Gde god vide zgodno mesto, drvo poseku

Brojne su strategije, akcioni planovi, politike i propisi koja je Srbija usvojila, a koji prepoznaju potrebu i značaj zelenih površina. “Međutim, većina ovih akata ostala je u domenu ‘mekog prava’ u smislu da ne propisuju izričite obaveze kada je reč o zastupljenosti zelenih površina, te restrikcije i sankcije prema investitorima”, kaže za “Vreme” Dragomir Ristanović, master inženjer urbanizma i ekspert za javne politike u Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

Ristanović objašnjava da se udeo zelenih površina na građevinskoj parceli utvrđuje pravilima uređenja i građenja koji su sastavni deo prostornih i urbanističkih planova. On je dat u vidu minimalnog procenta koji mora biti ostvaren projektnom dokumentacijom kako bi investitor mogao dobiti građevinsku dozvolu, a njegova vrednost se razlikuje zavisno od tipa objekta (stanovanje, poslovanje, turizam…) i karaktera lokacije na kojoj se nalazi.

Koliko je važno da neposredna okolina stambeno-poslovnih objekata u središtu urbanih celina ima preporučenih 30 odsto pod zelenilom, govori istraživanje koje su sproveli klimatolozi sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Istraživanje fenomena toplotnih ostrva gde temperatura biva viša i sedam stepeni u odnosu na rubne delove grada, ukazuje da je “urbano toplotno ostrvo rezultat složene interakcije prirodnih parametara (atmosfere i podloge – poroznosti, morfologije i sastava) i antropogenih uticaja, tj. vrste i intenziteta izgrađenosti”. Trošenje struje na hlađenje objekata pak ima za posledicu povišenu emisiju ugljen-dioksida u vazduh, jer se u Srbiji oko 70 odsto električne energije dobija spaljivanjem uglja u termoelektranama.

PODREĐIVANJE INTERESIMA INVESTITORA

Međutim, prema Pravilniku o izradi tehničke dokumentacije, sveska koja nosi naziv “spoljno uređenje sa sinhron-planom instalacija i priključaka, pejzažna arhitektura i hortikultura” i ima svoj broj u nizu različitih delova projekta, zapravo nije obavezna jer glavni projektant određuje koje će sve projekte po oblastima sadržati tehnička dokumentacija, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije, klase i namene objekta.

“Ako već nema sveske za spoljno uređenje, u okviru projektne dokumentacije se svakako nalazi lokacijska dozvola, koju niko ne bi dobio da u njoj nisu grafički prikazane površine: zelene, trotoari, interne saobraćajnice, broj parkinga itd. Osim što je tačno navedena površina pod zelenilom, u lokacijskoj dozvoli se vidi i gde se ona na parceli nalazi”, kaže nam građevinski inspektor koji je želeo da ostane anoniman.

Slaže se da bi građevinski inspektori mogli kontrolisati zelene površine i nakon dobijanja upotrebne dozvole, jer im je predmet kontrole ceo projekat.

“Ipak, mi izlazimo na teren na kontrolu temelja i u fazi konstruktivnog završetka, a spoljno uređenje tada još nije gotovo. Posle nas izlazi komisija za tehnički prijem koja kontroliše da li je sve urađeno u skladu sa dozvolama, pa tako i spoljno uređenje”, kaže naš sagovornik. Objašnjava da se procenat zelenih površina, definisan prostornim i planovima generalne regulacije naselja, unosi u lokacijsku dozvolu. Na osnovu Plana generalne regulacije radi se i urbanistički projekat, koji svako kolektivno stanovanje mora da ima. Njime se takođe definišu sve površine.

Da su prostorni i urbanistički planovi, između ostalog, instrument i mehanizam kontrole urbanizacije, potvrđuje Dragomir Ristanović.

“Za razliku od urbanističkih i arhitektonskih projekata koji su striktno vezani za nekolicinu parcela, uloga prostornih planova je da preispitaju šire okruženje i rasporede aktivnosti u prostoru. Kada kupujete stan ili gradite kuću, verovatno ćete poželeti da to učinite u mestu u kojem postoji osnovna škola, pijaca, pošta, park, igralište i u kom je životna sredina očuvana, i da time budu zadovoljene vaše ekonomske i sociološke potrebe. Podređivanjem prostornih i urbanističkih planova privatnim interesima investitora značajno se narušava ova ravnoteža, a posledice se najčešće odražavaju u nestanku zelenih površina i javnih prostora”, kaže Ristanović.

Kao primer takvog pristupa navodi projekat “Beograd na vodi” koji je postao “sinonim gusto izgrađenih, haotičnih prostora sa deficitom zelenih površina, potpuno lišenih kulturnih sadržaja i bez jedinstvenog identiteta i odnosa prema okruženju i kontekstu”. Dodaje da se ekosistemske usluge i benefiti zelenih površina ne mogu adekvatno kvantifikovati, niti mogu parirati profitu koji u tržišnoj utakmici donosi prodaja kvadrata visokogradnje.

“Odsustvo preispitivanja opravdanosti izgradnje i sagledavanja ‘šire slike’ u okviru planskih dokumenata dovelo je do toga da se zastupljenost zelenila razume kao prepreka i restrikcija koja koči urbani ‘razvoj’, dok se neizgrađene zelene površine vide kao ‘neiskorišćeni potencijal’. Utoliko i ne čude sve češće izjave donosilaca odluka i gradskih čelnika o tome kako je intenzivna izgradnja na zelenim površinama ‘pomak’ u odnosu na zapušteno šiblje u kojem se legu pacovi i zmije”, smatra Ristanović.

“Primera upodobljavanja planskih dokumenata privatnom interesu ima širom Srbije. Međutim, treba razlikovati privatni interes nâs koji ulažemo svoj novac u izgradnju objekata, od interesa investitora koji su uvezani sa interesima ljudi iz vlasti”, kaže za “Vreme” investitor sa višegodišnjim iskustvom gradnje stambenih objekata širom Beograda. Smatra da je upravo na mestu “Beograda na vodi” trebalo da budu zelene površine, sa sportsko-rekreativnim sadržajima. Lično se trudi da ne odstupi od projekta kada je spoljno uređenje u pitanju, ali kaže da to nije uvek moguće. “Na primer, tavanica podzemne garaže je istovremeno i betonska površina oko zgrade. Ja mogu da naspem metar ili više zemlje na taj beton i napravim mini-park jedino ako nemam lokale u prizemlju oko cele zgrade ili ako podizanjem nivoa terena neću narušiti privatnost i bezbednost stanova na prvom nivou. Da menjam visinsku kotu prvog nivoa ne mogu jer bih probio projektom određenu ukupnu visinsku kotu. Postoje vrste drveća i žbunova koje mogu da se posade u velike žardinjere, i ako ne mogu drugačije, bar tako ublažavam veličinu problema zagrevanja tla i zagađenja vazduha, kojih sam itekako svestan”, kaže investitor. Dodaje da nikada nije dobio pritužbe tek useljenih stanara u vezi sa spoljašnjim uređenjem.

foto: sava radovanović / tanjug

PARKING PROTIV ZELENE POVRŠINE

Iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine dobili smo odgovor da “kontrola izvedenih zelenih površina ne spada u ingerencije ove inspekcije”. Građevinska inspekcija pak nadzire investitora, ali on ne mora ništa da zna jer je platio licenciranog izvođača i nadzorni organ da sve bude urađeno prema projektu. Neki izvođači su zloupotrebljavali raster ploče kojima su popločavali parking-mesta, označavajući ih kao zelene površine; međutim, kako inspektor kaže, “to više ne prolazi”. Ako je tako, kako to da ipak nema zelenih površina oko stambenih zgrada, da li je u pitanju korupcija?

“Odgovoriću kontra-pitanjem: kolike te pare moraju biti da jedan inženjer rizikuje i izgubi teško stečenu licencu? Bez posla svi možemo ostati iz raznih razloga, ali kada imam licencu, ja ću naći način da kao građevinski inženjer radim na nekom drugom mestu”. Naš sagovornik misli da razlog za propust sa zelenim površinama leži u tome što su inženjeri koji vrše tehnički prijem angažovani “na sto mesta”, pa nakon što prekontrolišu sâm objekat, potpisuju zapisnik o tehničkom prijemu jer veruju da će i spoljašnje uređenje biti dovršeno prema uslovima projekta. A situacija na kraju bude drugačija, te investitori – pogotovo oni koji su duže u poslu, svesno popločavaju i površine namenjene zelenilu, jer prodaju parking-mesta.

“Ako je investitor vlasnik parcele, ima pravo da proda bilo koji njen deo”, kaže Ana Gođevac, advokatica i potpredsednica gradskog odbora SSP. Ukazuje da ono što investitori možda zloupotrebljavaju jesu planovi i dozvole, u kojima je naznačeno koliko zelenila treba da se obezbedi nakon izgradnje objekta, jer “primenu toga niko ne kontroliše i nije uslov za upotrebnu dozvolu. Ako su parking-mesta obuhvaćena dozvolama, onda se proverava i njihov broj i površina koju zauzimaju”, kaže Ana Gođevac.

SPOLJNI PROSTOR NIKO NE GLEDA

Pitanje je ko onda kontroliše komisije za tehnički prijem?

“Komisijama se veruje jer je reč o licenciranim inženjerima iz različitih oblasti, tu su arhitekte, statičari, elektroinženjeri i drugi. Nekada su taj posao radile opštinske komisije, a sada privatne firme potpisuju da je sve izvedeno u skladu sa projektom i dozvolama, što je osnov za dobijanje upotrebne dozvole”, objašnjava inspektor. Dodaje da postoji mogućnost i da komisije overe zapisnik pre nego što je gotovo spoljno uređenje jer se izvođačima i investitorima žuri da što pre dobiju upotrebnu dozvolu, pa spoljni prostor sređuju dok čekaju upis u katastar.

Naš sagovornik investitor potvrđuje praksu komisija za tehnički prijem da zapisnik overavaju pre nego što spoljašnje uređenje bude gotovo.

“Ne znam kako je van Beograda, ali ako ste na ‘gradskoj dozvoli’, komisije za tehnički prijem usko gledaju objekat, odnosno potvrde inspekcije o temeljima i konstrukciji”.

Nedostatak zelenih površina oko stambenih zgrada u kojima su kupili stanove građani mogu prijaviti građevinskoj inspekciji sa zahtevom da proceni u kojoj meri je investitor odstupio od dozvole.

“Međutim, mi sada nemamo član koji se odnosi konkretno na spoljno uređenje, u kojem bi stajalo da sveska spoljnog uređenja mora biti obavezna u projektu za ishodovanje dozvole. Za to je potrebna dopuna zakona. Moram još da kažem da ja ne znam za slučaj da su vlasnici novoizgrađenih stanova prijavljivali nedostatak zelenih površina. U svakom slučaju, prostora za popravljanje situacije ima”, zaključuje inspektor.

Ristanović ističe da je za poboljšanje situacije neophodno uspostavljanje društvenog dijaloga, transparentnosti u radu i otvorenosti institucija prema zainteresovanoj javnosti. “RERI svojim aktivnostima nastoji da utiče na unapređenje sistema javnih politika, što čini kroz upućivanje predloga za izmenu propisa, učešće u radnim grupama za njihovu izradu, slanje primedbi i komentara na nacrte strateških i planskih akata, ali i informisanje i edukaciju šire javnosti”, kaže on. A preduslov za pomenuto poboljšanje, dodaje Ristanović, jeste osnaživanje sistema prevencije i suzbijanje dominantnog upliva privatnih interesa, političkih pritisaka i koruptivnih radnji u oblasti planiranja i izgradnje.