Gosti na prazniku demokratije

fotografije: jadranka ilić / tanjug

Demokratija ne postoji sama po sebi. Zavisi od ljudi koji je grade i veruju u nju. Izbori bi trebalo da budu praznik demokratije. Ne samo za glasače i državu u kojoj se odvijaju, već i za sve one koji pretenduju da kažu da im je stalo do demokratije u nekoj zemlji – Evropskoj uniji i zemljama članicama, Sjedinjenim Američkim Državama, ostalim međunarodnim organizacijama.

Kao i za svaki praznik, gosti dolaze u kuću. Ima onih koji su došli jer stvarno vole tu porodicu, raduju se njenom prosperitetu, žele da pomognu ako mogu. Ima onih kojima baš nije stalo ni do čega, ali dođu jer ima besplatne hrane, dođu da popiju, pojedu, provesele se. Tim ljudima nije važno da li je domaćin nasilnik u kući, da li u toj kući ima žrtava nasilja, da li od sutra neće imati šta da jedu jer su sve pare potrošili na sam praznik.

TO JE NAŠ POSAO

IGOR GEDIĆ, JURIJ FJODOROV, ŠARIF HAKIM ZOD

Tako je bilo i tokom našeg upravo završenog praznika demokratije. Međunarodna zajednica je pokazala da nije homogena grupa ljudi od kojih svi veruju u demokratiju. Pod sloganom “To je naš posao” mnogi su se slikali sa predsednikom i ministrima, posećivali konferencije, otvarali interesekciju – ne mareći da li time uništavaju osnovno pravo ljudi na informisan izbor prilikom glasanja. Stavljali su na svoje naloge na društvenim mrežama podršku i hvalospeve vladi Srbije, hvalili se uspešnim razgovorima sa ministrima ne obazirući se na to da su to stranačke ličnosti koje su u kampanji, a ne izabrani predstavnici naroda ove zemlje i državni lideri. Nisu razumeli osnovne principe demokratije i pomešali su svoj posao sa činovničkim dužnostima, birokratskim procedurama i loše postavljenim ciljevima kao što je stabilokratija.

Da krenemo od očiglednog. Nakon što je dan ranije inicijativa “ProGlas” zakazala događaj u Nišu, najavljen je i dolazak predsednika Aleksandra Vučića u Niš, sa Žofreom i predsednicima Bugarske i Azerbejdžana kako bi otvorili novoizgrađenu gasnu intersekciju. Tog dana, 9. decembra, u ime Građanskih inicijativa napisala sam otvoreno pismo šefu Delegacije EU u Srbiji Emanuelu Žofreu i zamolila da ne učestvuje u predizbornoj kampanji. Ipak je učestvovao na događaju koji ne samo da je bio deo predizborne kampanje, već i na veoma perfidan način iskorišćen da se ograniči sloboda kretanja i okupljanja u Nišu, kada su ulice oko mesta na kome se ProGlas okupljao bile zatvorene i za pešake i za vozila. Te ulice nisu bile na trasi predsedničke posete.

Tanjug je preneo Žofreovu izjavu: “Danas Srbija diverzifikuje svoje energetske izvore, Srbija postaje otpornija i to je pokazatelj njene strateške orijentacije i posvećenosti evropskim integracijama”.

Ono što se čulo bilo je idealno za potrebe kampanje: sadašnja vlast jeste posvećena Evropi. Bilo ko, ko prati politička dešavanja u Srbiji, zna da ovo nije tačno, ali kad neupućeniji čuju ovo u izbornoj kampanji od predstavnika EU – ta informacija direktno utiče na njihov izbor na dan glasanja.

HVALA SRPSKOM NARODU I DAČIĆU

KATJA ANDRUŠ, FARAH KARIMI, RAJNHOLD LOPATKA

Što se tiče društvenih mreža stranih ambasada što su promovisale vlast koja, da opet ponovim, nije vlast već partija koja se trenutno bori za vlast, kampanja je bila dosta uspešna. Procenjujem da su njihovi razlozi upravo bili stabilokratija i pokušaj da se umile SNS-u za koji su procenili da će ostati na vlasti. Dajem samo nekoliko primera: 17. novembra američka ambasada je postavila na Tviter nalog, a kasnije i ambasador Hil retvitovao, video u kome se promoviše ekonomska saradnja između SAD i Srbije. U njemu, Dajan Farel, sa dugom funkcijom zamenice američkog podsekretara za međunarodnu saradnju, kaže da je imala “odlične sastanke sa obe, premijerkom i ministarkom za energetiku” i da ima puno razloga “da se osećamo pozitivno zbog američko-srpske saradnje”. Ne samo da se na ovaj način podržava autoritarna vlast u vreme izborne kampanje, već se i kod demokratske javnosti javlja otpor prema saradnji sa SAD, što će imati dugoročne posledice po demokratske vrednosti.

Američka ambasada je postavila i šestog decembra, na manje od dve nedelje od izbora, sliku ambasadora Hila sa Ivicom Dačićem sa rečima “Hvala srpskom narodu na lepim rečima koje je ministar Dačić preneo o viziji i mudrosti Henrija Kisindžera”. Ono što sa sigurnoću mogu da tvrdim jeste da srpski narod nije jednog od takmaca na izborima, usred izbora, zamolio da bilo kome prenese lepe reči o Kisindžeru ili bilo čemu drugom.

Dodatno, izjava Vladimira Bilčika nakon izbornog dana u kojoj kaže da su izbori protekli glatko, pokazuje naviku evropske birokratije da ostane privržena stabilokratiji. Iz uloge izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, Bilčik je ponovo zažmurio na sve nepravilnosti i pokazao neskrivenu želju da sadašnje partije ostanu na vlasti. Završio je rečima: “Dakle, u celini, mislim da su izbori protekli glatko. Zato želim da čestitam građanima Srbije što su glasali u većem broju nego prošle godine”.

ISTINA UMESTO LEPIH REČI

Primera o učešću međunarodne zajednice u kampanji partija na vlasti ima još, ali je važno pokriti i goste koji žele dobro demokratiji i ovoj zemlji. Prvi put, iako je situacija bila ista i u barem pet prethodnih izbornih procesa, ovog puta imamo međunarodne posmatrače koji su odlučili da jasno i razgovetno ukažu na ozbiljnost izbornih nepravilnosti u ovoj zemlji.

Međunarodni posmatrači, kojih je bilo više od tri stotine tokom ovih izbora, dali su nezavisnu i veoma jasnu ocenu izbornih nepravilnosti uključujući predizbornu atmosferu. Njihova konferencija za štampu obuhvatila je informacije o pritiscima na birače, neravnopravni status kreiran zbog uključenja predsednika u izborni proces i nedopustivost toga u demokratskoj zemlji, medijsku pokrivenost od devedeset procenata stranaka na vlasti, ubacivanje kopiranih biračkih listića u izborne kutije sa zvaničnim pečatom, kupovinu glasova, zloupotrebu javnih resursa, nejasnu liniju između države i partije i tako dalje. Takođe, pokazali su veliku zabrinutost “zbog čestih i prevremenih izbora koji sprečavaju demokratske institucije da pravilno funkcionišu i daju rezultate”.

Stefan Šenah, šef posmatračke delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, izjavio je da “razume demonstracije jer je jasno rečeno da ovi izbori nisu bili pravični, nisu bili fer i to je problem za zemlju koja želi da ide demokratskim putem”. Nasmejao se kad je čuo izjavu Vladimira Bilčika i dodao: “Mi smo imali izjavu OEBS-a, Saveta Evrope, Evropskog parlamenta, i to je bio vrlo negativan izveštaj. I ne znam šta je ovaj ekspert rekao – partnerstvo i demokratija ne leže na lepim rečima, već na istini”.

Dakle, ponovo, demokratija ne postoji sama po sebi. Prvi put u poslednjih deset godina dobili smo međunarodne posmatrače koji su odlučili jasno i glasno da ukažu na urušenu demokratiju na koju nas je sve osudila ova autoritarna vlast. Prvi put imamo Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke koje je dan nakom izbora objavilo: “Srbija je glasala, ali OEBS izveštava o zloupotrebi javnih resursa, zastrašivanju birača i slučajevima kupovine glasova. Ovo je neprihvatljivo za zemlju koja ima status kandidata za EU”.

Javila se i Evropska komisija, ali bih ja rekla više u Bilčikovom tonu nego tonu domaćih i međunarodnih posmatrača. Tražili su da se primene preporuke posmatrača za naredne izbore i da se od “nadležnih organa očekuje da na transparentan način pruže verodostojne izveštaje o navodima o izbornim nepravilnostima”. Prevedeno, traže od onih koji su građanima ukinuli pravo na izbornu volju da napišu izveštaj i da se promeni situacija do narednih izbora. Ova vlast ima na papiru sve te preporuke odavno, ništa nije promenila, niti će, barem u praksi. Ne treba nama ovde ništa drugo, nego da ljudi kao Stefan Šenah rade i u Evropskoj komisiji. Principu stabilokratije nije mesto u Evropskoj uniji.

STABILOKRATIJA KAO NEPRIJATELJ DEMOKRATIJE

Autoritarne tendencije stabilokratije će dugoročno biti mnogo pogubnije od svih ostalih autoritarnih sistema. To je sistem koji preferira stranku na vlasti bez obzira na izbornu volju građana, a održava se spolja, od strane međunarodnih aktera. Stabilokratija je osnovni neprijatelj slobodnih građana, a time i demokratije. Međunarodna zajednica mora da prevenira razvoj stabilokratije, a ne da očekuje da ona daje rezultate i da se bori protiv nje tek kad vidi da tih rezultata nema, kao što su videli u slučaju Banjske.