Ima li šta demokratskije od izbora u Srbiji

Građani su već drugu subotu za redom bili na ulicama Beograda. Organizovani su protesti pod nazivom „Stop krvavim košuljama“ i „Jedan od pet miliona“. Prvi skup je reakcija na napad na jednog od lidera „Saveza za Srbiju“ Borka Stefanovića u Kruševcu, a drugi na izjavu predsednika republike Aleksandra Vučića.

„Šetajte do mile volje, ja nijedan zahtev nikada neću da vam ispunim. Može i pet miliona da vas se skupi. Možete samo da dobijete izbore“, rekao je predsednik Vučić dan nakon prve protestne šetnje.

Četiri dana nakon toga, na mitingu u Guči, predsednik nije promenio stav, ali zato jeste brojku.

„Ja im kažem lepo, možete da vršite pritisak koliko hoćete, sto miliona da vas se skupi, ja pod pritiskom neću da popuštam, ali ću vam dati izbore.“

Predsednik, dakle, na proteste i zahteve građana ima jedan univerzalni „lek za sve“ – izbore:

„Ne postoji nigde na svetu ništa demokratskije. Ako neko zna šta je to demokratskije od izbora, neka mi kaže.“

Možda bi predsednika valjalo podsetiti da političke teorije, osim izbora, vide i proteste kao sastavni deo demokratije. Međutim, oni su za vlast u Srbiji samo „poziv na linč, silovanje i nasilje“.

„Kažu – aha, mi nećemo to, mi hoćemo na ulici, mi hoćemo motkom. E, motkom nećete,“ poručio je pre desetak dana Vučić.

Mada motki na protestima nije bilo i mada je opozicija upravo zahtevala prestanak političkog nasilja, čini se da je sve što bi mogla dobiti – novi vanredni parlamentarni izbori.

TRAŽILI STE – EVO VAM: Nije prvi put da Vučić opoziciji nudi izbore i to uglavnom pod obrazloženjem da ona to i želi.

„Vidim da su se gospoda (Bojan) Pajtić i (Sulejman) Ugljanin veoma obradovali izborima, moguće je da im ta želja bude uslišena. Vidite da ljudi to traže, a ja poštujem političke protivnike,“ rekao je 2015. tadašnji premijer Vučić.

Međutim, i tada i kasnije govoreći o izborima, tvrdio je da ih sam najmanje želi.

„Ja bih voleo ako možemo to da izbegnemo, to bi bilo važno, bilo bi dobro za stabilnost Srbije, ali to ne zavisi od mene i najmanje zavisi od mene,“ rekao je Vučić početkom januara 2016.

Zatim je, tvrdeći da „želi Srbiji uvek bolje i marljivije“, 17. januara 2016. predsednik SNS-a objavio da se na izbore definitivno ide.

„Moja odluka je da idemo na izbore, da idemo u pobedu za budućnost Srbije“, poručio je tada Vučić.

Saopštio je i da je razlog za raspisivanje izbora omogućavanje vladi da ima pun mandat ne bi li se završile započete reforme.

Međutim, ista ta vlada nenadano je pala početkom 2017. kada je Vučić rešio da se kandiduje za predsednika republike. U tome ga nisu sprečila ni sopstvena obećanja da neće biti predsednički kandidat u julu 2016:

„Ipak, zarad građana Srbije, ponoviću po hiljaditi put: ne pada mi na pamet da se kandidujem na predsedničkim izborima i svakako neću biti predsednik Srbije.“

No, u februaru naredne godine, gostujući na javnom servisu, Vučić je obavestio javnost da će ipak on biti taj koji će na predsedničkim izborima istupati u ime koalicije oko SNS-a:

„Prihvatio sam kandidaturu samo zbog toga što mislim da je važno da obezbedimo kontinuitet i stabilnost za Srbiju. To je ono što je apsolutno najvažnije.

I ne postoji stvar koju zbog toga ne bih prihvatio“.

U svakom slučaju, jasno je jedno: svi vanredni izbori poslednjih godina počinju se kuvati od momenta kada „sigurno neće biti raspisani“ do konačnog objavljivanja datuma.

Da bi moglo da bude vanrednih parlamentarnih izbora, govorilo se i 2017. i 2018. Prve godine šuškalo se da bi mogli biti raspisani zajedno sa predsedničkim, a naredne, istovremeno sa beogradskim izborima. Iako se nijedan scenario na kraju nije odigrao, poslužio je da gotovo svakodnevno od vlasti, a ponajviše od samog Aleksandra Vučića, slušamo o nadmoćnosti i nepobedivosti Srpske napredne stranke:

„Izbori su 2020, predsednički 2022. Tada će biti i beogradski izbori, pošto ih oni najviše zanimaju, tu ima najviše para. I odmah da vam kažem, učestvovao ja ili ne na bilo kojim od tih izbora, isto im se piše. Dakle, biće poraženi i to ubedljivo.“

A da li će izbori zaista dočekati svoje redovno raspisivanje, ponovo se ne zna. Ovoga puta, Vučić kao najčešći argument koristi upravo proteste koji se održavaju u Beogradu. Ipak, najveća opoziciona grupacija – Savez za Srbiju – na izbore neće pod ovakvim uslovima.

LUČANSKI SINDROM: „Mi kao ujedinjena opozicija, koja je potpisala dokument o fer i slobodnim izborima, ne priznajemo izbore u Srbiji dok uslovi iz tog dokumenta ne budu ispunjeni. Naš plan je da se izborimo za zahteve koje smo kao ujedinjena opozicija potpisali – zahteve za fer i poštene izbore, tako što ćemo svake subote protestovati,“ poručio je Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca i jedan od lidera Saveza na konferenciji za novinare koja je održana u utorak u Beogradu.

U dokumentu koju su opozicione stranke potpisale zahteva se, između ostalog, ravnomerna zastupljenost svih stranaka u debatnim i informativnim emisijama na javnim servisima, izbor novih članova Regulatornog tela za elektronske medija radi „dosledne primene ovlašćenja“, sređivanje biračkih spiskova, poštovanje izbornih procedura, kontrola izbora na teritoriji Kosova i Metohije, onemogućavanje zloupotrebe javnih resursa…

Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić ističe i da bi izbori mogli da se raspišu naredne, 2019. godine, zbog rešavanja pitanja Kosova i potpisivanja sporazuma o normalizaciji odnosa:

„Do tog sporazuma ne može da dođe bez republičkog izbornog procesa iz mnogo razloga. Mi na izborima za republički parlament pod ovakvim uslovima nećemo učestvovati. Taj republički parlament bez učešća opozicije neće imati legitimitet koji je neophodan međunarodnoj zajednici da bi se završila stvar oko Kosova na način na koji je ova vlast obećala.“

Da li će naredna godina biti prva kada neće biti nikakvih izbora? Parlamentarni su bili 2016, predsednički 2017, a beogradski izbori 2018. O novim vanrednim parlamentarnim izborima odlučiće ponovo isključivo Vučić, osim ako ga, kao što je rekao jednom prilikom „ne preglasaju, mada sumnjam da će se to desiti“.

Takođe značajno pitanje jeste: hoće li se izborni procesi preslikati sa lokalnih izbora u Lučanima i da li će automobili bez tablica i dupli birački spiskovi biti njihov zaštitni znak?