Da je finski obrazovni sistem jedan od najefikasnijih i najboljih na svetu, čitaoci „Vremena“ imali su priliku da se uvere u jednom od prošlih brojeva „Obrazovanja za XXI vek“. Srpsko Ministarstvo prosvete i nauke, odnosno Dils projekat za pružanje unapređenih usluga na lokalnim nivou, koriste konsultantske usluge i savete iz finskog sistema, zahvaljujući Raisi Venalainen, finskom stručnjaku za pitanja inkluzije u obrazovanju. U ovom broju donosimo intervju s njom, o finskom obrazovnom sistemu, primenljivosti tog modela na domaće školstvo i o tome šta sve inkluzija podrazumeva.
Dok primena programa inkluzije u Srbiji uglavnom uspešno funkcioniše, gimnazijalci i učenici oglednih profila u srednjim školama ove godine neće učiti po obećanim, reformisanim programima, zbog zastoja na relaciji Ministarstvo prosvete – Nacionalni prosvetni savet – Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.
Studenti, od ove godine, imaju zadatak kako da balansiraju između zabrane fotokopiranja celih udžbenika i insistiranja profesora na kupovini novih. U teoriji, loša procena mogla bi ih odvesti čak i u zatvor.
Prilog „Obrazovanje za XXI vek“ je specijalno izdanje nedeljnika „Vreme“.
Fotografije: „Vreme“.
Broj 23, septembar 2011.
Uređuje: Jovana Gligorijević
Projekat je realizovan uz podršku Fonda za otvoreno društvo.
Protekle dve godine pokazale su da građani nisu zadovoljni aktuelnom vlašću. Pogotovo studenti, kao predvodnici aktuelnog bunta, uživaju većinsku podršku javnosti, ali je njena politička operacionalizacija otvoreno pitanje. Šta se dešava sa strankama opozicije i zbog čega nezadovoljstvo vlašću ne znači automatski i glas protiv nje
Predsednik Srbije je 14. januara po peti put u dve godine ponudio referendum o samom sebi, zatraživši od opozicije da obezbedi 67 potpisa, iako mu oni zapravo nisu potrebni. Opozicija poručuje da u ovoj igri neće učestvovati
Koliko je i zašto važno da javne ličnosti i građani stanu uz studente? Što to znači i jednima i drugima? Šta je od te podrške još važnije? Šta su studenti do sada već uspeli da promene u društvu i na fakultetima? Koji su efekti blokada? Šta dalje i ima li izgleda da se njihovi zahtevi ostvare
“Nekad mi moramo da radimo uprkos našim političarima i sa jedne i sa druge strane, ali bogami, to je i dužnost umetnika. Umetnik je čovek kome je zadatak da prelazi granice i da provocira, inače nije umetnik. To je mnogo važnije od same diplomatije – ono što je ljudski i iz srca, a ne po dužnosti”
U kojoj meri je u Srbiji moguća relevantna desnija politička opcija od naprednjačke, odnosno da li je moguće Aleksandra Vučića prestići zdesna? Odgovor je, po svemu sudeći, negativan. Dobar deo Vučićeve stranke deli stavove Bihalija i ekipe. Oni čak deluju umerenije od, recimo, Vladimira Đukanovića
Godinama su kritičari vlasti mogli da rade šta hoće – vlast to nije dodirivalo. Sad vlast može da radi šta hoće – pobunu to ne dodiruje i ona se širi. Vučićev legitimitet je konačno otišao dođavola i nema nazad
Zahtev studenata je opet bio jednostavan i najnormalniji: aman ljudi, urednici, novinari, radite svoj posao profesionalno, ne zamajavajte više narod
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
