Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo je u ponedeljak 6. novembra, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, projekat unapređenja energetske efikasnosti u zgradama priključenim na daljinsko grejanje. Cilj je energetska sanacija stambenih zajednica, pretežno starogradnji, koja treba da se sprovede kroz radove na fasadama, zamenu krovova, ugradnji novih pumpi, kao i drugih investicija. U pitanju su projekti na mikro nivou, odnosno na nivou samih domaćinstava – kao početnom u poboljšanju celokupne energetske efikasnosti u zemlji. Na drugom nivou, državnom, energetska tranzicija zahteva ulaganje u obnovljive izvore energije, poput gradnji vetroparkova i solarnih elektrana, maksimizaciju uštede električne energije kroz pametno raspolaganje istom, kao i jasne politike koje za dugoročni cilj imaju smanjenje emisija ugljen dioksida u atmosferu.
Kako tu stojimo? Koje države Evrope prednjače u energetskoj efikasnosti i gde se nalazimo u odnosi na njih? Šta su naše slabe tačke?
DRŽAVE I BROJKE
Poslednjih godina Srbija beleži određeni napredak u poboljšanju energetske efikasnosti. Prostora za rad u mnogim oblastima i dalje ima, ali situacija jeste bolja nego ranije. Napredak mora biti ostvaren i u sklopu procesa pridruživanja Evropskoj uniji, koja već godinama radi na postavljanju standarda i implementiranju mera za poboljšanje energetske efikasnosti.
Tako se od država članica EU traži da ostvare kumulativne uštede energije u krajnjoj potrošnji za ceo propisani period obaveze, preciznije od 2021. do 2030. godine. Ciljevi se postavljaju na dvogodišnji period – ekvivalentno novoj godišnjoj uštedi od najmanje 0,8 odsto finalne potrošnje energije u periodu 2021–2023. godine, najmanje 1,3 odsto u 2024–2025. godini, 1,5 odsto u 2026–2027. godini, kao i 1,9 odsto u periodu od 2028. do 2030. godine.
Prema podacima Eurostata, između 1990. i 2021. godine količina i učešće čvrstih fosilnih goriva u finalnoj potrošnji energije su značajno opali – sa 9,6 odsto u 1990. godini na 3,6 odsto u 2000. godini, 2,8 odsto u 2010. godini i 2,0 odsto u 2021. godini. Sa druge strane, obnovljivi izvori energije su povećali svoje učešće u ukupnom iznosu, krećući se sa 4,3 odsto na početku poslednje decenije 20. veka na 5,3 odsto 2000. godine i 8,8 odsto deset godina kasnije, da bi konačno dostigli 11,8 odsto u 2021. godini. Prirodni gas je ostao prilično stabilan tokom ovog perioda, u rasponu od 18,8 odsto 1990. godine do 22,6 odsto 2021. godine.
Najveći udeo u strukturi finalne potrošnje energije u 2021. godini imali su nafta i naftni proizvodi (34,8 odsto), a zatim električna energija (22,8 odsto), dok su kao krajnje upotrebe energije u EU u 2021. godini prepoznati transport sa 29,2 odsto, domaćinstva sa 27,9 odsto i industrija sa 25,6 odsto.
Evropska unija je početkom ove godine revidirala Direktivu o energetskoj efikasnosti, koja sada obavezuje države članice da zajednički obezbede dodatno smanjenje potrošnje energije od 11,7 odsto do 2030. godine, u poređenju sa projekcijama referentnog scenarija za 2020. godinu. Revidirana direktiva takođe stavlja jači fokus na ublažavanje energetskog siromaštva.
Ipak, i među zemljama članicama Unije postoje značajne razlike. Evropski ekološki biro (EEB), mreža koja okuplja višr od 180 organizacija za zaštitu životne sredine iz 40 zemalja, objavila je sredinom ove godine istraživanje u kome se vide značajni dispariteti u merama koje preduzimaju države članice Evropske unije. Prema njihovim nalazima, samo 14 od 27 država EU usvojilo je obavezne mere za smanjenje potrošnje energije, ali su se u proteklih šest meseci ovoj grupi pridružile i Poljska, Litvanija, Kipar i Holandija.
Kako pišu, najsnažnije mere za uštedu gasa sprovode se u zemljama koje uvoze velike količine ruskog gasa kao što su Italija i Nemačka. Pojedine zemlje koje manje zavise od gasa, poput Francuske i Španije, takođe imaju snažne mere smanjenja energije, ciljajući i na javni i privatni sektor, kako velike industrije, tako i mala preduzeća. S druge strane, Luksemburg, Austrija, Malta, nordijske i istočnoevropske zemlje imaju slabije mere za smanjenje energije, dok Bugarska, Rumunija i Letonija nisu uvele nikakve nacionalne mere za smanjenje potrošnje gasa i električne energije. Portugal je jedina zemlja koja transparentno izveštava o primeni i napretku uštede energije uspostavljajući nadzorni odbor i pružajući analizu konkretnih mera.
KAKO RADE PRVI NA LISTI
Američki savet za energetski efikasnu ekonomiju (ACEEE) objavio je 2022. godine međunarodni izveštaj o energetskoj efikasnosti deset najbolje rangiranih država, u kojima analizira energetske performanse podeljene u četiri kategorije: nacionalni napori, zgrade, industrija i transport. Postoji 36 metrika u četiri kategorije, klasifikovanih u metriku politike i metriku učinka. Maksimalni rezultat koji države mogu ostvariti je 100 bodova.
Na prvom mestu nalazi se Francuska, prevashodno zbog postavljenog cilja da smanji potrošnju energije za 20 odsto, kao i emisiju gasova staklene bašte za 37 odsto do 2030. godine. Takođe, ona ima stroge građevinske propise i obavezne izveštaje o upotrebi energije za stambeni i komercijalni sektor, ali i ambiciozan program rekonstrukcije koji se ogleda u renoviranju 500.000 stanova godišnje. Kada su u pitanju emisije štetnih gasova prouzrokovane transportom, cilj je ostvariti smanjenje za 29 odsto do 2028. godine ulažući u energetski efikasna vozila i razvoj železnice.
Drugo mesto zauzima Velika Britanija koja mnogo ulaže u istraživanje i razvoj energetski efikasne tehnologije, dekarbonizaciju industrijskog sektora, a sve više se okreće i ka električnim vozilima. Na trećem mestu nalazi se Nemačka, čiji je cilj smanjenje potrošnje energije za pedeset odsto do 2050. godine. Ova država takođe značajno ulaže u prelazak na električne automobile, dekarbonizaciju, ali i naplaćuje takse na prekomernu potrošnju električne energije u industrijskom sektoru. Potom slede Holandija, Italija i Španija, da bi sledećih nekoliko mesta pripalo vanevropskim državama.
Treba imati u vidu da različita istraživanja mogu dati drugačije rezultate. Tako, prema nekim evropskim istraživanjima o energetskoj efikasnosti, Francuska, iako pri vrhu, ne zauzima prvo mesto, već prednjači Irska. Sve zavisi od metodologije, odnosno od toga koji su parametri prepoznati kao ključni.
GDE JE TU SRBIJA
Prema mapi potrošnje energije po glavi stanovnika, koju je objavio Eurostat koristeći podatke iz 2021. godine, može se videti da je prosek u Srbiji znatno niži nego u znatnom broju država članica Evropske unije. Najveći potrošači su nordijske zemlje i Island. Ipak, ove podatke treba uzeti sa rezervom, jer umnogome zavise od količine energije koja je na raspolaganju.
“Vreme” je u više navrata pisalo o merama za postizanje energetske efikasnosti koje se sprovode u Srbiji. Bilo da se radi o subvencionisanju Ministarstva rudarstva i energetike i lokalnih samouprava za zamenu stolarije i ostale radove u okviru domaćinstava, koje utiču na poboljšanje energetske efikasnosti, ili o gradnjama elektrana baziranih na obnovljivim izvorima energije, potrebno je definisati jasnu strategiju i problemu pristupiti sveobuhvatno, na svim frontovima.
Primera radi, iako se trenutno gradi vetropark kod Subotice koji će biti najveći u regionu, ukupan udeo električne energije dobijene iz dosadašnjih devet vetroparkova koji se koriste praktično je beznačajan u odnosu na “prljavu” energiju dobijenu iz fosilnih goriva – ispod pet odsto. Dalje, podaci Nezavisnog istraživačkog centra za energetiku Ember, koji analizira podatke o ukupnom udelu obnovljivih i neobnovljivih izvora energije na nivou država širom sveta, pokazuju da je udeo solarne energije u ukupnoj proizvodnji struje za prošlu godinu bio svega 0,04 odsto, dok se procenjuje da je energetski potencijal sunčevog zračenja u Srbiji za oko 30 odsto veći nego u Centralnoj Evropi.
Glavni izvori za proizvodnju električne energije ostali su ugalj, sa ukupnim udelom od oko 67 odsto koji se godinama ne menja, kao i voda sa oko 26 odsto. Poseban problem jeste činjenica da je uglavnom u pitanju lignit, koji poseduje najveću količinu ugljenika.
Prema pisanju Ember-a, nacrt ažuriranja Nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije postavlja cilj da proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije u 2030. godini dostigne 49,1 odsto, dok bi do 2050. godine trebalo doći do povlačenja proizvodnje električne energije iz uglja.
Veliki problem za Srbiju predstavlja potreba za prelaskom na električne automobile – prošle godine ih je tek oko dve stotine registrovano, te se može zaključiti da na ovom polju država možda i najviše kaska za Evropskom unijom. Problem je, pre svega, ekonomske prirode, odnosno u visokim cenama ovih automobila.
Rokovi su postavljeni. O njihovom dostizanju tek će biti reči.
