Gde je ona lepa zemlja Grčka

„Upozorenje Fiskalnog saveta da bi budžetski deficit mogao da dostigne 4,5 umesto 3,6 odsto BDP-a, neozbiljna je i neprecizna projekcija“, izjavio je ministar finansija 11. marta i, barem delimično, bio u pravu: ako već nije bila neozbiljna, ovu projekciju je ekonomska politika od marta do danas učinila nepreciznom, pa deficit budžeta za 2013. neće biti ni 3,6 ni 4,5, već iznad 5,5 odsto, a sasvim je moguće da bude i dvostruko veći od planiranog, pokazali su događaji iz prethodne nedelje. Osim novog izveštaja Fiskalnog saveta, u kom piše da je, zbog stalnog odlaganja reformi, ponovo moguća kriza javnog duga, oglasili su se i MMF i Svetska banka: „Srbija se suočava sa velikim izazovima“ (čitaj: problemima), navodi se u preliminarnom izveštaju MMF-a, dok je šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Lu Brefor izjavio za RTS da ni smanjenje ili zamrzavanje plata neće biti dovoljna, već tek potrebna mera za smanjenje deficita. Čak je i ministar Dinkić u Skupštini ocene Fiskalnog saveta, ovog puta, okarakterisao kao „iskrene i dobre, i treba ih poslušati“, i najavio rebalans kojim će pokušati da se zatrpa krater u budžetu. Međutim, u utorak 28. maja „mina“ je stigla od predsednika Vlade. „Nije dogovoreno nikakvo zamrzavanje i smanjenje plata. To neće biti i to nije u programu ove vlade“, izjavio je Ivica Dačić, i sasvim lepo kompletirao šizofrenu sliku srpskih finansija, koje se zahuktalo kreću ka „grčkom scenariju“.

foto: www.mc.rs

PODIĆI DONJU STOPU PDV–a: Dr Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za „Vreme“ da je nemogućnost često pominjanih, ali i neophodnih strukturnih reformi, posledica sistemske slabosti političkog sistema: „U vladama sa velikim brojem stranaka ne vodi se mnogo računa o dugoročnim posledicama njenih odluka, jer je sama vlada nestabilna, a odgovornost za odluke nije jasno određena. Osim toga, stranke se trude da prevale troškove štednje i nepopularne mere na koalicione partnere, a da u svom resoru izbegnu takve mere – pa stoga ušteda često i nema. Dok se ova slabost ne ukloni, bilo bi dobro da se uvede neko spoljno ograničenje. MMF je verovatno spreman da podrži dovoljno kredibilan program. Međutim, donošenje takvog programa u koalicionoj vladi nije jednostavno: jedna stranka može da se suprotstavi zamrzavanju plata i penzija, druga može da blokira smanjenje subvencija i sl. Ako bi jedna stranka napustila vladu, tada bi vlada ostala sa vrlo tankom većinom i bila u poziciji u kojoj se nalazila i prethodna vlada.“

foto: stanislav milojković

Arsić kaže da će Srbija ove godine imati najveći deficit u centralnoj i istočnoj Evropi, a da se po visini javnog duga u odnosu na BDP nalazi na drugom mestu, kao i da nedavne izmene poreza neće biti dovoljne za smanjenje fiskalnog deficita. „Ovim promenama se vrši preraspodela prihoda od lokalnih zajednica ka Republici, ali se neće značajnije promeniti poresko opterećanje privrede. Najveći deo smanjenja fiskalnog deficita u ovoj i narednim godinama treba da se ostvari smanjenjem rashoda, odnosno štednjom. MMF je predložio da se poveća donja stopa PDV-a sa 8 na 10 odsto. Alternativa, koja je po mom mišljenju bolja, jeste da se neki neegzistencijalni proizvodi i usluge (hotelske usluge, pekarski proizvodi osim osnovnih vrsta hleba i dr.) prebace sa niže stope od 8 na standardnu od 20 odsto – ali nije sigurno da se to može realizovati. S obzirom na to da je stopa poreza na dobit vrlo niska, ocenjujem da bi bilo dobro da se ukinu poreske olakšice kod ovog poreza. Dodatni prihodi bi se mogli ostvariti i unapređenjem naplate poreza, a to znači smanjenjem tolerancije države prema sivoj ekonomiji i neplaćanju poreza“, kaže Arsić.

foto: aleksandar anđić

VLASTI SMATRAJU DA IM NE TREBA MMF: Miroslav Prokopijević, naučni savetnik u Institutu za evropske studije, sumnja da će sporazum sa MMF-om biti potpisan, jer je budžetska rezerva skoro 1,5 milijardi evra, ali je i cena zaduživanja u inostranstvu još uvek niska. „Naš glavni problem je što trošimo više nego što zarađujemo, i to će moći tako da se nastavi dok možemo da se zadužujemo i dok imamo šta da prodamo od imovine. Zaduživanje je neočekivano pojeftinilo, jer su Evropska centralna banka, američke Federalne rezerve i Japanska centralna banka pustile neverovatne količine novca u opticaj. Tako je, na primer, cena grčkog duga pala sa 34–35 na osam ili devet odsto. Cena italijanskog i španskog zaduživanja bila je pre godinu dana između 7 i 8 odsto, a sada je Italija na 3,8 a Španija na 4,2 odsto. Tako je i naša cena zaduživanja pala sa više od 7 na oko 5 odsto. Naravno, te prilike sa velikom ponudom novca i nultim kamatnim stopama neće trajati beskonačno. Mislim da će politika svih ovih velikih centralnih banaka biti da to drže što je moguće duže, ali čim se pojavi nešto viša inflacija ili kad se vidi da efekti izostaju, moraće da se nešto menja. Japan to sprovodi već 20 godina, ali je ta politika sada na kraju. Promene će doći, možda i u mesecima koji dolaze, ali verovatnije u narednih godinu-dve. Dakle, to je jedna mogućnost države – dok možete, zadužujete se. Kad više ne možete, onda prodajete imovinu, to što još imate – EPS, Telekom, građevinsko zemljište. Kad nemate više ta dva izvora, možete da nađete moćnog zaštitnika ili Svetog Petra da vam da pare, a ako nema ni toga, morate da krešete izdatke. Tu postoji mnogo načina: jedan je otpuštanje, drugi je smanjivanje plata i penzija, treći je smanjivanje javnih nabavki i kapitalnih ulaganja, kao i kombinacija tih mehanizama. Ne treba zaboraviti ni inflaciju kao bitan faktor, jer sa inflacijom od 12–13 odsto, kao što je bila prošle godine, vama za isplatu zamrznutih plata i penzija nominalno treba ista suma, ali realno vam treba za 13 odsto manje. Vlasti u rezervi imaju dovoljno da se isplati pet celih mesečnih penzija, naravno bez drugih troškova, mogu da se zaduže ili još nešto prodaju od imovine, i smatraju da ne moraju da ulaze u aranžman sa MMF-om, koji bi im dosta ograničio manevarski prostor. A MMF je shvatio da je to tako, da ovde još uvek vlada populizam u potrošnji, i pokupio stvari i otišao“, kaže Prokopijević za „Vreme“.

AKTUELNO ZADUŽIVANJE – SINONIM ZA EKONOMSKU PROPAST: „Mi smo sad u situaciji da se zadužujemo, uglavnom na stranom tržištu, da bismo pokrili tekuće budžetske izdatke. To je kao kad biste u svom domaćinstvu uzimali zajmove i finansirali hranu i ostale tekuće troškove, poput komunalija. Dakle, to je sinonim za ekonomsku propast u javnim finansijama“, kaže za „Vreme“ dr Ljubomir Madžar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. „I pošto je to jako krupan problem, koji nije od juče, nego je akumuliran tokom dobre decenije, pa možda i duže, to ne može lako i brzo da se reši, ali se nešto povodom toga mora preduzimati, pošto mi nećemo moći do u beskraj da se zadužujemo da bismo pokrivali tekuće izdatke. Kad nam javni dug još malo poraste, poverioci će izgubiti poverenje i ne verujem da će iko biti spreman da nam dalje pozajmljuje, rizik će biti ogroman – ako i bude nešto daljeg zaduživanja, ono će biti smanjeno i veoma skupo, što skraćuje horizont unutar koga, ovakvi kakvi smo, možemo da opstanemo. Ali, onda iz toga sledi da se najpre treba suočiti sa realnošću, a to znači priznati da mi nemamo finansijske mogućnosti za tolike izdatke kakvi su predviđeni našim dokumentima, od budžeta pa nadalje, i da treba odmah ići na neka žestoka kresanja. Najbolji načini za kakvu-takvu konsolidaciju javnih finansija su, nažalost, oni koji su politički veoma nepopularni, i zbog toga ovi iz politike nerado prihvataju sugestije da se krene u kresanje u onoj meri koja bi bila u srazmeri sa našim jako skromnim, jako skučenim finansijskim mogućnostima. Tu se javlja neizvesnost – mi ne možemo da predvidimo kako će se vlast ponašati, to ni sama vlast ne može da predvidi, tek će videti šta će uraditi, ali su alternative da se to još malo zabašuruje i odgađa po cenu još drastičnijeg loma u ne tako dalekoj budućnosti. Političari ko političari – samo da sudnji dan ne bude sutra, pa makar kako izgledao onaj od prekosutra: bojim se da će političari to odgađati još; neće moći dugo, ali će to odgađanje biti skupo.“

Na pitanje kako će taj slom finansija izgledati, profesor Madžar slikovito zaključuje: „Neke stvari mogu da pretpostavim, a to je da će obustaviti isplatu plata u javnom sektoru i penzija, da će to biti težak udarac i privatnom sektoru, pa će i plate u privatnom sektoru biti teško pogođene; prestaćemo da servisiramo svoje spoljne dugove i time zatvoriti vrata na finansijskim tržištima, pa će prestati i ovo malo stranih direktnih investicija što pritiče, a jako je utanjilo u poslednje vreme. Na kraju će početi da nam plene imovinu u inostranstvu, koliko se te imovine tamo nađe. Ukratko, jedno opšte razočaranje i nezadovoljstvo. Neki veruju da bi narod izašao na ulice, ja ne mislim tako, nego će trpeti ćutke i izdurati šta ima da se podnese. Kraj sveta neće biti, ali će biti jako neprijatno, mnogo neprijatnije nego sada.“