S pobedom u Zemunu na lokalnim izborima 2. juna, Aleksandar Vučić je krenuo u osvajanje Beograda. Mada, iz njegove perspektive najmoćnijeg u Srbiji, Beograd više i nije tako veliki zalogaj. Ali jeste najukusniji. Zato što je poslednji u Vučićevom zaokruživanju sve moći u Srbiji. I još važnije, zato što je čak dva puta (2008. i 2012) Vučić poražen u postizbornom pokušaju da od Beograda krene u osvajanje Srbije. Oba puta ga je u tome sprečio Dragan Đilas uz pomoć Ivice Dačića & penzionera. Zato Vučić i odlaže poslednji zalogaj. Ne bi li uživao što duže.
nastavak
To je jedan od dva razloga što je šefa naprednjaka u nedelju veče napustila vicepremijerska suzdržanost dok je zahvaljivao lokalnim naprednjacima na dobro odrađenoj kampanji: „Ostvarili smo ono što, mislim, u poslednje 24 godine otkad postoji višestranačje u Srbiji, niko nije uradio. Da u jednoj od najvećih srpskih opština ostvarimo ovako ubedljivu pobedu, da dobijemo ne 50 odsto mandata već više od 50 odsto glasova.“ Zemun je, zapravo, prva Vučićeva dobijena bitka protiv Đilasa na delu teritorije Beograda, otkako su obojica preuzeli partije u kojima su, koliko juče, bili drugi ljudi. Nije Vučićeva pobeda tolika koliki je Đilasov poraz, čulo se poslednjih dana među objektivnijim naprednjacima i trezvenijim demokratama. Drugi je razlog za Vučićevo lično zadovoljstvo, to što je Zemun očigledan pokazatelj da je vicepremijer za manje od godinu dana uspeo da ubedi i svoje članstvo i svoje glasače da je on lider SNS-a. Ono što Đilasu sa demokratama još nije pošlo za rukom. I to je najbolji dokaz ne samo da ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh nego i da iza svakog uspešnog političara, bio on predsednik države, gradonačelnik, vicepremijer ili sutra nešto četvrto, mora stajati uspešna stranka, a taj se uspeh u Srbiji meri stepenom kontrole nad finansijama i medijima. Priče o uspešnom gradonačelniku do pre godinu dana, velikom partijskom menadžeru, biznismenu s vizijom, usahle su kada je Demokratska stranka izgubila republičku vlast i prestala da bude glavni kontrolor finansija i medija. Sada je najuspešniji, ironično, tek drugi čovek u vladi, jer je baš njegova stranka nasledila poluge vlasti od demokrata.
AGRESIVNO, BRATE: Tako su izbori u Zemunu bili, u neku ruku, vatreno krštenje Aleksandra Vučića. Pa je i pozornost medija, razume se, podignuta na najviši mogući nivo. Bili su važni i Kovin i Kosjerić, nije da nisu, ni tamo Vučić nije dozvolio nijednu grešku, ali Zemun je Zemun. Pa tako u ovoj beogradskoj opštini vučićevci ništa nisu prepustili slučaju. Sve je ličilo na generalnu probu vanrednih republičkih izbora koje naprednjaci prizivaju otkako je formirana nova vlast, pre deset meseci. Lupalo se na kapiju i više puta dnevno, tvrdi svet u Zemunu, ispitivalo ih za koga će da glasaju, preporučivalo se. „Agresivno, brate, mnogo agresivno“, pričaju Zemunci, uglavnom oni koji nisu među 35 odsto izašlih na izbore 2. juna. I medijska kampanja bila je više nego agresivna. Na sam dan izbora, u nedelju, tabloid blizak SNS-u objavio je kako je Đilas sa svog računa podigao četiri miliona evra. Demantovao je Dragan Đilas istog dana naslovnu stranu ovih novina i dodao da je na dan izbora u Zemunu to oblik najprljavije kampanje nezabeležen u zemlji još od vremena Slobodana Miloševića, „još otkako je Mila Štula objavila da Vuk Drašković ima vilu na Ženevskom jezeru“. Pitao je gde je granica napadima na DS od strane pojedinaca iz republičke vlasti.
Istini za volju, napadi na Đilasa i demokrate jesu teški, ali valja se setiti da je baš DS propustio, dok je bio na vlasti, da uspostavi novu vrstu ponašanja prema političkim protivnicima. A ni prljave predizborne kampanje servirane preko bliskih im medija nisu im bile strane. Sada im se sve to kao bumerang vraća, a mediji su samo promenili gazde. Što reče Dušan Petrović, bivši visoki funkcioner DS-a, pred prošlogodišnje đurđevdanske izbore: „Ništa mi nismo drugačiji od drugih zemalja po negativnoj kampanji, sve je to normalno i kampanja će biti oštra.“ Dođe tako neko vreme kad prljave kampanje prave određenu korist strankama i motivišuće deluju na njihova biračka tela. Ali, samo do određene mere. Preko toga naprave gadnu štetu. DS zna kako je to kad se ne prepozna ta fina granica.
Demokrate su malu izlaznost u Zemunu odmah potegli da umanje pobedu naprednjaka, ne bi li koliko-toliko pokrili sopstvenu golotinju. S druge strane, naprednjaci su debakl demokrata iskoristili za pokretanje pitanja održivosti Đilasove vlasti u Beogradu. A srpska desnica DSS-Dveri, koja je osvojila četiri mandata, postavila je pitanje legitimnosti naprednjačke pobede na izborima u Zemunu zbog tako male izlaznosti građana. „Iz rezultata proizlazi, s obzirom na izlaznost od 35 odsto, da 16 odsto građana podržava ovu vlast. Pitanje je legitimnosti te velike pobede, kada tako malo ljudi izađe na izbore“, rekao je Slobodan Samardžić, potpredsednik DSS-a. Treba podsetiti da su mediji, samo nedelju dana pre, izveštavajući o rezultatima izbora u Kosjeriću isticali „veliku izlaznost“ od 62 odsto do 18 časova uveče, ili oko 70 odsto do zatvaranja birališta, tačno duplo više nego u Zemunu.
Zemun i Kosjerić ne možemo porediti, kaže u razgovoru za „Vreme“ Marko Blagojević, operativni direktor Cesida, ali možemo Zemun 2. juna i Zemun pre četiri godine. Kao i Kosjerić 26. maja i pre četiri godine. U Zemunu je na ovim lokalnim izborima bio identičan odziv birača kao i pre četiri godine, 35 odsto, kao što je i u Kosjeriću odziv birača pre četiri godine i sada gotovo istovetan – 70 odsto. „To je odraz zainteresovanosti građana Zemuna za izbor organa lokalne samouprave. Jedno je kada se događaju izbori za organe lokalne samouprave u jednoj od beogradskih opština, a sasvim je drugo kada se događaju izbori za lokalne organe vlasti u nekoj od opština u unutrašnjosti. Lokalna vlast igra daleko ozbiljniju ulogu u očima birača u unutrašnjosti nego što je to slučaj s beogradskim opštinama“, objašnjava Blagojević.
Kako bilo, rezultati izbora u Zemunu poslužili su za još jedan krug medijskog i stranačkog spinovanja o vanrednim parlamentarnim izborima na jesen ili bar do kraja ove godine i obaranju Đilasa u Beogradu.
OD IZBORA DVA PUTIĆA: Naprednjaci su, kao i dosad, vrlo taktični u izjavama o novim izborima i posebno o rušenju Đilasove vlasti u Beogradu, ali poslovično ostaju nedorečeni, kako ne bi presekli spekulacije o tome. Ipak, u Beogradu su moguća dva scenarija. Ili prekomponovanje vlasti uz pomoć socijalista i penzionera, ili vanredni izbori. Na republičkom nivou takođe su moguća dva ishoda: vanredni izbori ili rekonstrukcija vlade. Vučić je, one noći „kada ni kiša koja je padala nije omela slavlje naprednjaka“, kako je stajalo u jednom agencijskom „romansiranom“ izveštaju iz sedišta naprednjaka u Zemunu, potegao pitanje legitimiteta vlasti u Beogradu, ali je na pitanje hoće li biti „vruće jeseni“, rekao da hoće, ali zbog napora da se Srbija izvuče iz krize. O vanrednim izborima, reče, ne bi posebno da govori. I Vučićev trbuhozborac Nebojša Stefanović, predsednik Skupštine Srbije, ponovio je ono o padu legitimiteta DS-a u gradu, ali je dodao i da naprednjaci nemaju, za sada, većinu u gradskom parlamentu za prekomponovanje vlasti. Kad je o izborima u Beogradu reč, Stefanović je rekao da je neophodno da se za to steknu zakonski uslovi, i da danas naprednjaci na tome ne insistiraju, zato što imaju mnogo važnija posla. Drugim rečima, iščekivanje datuma o početku pregovora.
Blagojević kaže da je legitimitet vrlo fluidna kategorija: „Isti je slučaj s pravdom i moralom. Svako ih vidi na svoj način. Više volim da se držim legaliteta, zakonitosti, a ne opravdanosti. Đilas je na vlasti dok ima podršku svojih koalicionih partnera, ako je izgubi, više neće biti na vlasti. Legitimitet ne utiče na strukturu vlasti. On može, međutim, da poljulja odnose unutar vladajuće koalicije, a poljuljani odnosi, kriza, mogu da dovedu vlast u pitanje. Novi izbori u gradu? To bi bila par ekselans politička odluka, a zna se koji to uslovi treba da se steknu da bi novi izbori bili raspisani.“
Ukratko, stanje u Beogradu je isto kao i pre deset meseci, kada je formirana republička vlada. Sve zavisi od interesa Vučića i Dačića. Vučiću baš i ne bi bilo pametno da posle onakvog rezultata u Zemunu prekomponuje vlast s Dačićem u dogovoru i da za stolom obori Đilasa. Ne bi bilo viteški od onoga koji se onoliko na viteštvo pozivao. S druge strane, Dačiću se ne žuri da ide na gradske izbore, jer ne zna s kakvih bi pozicija posle tih vanrednih izbora ušao u pregovore s naprednjacima. Njemu bi očigledno više odgovaralo da se sve završi u gradskoj skupštini te da se na izbore ne ide, jer socijalistima nipošto ne bi odgovarao uspeh naprednjaka u Beogradu kakav se dogodio u Zemunu.
Marko Blagojević iz Cesida reći će da rezultati izbora u Zemunu jesu indikator raspoloženja birača, ali nisu reprezentativni ni za grad ni za Republiku. „Nema sumnje da ovi rezultati jesu indikator rasta podrške SNS-u. U prilog tome govore i rezultati nekih ranijih izbora na lokalu, u Kosjeriću i Kovinu. Dakle, nema nikakve dileme da je SNS u ovom trenutku najjača partija u Srbiji. Ona je dva ili više puta jača od prve naredne, ali nije na nivou Republike, ni na nivou grada jaka onoliko koliko je jaka u Zemunu. Zemun je, naime, tradicionalno uporište – nekada SRS-a, danas SNS-a. I ovako dobar rezultat nije bio neočekivan. Ja sam očekivao da će osvojiti više od polovine glasova, imajući u vidu kako su okončani izbori u Kovinu i Kosjeriću, bilo je opravdano očekivati da će u Zemunu napraviti još bolji rezultat. Mada njihov rast u Zemunu nije ni blizu toliki koliki je pad demokrata.“
GUBITNICI: Najveći gubitnici zemunskih izbora su DS i URS. Dinkićeva stranka, i to u koaliciji s SPO-om, svedena je na nivo statističke greške. U novim koalicionim sporazumima i dogovorima ovaj rezultat bi i te kako mogao da se odrazi na dalji pad uticaja Mlađana Dinkića. S druge strane, socijalisti su pokazali da im kofer briselskog sporazuma nije bio težak, tj. biračko telo ih nije kaznilo za to što je Dačić sa Tačijem oposlio ono što je do pre samo godinu dana bilo nezamislivo za njihovo poimanje kosovske stvarnosti.
Zanimljiv je i saldo koalicije DSS-Dveri. Sličan je rezultat DSS postigao na izborima u Zemunu pre četiri godine. Uprkos nekim medijsko-ekspertskim prognozama po kojima bi ova koalicija trebalo da bude model za neko novo patriotsko krilo na srpskom političkom spektru, čini se da je reč o stabilnom biračkom telu DSS-a koje nema tendenciju rasta, ali ni opadanja.
Demokratska stranka bi ovaj poraz trebalo da gleda širom otvorenih očiju, reče jedan beogradski demokrata u razgovoru za „Vreme“: „Opravdanja i samouljuljkivanja idejom da Kovin nije slika Vojvodine, Kosjerić slika centralne Srbije, a Zemun Beograda, ipak je guranje glave u pesak. Mislim da se tešimo. Tačno je da su republički izbori uvek nešto drugo, da se na njih izlazi sa većim entuzijazmom nego na lokalna glasanja, ali trendovi su takvi da pokazuju da je DS pored ideologije izgubio i biračko telo. DS kao da više nema svoje tvrdo jezgro među biračima.“ Novo rukovodstvo demokrata nije uspelo da animira svoje razočarane glasače niti im je ponudilo novi kvalitet za koji bi vredelo glasati. Nije više pitanje da li demokrate deluju kao raštimovani orkestar, nego da li su oni uopšte orkestar. I šta je minimum zajedničkog delovanja u stranci koju i dalje potresaju sukobi i liderske ambicije. Sportski rečeno, DS i dalje ima dobre pojedince, ali loš tim. Deluje kao stranka potpuno izgubljene integrativne moći da oko sebe okupi onaj deo građanske Srbije koji joj je tradicionalno bio naklonjen. Nedavno je Dragan Šutanovac izjavio da je Zemun naprednjacima ono što je Vračar demokratama. „Ukoliko rezultate iz Zemuna vrh Demokratske stranke ne bude analizirao na pravi način, turobne su prognoze za dalju sudbinu ove partije. Odnosno, ako se ne promenimo, i na Vračaru ćemo se boriti za goli opstanak“, kaže onaj beogradski demokrata.
A onda će biti samo pitanje ko će ostati poslednji da u stranci pogasi svetla.
Za manje od godinu dana koliko vodi partiju, Vučić se rezultatom na lokalnim izborima u Zemunu potvrdio kao istinski šef naprednjaka, mada je Tomislav Nikolić morao ko zna koji put da kompromituje funkciju predsednika države i usred predizborne kampanje u Zemunu svrati na priredbu OŠ „Lazar Savatić“. Što je sigurno, sigurno je.
Do pre pet godina treći, a do pre godinu dana drugi čovek tzv. radikalsko-naprednjačkog korpusa, Vučić ima razlog da bude zadovoljan i zato što je nadmašio sve izborne rezultate koje su u poslednjih dvadeset i kusur godina postizali njegovi politički mentori Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić, zajedno i odvojeno. Valja podsetiti da je Vojislav Šešelj stolovao u Zemunu od 1996. do1998, a šešeljevci su držali ovu beogradsku opštinu i od 2004. do 2008, zapravo sve do Nikolić-Vučićeve izdaje Šešelja, što bi rekli radikali. Tomislav Nikolić je potom na vanrednim lokalnim izborima 2009. preuzeo tri četvrtine radikalskog glasačkog tela, ili 32 odsto glasova Zemunaca, zahvaljujući kojima su naprednjaci poslednje četiri godine tamo na vlasti. Šešeljevci su 2009. sačuvali 12 odsto glasova. A Vučić je sa fantastičnih skoro 52 odsto glasova radikale spustio ispod cenzusa posle više od 20 godina i ozbiljno nadmašio rezultat koji je napravio Tomislav Nikolić predvodeći novoformirane naprednjake.
Opštinska izborna komisija Zemuna je objavila da su naprednjaci osvojili 51,83 odsto ili 39 od 57 odborničkih mandata, što je tačno dve trećine mandata na izborima za skupštinu te opštine. Koalicija oko socijalista osvojila je 11,54 odsto ili 8 mandata. A Đilasove demokrate 8,94 odsto ili šest odborničkih mandata. Koalicija DSS-Dveri osvojila je 6,64 odsto ili 4 mandata. Radikali, LDP i Dinkićev URS – nisu prešli cenzus. Za četiri godine, podrška naprednjacima u Zemunu skočila je za 20 procenata (2009. godine SNS je osvojio 31 odsto glasova), a demokrate su za isto vreme izgubile skoro 20 odsto ili 11 mandata (2009. osvojili su 28 odsto glasova).
Među učesnicima izborne trke u Zemunu bile su i liste „Grupe građana Zemunski pokret – Pokret radnika i seljaka – prof. Miša Krstić“, lista „Građanska alternativa – Goran Mandić“, „Moj Zemun grad – Milan Nadoveza Naja“, lista „Grupa građana za Zemun – Pokret za razvoj Batajnice“, pa „Socijaldemokratski savez – prof. dr Danica Grujičić“, lista „SNP 1389 – srpski Zemun – Miša Vacić“ i „Zemunska priča – naša stvar – treća Srbija“.
Koliko je izbornih listi i stranaka, toliko je politika u Srbiji postala jedini siguran biznis.