Novi Beograd je po svim kriterijumima jedna od privredno najrazvijenijih lokalnih zajednica u Republici Srbiji, sa blizu 300.000 stanovnika, ozbiljnim potencijalom u smislu kvalifikacione strukture stanovništva, ali i njegove kupovne moći. Broj zaposlenih se povećao za 45.000, nivo nezaposlenosti u Novom Beogradu je sedam odsto, dok je u Srbiji oko 19 procenata
Do početka ove decenije, Novi Beograd je bio na glasu kao „velika spavaonica“ u kojoj se gotovo ništa ne dešava. Onda je usledio investicioni i građevinski bum koji je ovaj deo grada potpuno preobrazio. U proteklih šest godina, opština Novi Beograd redovno je među najboljim opštinama u Srbiji po visini prosečne plate, uspešnoj modernizaciji, efikasnosti administracije. Po broju investicija Novi Beograd je bez premca u regionu, opština je osvajala nagrade za najuspešniji rad lokalne samouprave, najperspektivniju gradsku opštinu, najbolje opštinsko rukovodstvo.
„Novi Beograd je u urbanističkom smislu dobro zamišljen i koncipiran još 1948. godine. Međutim, on je kao i sve drugo zaspao 1991. i spavao je do 2000. godine“, kaže za „Vreme“ Željko Ožegović, predsednik opštine Novi Beograd. „Situacija koju smo zatekli 2000. godine bila je katastrofalna. Da bi do promena došlo, bilo je pre svega neophodno podići sve sisteme da bi mogli da odgovore novim zahtevima, počevši od javnih preduzeća pa do same uprave. Taj prvi period od dve-tri godine bio je jako težak, trudili smo se da značajnim ulaganjem u javne institucije pre svega podignemo njihov kapacitet. Ulaganja u infrastrukturu, izgradnja nekih saobraćajnica u Novom Beogradu predstavljali su takođe osnov za dalje uređenje i povećavanje atraktivnosti zemljišta u Novom Beogradu.“
„VREME„: Kada je počelo pretvaranje Novog Beograda u ono što se danas smatra poslovnim i finansijskim središtem Srbije?
ŽELJKO OŽEGOVIĆ: Ta transformacija je počela intenzivno posle 2003. godine. Uzimam 2003. godinu jer je tada usvojen Generalni urbanistički plan Beograda, koji je u mnogim delovima dao mogućnost za neku buduću izgradnju, naročito u onim delovima gde nisu postojali detaljni urbanistički planovi i regulacioni planovi.
Šta je sve uticalo da promene budu tako temeljne?
Novi Beograd se nalazi na idealnom geografskom položaju, u blizini aerodroma, sa dobrim prilazom međunarodnim saobraćajnicama. Osim toga, tu je i visok stepen urbanizacije, razvijena komunalna i saobraćajna infrastruktura i, pre svega, slobodno građevinsko zemljište, koje je imovinski-pravno neopterećeno. Sve to je privuklo brojne strane i domaće investitore.
Pre pet godina sam nagovestio da bi naša opština mogla postati poslovni centar Beograda i regiona, ali mnogi nisu u to verovali. Danas je opština Novi Beograd po svim kriterijumima jedna od privredno najrazvijenijih lokalnih zajednica u Republici Srbiji, sa blizu 300.000 stanovnika, ozbiljnim potencijalom u smislu kvalifikacione strukture stanovništva ali i njegove kupovne moći. Broj zaposlenih se povećao za 45.000, nivo nezaposlenosti u Novom Beogradu je sedam odsto, dok je u Srbiji oko 19 procenata.
Nove investicije i otvaranje novih radnih mesta popravili su i kvalitet svakodnevnog života. Po podacima Zavoda za statistiku, Novi Beograd je stalno na prvom ili drugom mestu po prosečnim zaradama, sa neto iznosom od oko 50.000 dinara. Za ukupan razvoj, opština je nedavno u izboru Kluba privrednih novinara, Agrobanke i Centra za mala i srednja preduzeća Beograda dobila priznanje ‘opština budućnosti’.
Kakva su reakcije na reformu administracije u opštini?
Novi Beograd je u nekim reformama, poput reforme administracije, imao primarnu ulogu. Mogli ste kod nas da vidite da opštine sada potpuno drugačije izgledaju. Skinute su neke barijere između zaposlenih u upravi i stranaka, uveden je niz savremenih novih servisa, od naručivanja dokumenata putem telefona ili interneta, dostave tih dokumenata na kućnu adresu, do toga da se možete informisati o svemu putem naših veb-sajtova. Prvi dislocirani opštinski centar u Srbiji otvoren je 2006. godine u bloku 70. Taj model, koji smo mi uveli, postao je model koji su prihvatile druge opštine, i u Beogradu i u Srbiji.
Mislim da su građani postali mnogo zadovoljniji nivoom opštinskih usluga. To govore i ankete koje radimo svake godine. Najzadovoljniji sam kada uzmem knjigu utisaka i vidim mnogobrojne natpise „Ovo je Evropa“. Znači, moguće je i to uraditi, samo je važno prići poslu na ozbiljan način i istrajati u tome. Jer, šta god radite u zemlji Srbiji, otpori su ogromni. Bilo ih je i kada smo radili reformu administracije, i od zaposlenih u opštini i od građana. Pitali su šta će nam sve to. Tek kasnije, kada shvate prednost svega što je urađeno, niko od njih ne bi pristao da se vrati na staro.
Koji su najveći problemi koje opština sada ima?
Pre svega nehigijenska naselja i priobalje koje mora da bude sređeno. Na sreću, novim zakonom je Grad Beograd najzad dobio mogućnost da upravlja svojim obalama, do sada je to bilo u nadležnosti Republike. Neka od nehigijenskih naselja biće raseljena u narednom periodu, kao što je naselje ispod mosta Gazela. Za druga naselja je potrebno angažovanje ne samo opštine i grada već i države. Kao država smo potpisali povelju o Dekadi Roma, ali za ove tri godine se, nažalost, nije mnogo odmaklo u rešavanju problema ovih naselja.
Koji su dalji razvojni planovi opštine?
Pre svega nastavak izgradnje, interesovanje za to je ogromno. Ono što je izgrađeno 2007. godine i što će se graditi 2008. i 2009. jeste 1,5 miliona kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora. Pored stambenih i poslovnih objekata grade se i neki drugi sadržaji, kao što je atletski stadion i akva-park, za koji se nadam da će biti završen. U toku su obnova i izgradnja biciklističke staze duge 50 kilometara koja će spojiti Dunavski i Savski kej, a novi delovi vode preko Bežanijske kose i Bulevarom doktora Zorana Đinđića. Mislim da Novi Beograd nije dostigao svoj maksimum, a pokazatelj je i to što cena kvadrata još uvek raste. Kada počne da pada, znaćemo da je tržište zadovoljeno. U tom smislu, ja vidim da Novi Beograd ima ogroman razvojni potencijal.
Neko ko nije dolazio tri-četiri godine ne može da prepozna Novi Beograd koji ubrzano postaje metropola. Teško je nabrojati čak i najveće objekte izgrađene poslednjih godina i one čija je gradnja u toku.
U centralnoj zoni, oko Beogradske arene, iznikao je novi centar, koji mnogi nazivaju Vol stritom, jer su tu svoje poslovno središte smestile mnogobrojne banke i kompanije. Završeni su i hoteli IN kod Arene i Holiday In kod Expo centra, u ulici Milutina Milankovića, gde sedišta imaju brojne kompanije, poput Škode, ProCredit banke… Na prostoru nekadašnjeg Starog aerodroma u toku je izgradnja poslednje faze „grada u gradu“, Airport Cityja, koji je bio najveća green fields investicija u jugoistočnoj Evropi u trenutku kad su radovi počinjali. Kruna ovog projekta biće tri poslovne kule sa po 16 spratova. Tu se već smestilo nekoliko velikih kompanija, kao što su Telenor i Mobil. Preko puta poslovnog kompleksa nalazi se Belgrade office park, u kome danas uspešno posluju Siemens i VIP. Da ne govorimo o tržnim centrima poput Sitija, Mercatora, Veropulosa, Idee, Rodića, Delta siti je najveći tržni centar u regionu…
U toku je izgradnja Savograda, u bloku 19a GTC završava poslovno-komercijalni kompleks, a za potrebe Univerzijade gradi se skoro dve hiljade stanova u bloku 67. Ti stanovi će kasnije biti prodati na tržištu. Blokovi 61 do 64 obogaćuju se kvalitetnim komercijalnim i stambenim sadržajem, kod poslovnog centra Ušće u toku je izgradnja kule „bliznakinje“ i objekata sa multifunkcionalnim sadržajem.
Nesumnjivo je da nedavno završena privatizacija IMT-a predstavlja pravi izazov za nove investitore u centralnoj zoni. Nova industrijska zona trebalo bi da bude uz autoput. Veliki potencijal za razvoj postoji i na obali reke Save, u blizini toplane i brodogradilišta. Ipak, jedno od najboljih mesta za izgradnju u celom regionu je Staro sajmište.
Budući centar Novog Beograda i njegovo poslovno sedište planirano je u blokovima 25 i 26, preko puta nekadašnjeg SIV-a, gde će se graditi moderan „siti“ površine oko 450.000 kvadratnih metara.
Da nismo imali jasnu viziju budućeg razvoja Novog Beograda, na toj lokaciji bi danas bile samo stambene zgrade. Znali smo da će doći ozbiljni investitori i da bi tu trebalo da započne izgradnja poslovnih objekata, pa smo zajedno sa Društvom arhitekata Beograda i Gradom Beogradom raspisali konkurs koji će biti osnova budućeg detaljnog urbanističkog plana. To je bila naša vizija i ideja koja se upravo pretače u plan, kaže Željko Ožegović.
Šta poručuje režim koji slavi čoveka osuđenog za genocid i zločine protiv čovječnosti? Zašto je Rasim Ljajić jedini na derbiju reagovao kako dolikuje? Zbog čega Vučić više nije mogao odlagati narodno izjašnjavanje? Gde su tu opozicija i studenti? I kako je Srbija postala umorna od lidera
“Nisam ravnodušna prema tome što neko može da me vidi, čuje ili fotografiše, ali prva reakcija mi je bila bes”, kaže za “Vreme” studentkinja Milica čiji je telefon napadnut špijunskim softverom. “Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari. Nije normalno ovo što se dešava... Mislim da je takvom sloju ljudi čak neshvatljivo da nešto može da funkcioniše bez ucene, bez potplaćivanja, nego samo uz čistu volju, želju i entuzijazam da uspemo u našoj borbi”
Kada se BIA (na slici) zainteresuje za nekoga, tvrde izvori “Vremena”, preko svojih spavača u medijima ili političkim strankama pusti neku optužbu, najčešće da taj i taj sarađuje sa tajnim službama druge zemlje, da je izdajnik, strani plaćenik i slično. Na osnovu toga, od tužioca se pribavi potrebna dozvola za nadzor komunikacija, što onda predstavlja pravno pokriće za špijuniranje svake vrste
Srbija se u Evropi sada i javno naziva “žarištem” na kojem se vrbuju i za sabotaže obučavaju ruski ljudi. O tome se u Beogradu samo ćuti
Neko će reći, pa šta te čudi što su “Zvezdini” navijači razvili gigantsku fotografiju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i zajedno sa “Grobarima” skandirali njegovo ime? Da je bilo samo to, niko možda ne bi ni reagovao. Kao – to su već radili i šta sad? Ali sve to je začinilo ono što je pisalo ispod te slike, taj pogani poklič “Pravac Potočari”. Reč je najodvratnijoj stvari koja se ikada pojavila na toj tribini i na tom stadionu. Zbog toga bi ga trebalo zatvoriti za sva vremena
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
