foto: tanjug / zoran žestić
Ako uporedimo mere koje su neke zemlje u okruženju donele kao pomoć privredi u borbi protiv pandemije sa onima koje je donela Srbija, vidimo da je reč uglavnom o vrlo sličnim potezima
U osnovi sve balkanske države su pokrenule ili najavile smanjivanje referentne kamatne stope, osnivanje raznih fondova za likvidnost firmama, plaćanje minimalnih zarada ugroženim radnicima, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa…
Jedino je Severna Makedonija donela i pomoć za nezaposlene i one koji rade „na sivo“, a Srbija je jedina među posmatranim zemljama koja će dati pomoć od 100 evra svakom punoletnom građaninu.
SRBIJA
U Srbiji je prva reagovala Narodna banka Srbije, smanjivši referentnu kamatnu stopu i uvodeći moratorijum na plaćanje kredita od 90 dana, a bankama je zabranjeno da koriste meru izvršenja kako bi naplatile dugovanja. Potom su odložena plaćanja poreza za fizička i pravna lica, bez kamate. Poslednjeg dana marta je najavljena ekonomska pomoć od 5,1 milijardi evra – plaćanje doprinosa je odloženo za 2021. godinu, zaposlenim kod preduzetnika i u mikro, malim i srednjim preduzećima biće tokom tri meseca plaćan minimalac (oko 250 evra) tek od maja, dok je radnicima u velikim preduzećima predviđeno plaćanje polovine minimalca.
Takođe, preko garancije Fonda za razvoj i komercijalnih banaka predviđena su sredstva za povećanje likvidnosti preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća i poljoprivrednika. Uslov za pomoć privrednicima jeste da nisu otpustili više od 10 odsto zaposlenih i da nisu zamrznuli svoje aktivnosti pre 15. marta, a najavljeno je i davanje po 100 evra svakom punoletnom građaninu.
HRVATSKA
Sredinom marta je vlada izašla sa prvim merama, u ukupnom iznosu od 30 milijardi kuna (blizu četiri milijarde evra). Među njima je bila mera pomoći za one koje pružaju usluge smeštaja, pripreme i usluživanja hrane i pića, prerađivačku industriju, kao i sve one koji su morali da obustave poslovanje zbog uvođenja vanrednih mera. Pomoć je bila 3250 kuna po radniku (430 evra) i nije važila za kompanije gde je udeo države u vlasništvu najmanje 25 odsto. Treba napomenuti da su mere bile takve da se pomoć isplaćuje od početka marta, odnosno retroaktivno. Potom, početkom aprila, ova pomoć je za april i maj podignuta na 4000 kuna neto (530 evra), s tim što se država obavezala da plati i doprinose na ovaj iznos, zarad očuvanja radnih mesta.
Firme kojima je rad onemogućen ili znatno otežan, odnosno, imale su pad prihoda veći od 50 odsto, oslobođene su poreskih obaveza za april, maj i jun (uz uslov da imaju prihode manje od milion evra – kako je rekao premijer Plenković, reč je o „92 ili 93 odsto svih hrvatskih firmi“). Za one koje su imale pad prihoda 20-50 odsto odložena je obaveza, koju će moći da plaćaju na 24 meseca bez kamate.
Privrednicima je omogućeno da plate PDV nakon što se naplate izdati računi.
Takođe, uveden je tromesečni moratorijum na obaveze prema bankama, koje neće moći da primenjuju prinudnu naplatu u tom periodu.
BUGARSKA
Planirana je pomoć privredi u iznosu od 2,3 milijarde evra. Bugarska vlada će tri meseca plaćati 60 odsto zarada zaposlenih u firmama koje su privremeno morale da budu zatvorene, dok bi poslodavac trebalo da pokrije ostalih 40 odsto. Ujedno, vlada je upumpala kapital u Bugarsku razvojnu banku, kako bi imala dovoljno garancija za povoljne kredite firmama – u ovu namenu predviđeno je oko 1,3 milijarde evra.
Takođe, bugarska vlada će pozajmiti do 760 evra svim radnicima koji su na neplaćenom odsustvu zbog vanrednog stanja, a plaćanja poreza su odložena za kraj juna, dok moratorijum za plaćanje bankama može biti i do šest meseci, ali ne kasnije od kraja 2020. godine. Ujedno, prema MMF-u, povećana je likvidnost bankarskog sistema tako što je smanjena inostrana izloženost komercijalnih banaka.
BOSNA I HERCEGOVINA
U oba entiteta su osnovani garantni fondovi za pomoć privredi, kao što su i odobreni moratorijumi na plaćanje kredita od tri meseca. Republika Srpska će pokriti doprinose za oko 40.000 radnika koji su zaposleni u „zatvorenim“ sektorima, a platiće i minimalne zarade za te radnike u aprilu. Slično je i u Federaciji BiH. Za fizička lica i firme pogođene zarazom važiće šestomesečni bankarski moratorijum, a bankama je zabranjeno da isplaćuju dividende i bonuse.
SEVERNA MAKEDONIJA
Razvojna banka Severne Makedonije izdvaja između tri i 30 hiljada evra beskamatnog kredita mikro, malim i srednjim preduzećima (ukupno oko šest miliona evra). Planirano je davanje minimalne zarade (235 evra) za radnike u ugroženim kompanijama, kao i subvencije za doprinose, a centralna banka je smanjila referentnu kamatnu stopu. Uslov je da firma ne isplaćuje dividende, ima umanjenje prihoda od bar 30 odsto i zadrži isti broj radnika do jula 2020. Najpogođenije grane privrede (ugostiteljstvo, turizam, transport) biće oslobođene poreza za period april-jun, a trebalo bi da u aprilu i maju po 114 evra dobiju svi nezaposleni i oni koji su radili u sivoj ekonomiji.
CRNA GORA
Uveden je moratorijum od 90 dana na plaćanje kredita, a na isti period je odloženo plaćanje poreza i doprinosa. Osnovan je kreditni fond za likvidnost koji bi zainteresovanim kompanijama, nevezano od veličine, davao do 1,5 miliona evra po kamatnoj stopi od 1,5 odsto i grejs periodom od dve godine.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
