnji infrastrukture za Olimpijadu u Sočiju. Zanimljivo je, međutim, da u razgovorima o toliko isticanoj ekonomskoj saradnji dve zemlje sa ruskim predstavnicima nije primećeno učešće srpskog ministra ekonomije Mlađana Dinkića (koji se nije baš istakao u politici približavanja Rusiji, što, sudeći prema zvaničnom saopštenju u kome se kaže da se u utorak nalazio na regionalnom skupu o investicijama u jugoistočnoj Evropi u organizaciji finansijskog magazina „Juromani“ u Dubrovniku, možda ipak nije razlog njegovog odsustva).

Na oduševljenje najzagriženijih rusofila, koji su imali priliku da na Novom groblju iz blizine vide ruskog predsednika, Medvedev i beogradski domaćini, pojačani gradonačelnikom Draganom Đilasom, ministrom odbrane Draganom Šutanovcem, ministrom za socijalna pitanja Rasimom Ljajićem i drugima, položili su vence na Spomenik oslobodilaca Beograda u Drugom svetskom ratu.

Plan gostovanja, usled koga su građani i automobili uglavnom bili proterani iz ulica u centru Beograda, predvideo je, potom, gostovanje u Skupštini Srbije, gde je Medvedevu pripala uloga prvog šefa strane države koji je dobio priliku da se sa govornice obrati poslanicima. Istovremeno, bio je to i prvi njegov govor narodnim predstavnicima druge države. Ruski predsednik poslanicima je čestitao Dan oslobođenja Beograda, datum koji je nazvao „zajednički zapisanim u istoriji“. Uz čestitke na „hrabroj borbi protiv fašizma“, Medvedev je ukorio „one koji bi da prekrajaju istoriju prema sebi zbog svojih koristi i interesa“ i založio se za stvaranje „novog efikasnog sistema evropske bezbednosti“. Za raspravu o tome kakav je stav Rusije o eventualnom ulasku Srbije u NATO i da li ta zemlja ima neke veze sa načinom na koji je, iznenada, u Skupštinu Srbije stigla Rezolucija čijim se usvajanjem Srbija opredelila za vojnu neutralnost, mogao bi od neke koristi biti onaj deo govora u kome je Medvedev rekao da je njegova zemlja spremna na konkretnu saradnju sa SAD i NATO-om i pohvalio „zaokret u spoljnoj politici SAD“. Doduše, ta izjava pre bi mogla podstaći neku takvu raspravu, nego što je u stanju da doprinese dobijanju odgovora na postavljena pitanja.

Predsednik Rusije je pred kraj boravka u Beogradu posetio Srpsku patrijaršiju, gde mu je mitropolit Amfilohije, zamenik patrijarha Pavla, uručio orden Svetog Save I reda, najviše priznanje Srpske pravoslavne crkve i to „za doprinos pravoslavlju i vekovnom prijateljstvu srpske i ruske pravoslavne crkve i dva pravoslavna naroda“. Šira javnost imala je ponovo priliku da Medvedeva čuje i vidi zahvaljujući direktnom TV prenosu svečane akademije „Beograd pamti 65 godina slobode“ iz Sava centra. Još jednom je istaknuta „slavna zajednička istorija“, a oni koji pokušavaju da „oslobodioce prikažu skoro kao okupatore, a dželate kao oslobodioce“ dobili su još jednu „packu“.

TUMAČENJA: Svečarski povratak u slavnu prošlost uz pomoć muzičkih, baletskih i drugih umetnika nije ni za trenutak obustavio razmišljanja raznih analitičara, koji su i pre dolaska ruske delegacije u Beograd počeli da tumače šta ta poseta znači i čime je tačno motivisano pojačavanje ruskog uticaja na Balkanu. Ruski mediji uglavnom su ocenili da ekonomija izbija u prvi plan u odnosima dve zemlje. Dnevni list „Komersant“, tako, navodi da su proteklih godina „na talasu zajedničke borbe za Kosovo, odnosi Moskve i Beograda dobili karakter strateškog partnerstva“, a da je glavni cilj posete da se to partnerstvo pretvori u širenje ruskog prisustva u Srbiji, „u prvom redu ekonomskog“. Pozivajući se na izvore „bliske pripremi posete“, „Komersant“ piše da „i u Moskvi i u Beogradu shvataju“ da je malo realno da se može „kardinalno promeniti situacija u kojoj je više od 60 zemalja priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova“. „A u slučaju priznanja njegove nezavisnosti pred Međunarodnim sudom UN-a, mogućnosti za suprotstavljanje još više će se suziti“, ističe list, dodajući da je „moguće da je Rusija, shvatajući to, odlučila na vreme da pod strateško partnerstvo sa Srbijom stavi snažan ekonomski temelj“.

Američka agencija za strateška istraživanja Stratfor, s druge strane, u centar pažnje stavlja poziciju Beograda: „U srpskoj javnosti i među političarima u Beogradu nije ostalo neprimećeno da je potpredsednik SAD Džo Bajden došao u Srbiju sa obećanjima, a Medvedev sa velikim poklonima u rukama. Stoga, poseta Medvedeva ozvaničuje ono što je postalo očigledno poslednjih šest meseci, a to je da Srbija i Rusija postaju sve bliže i na drugim pitanjima, a ne samo po pitanju Kosova“, ocenjuje Stratfor, i dodaje da Beograd počinje da sumnja da će se integracija u EU ikada dogoditi Srbiji. „U Beogradu se smatra da Brisel ne želi dalje širenje Unije na Zapadni Balkan, naročito ne na Srbiju, i da se zahtevi postavljeni Srbiji da izruči ratne zločince koriste kao izgovor da se proces zaustavi“, piše Stratfor. Teksaška agencija zaključuje da se „zbog toga Beograd osigurava, pokušavajući da pokaže Uniji da ima i druge opcije, a istovremeno demonstrira biračima da ima spoljnopolitičke uspehe na frontovima osim EU, kao što je nedavna poseta predsednika Borisa Tadića Kini“.

Neki beogradski posmatrači toj oceni dodali bi i da je Srbija međunarodnoj zajednici već pokazala da ima drugu opciju, time što već mesecima u međunarodnim institucijama svoj glas po pitanjima koja nisu od direktnog interesa za Srbiju usklađuje sa stavom Rusije, a ne sa stavom EU (tako je, recimo, u UN-u glasala protiv Rezolucije o povratku izbeglica u Abhaziju posle kavkaskog sukoba, na šta je podsetio komentator „Politike“ Boško Jakšić u „Kažiprstu“ B92).

Onima koji strahuju od eventualnog srpskog odustajanja od proklamovanog cilja – ulaska u EU, nešto utehe stiglo je posredstvom BBC-ja, koji je razgovarao sa Dimitrijem Bečevim, predavačem međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Oksfordu i autorom više knjiga o balkanskim zemljama i njihovom odnosu prema EU. Bečev, naime, smatra da je glavna karakteristika srpsko-ruskih odnosa pragmatičnost – na obe strane: „Poseta Medvedeva, bez obzira na retoriku koja je prati, ne znači da se Srbija okrenula prema Istoku“, ocenio je Bečev. „Način na koji Beograd opisuje svoju spoljnu politiku je uvek: Evropska unija na prvom mestu, a iza nje, na drugom mestu, Rusija i Sjedinjene Američke Države. Time je faktički izjednačila Moskvu i Vašington, i mislim da je to ono što neće proći nezapaženo na Zapadu. Međutim, mora se priznati da Tadić pametno balansira. Samo prošle nedelje se sastao sa liderima bosanskih Srba da im kaže da budu kooperativni u najnovijim pregovorima o ustavnoj reformi BiH, a kao što znamo, ti razgovori su američka inicijativa“, rekao je Bečev, još pre nego što je sa surčinskog aerodroma odleteo avion sa ruskim predsednikom i njegovim saradnicima. Do sletanja u Moskvu, pojavila su se, verovatno, i druga tumačenja, ali tada je ovaj broj „Vremena“ već bio u štampariji.

Crno na belo

Predstavnici vlada Srbije i Rusije potpisali su u utorak u Beogradu, u prisustvu predsednika dve države, Tadića i Medvedeva, pet međudržavnih sporazuma o saradnji u nizu oblasti i dva „gasna“ ugovora.

Sporazum o saradnji u oblasti humanitarnog reagovanja u vanrednim situacijama, sprečavanju nepogoda tehnogenih havarija i uklanjanja njihovih posledica potpisali su ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić i ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu.

Dačić i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov potpisali su Sporazum o saradnji u oblasti unutrašnjih poslova.

Šefovi diplomatije Vuk Jeremić i Sergej Lavrov potpisali su i Sporazum o saradnji u oblasti kulture, nauke, sporta i omladinske politike za period od 2009. do 2011. godine.

Predsednica Skupštine Srbije i potpredsednik ruske Dume, Slavica Đukić – Dejanović i Aleksandar Babakov, potpisali su Sporazum o parlamentarnoj saradnji dve zemlje.

Memorandum o saradnji administracije Kurske oblasti sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja Srbije potpisali su državni sekretar u srpskom ministarstvu Vesna Arsić i gubernator Kurske oblasti Aleksandar Mihajlov.

Ugovor o gasovodu „Južni tok“ i o formiranju zajedničkog preduzeća za skladište gasa Banatski Dvor potpisali su generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović i predsednik uprave Gasproma Aleksej Miler.