Gasna groznica trese Srbiju

U Nemanjinoj 11, po rečima premijera, vlada sloga i saradnja, napolju svi vide otvoreni rat između ministarke energetike Zorane Mihajlović i direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića. Najavljuje se čak i bankrot Srbijagasa. Nije jasno ima li para za gas u sledećoj grejnoj sezoni, a jasno je da Srbija nema para za svoj deo gasovoda Južni tok, koji je najavljivan kao istorijski, a čija bi gradnja kroz Srbiju trebalo da počne u decembru 2013. ili u januaru 2014.

Predsednik Upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler je 2. oktobra izjavio da je Gasprom spreman da finansira celokupnu izgradnju dela gasovoda kroz Srbiju, vrednu 1,7 milijardi dolara, a da srpska strana svoj deo investicije otplati od tranzitne takse kad potekne gas, što liči na neku vrstu pretvaranja zajedničkog ulaganja u koncesiju. U domaćim medijima kratkog pamćenja to je s olakšanjem najavljeno kao ruska ponuda, mada je ta solucija pominjana još u maju 2013. u izjavi direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića da će Južni tok kroz Srbiju u potpunosti finansirati ruske banke ili Gasprom… O detaljima kao što su kamate u javnosti nije bilo reči.

I savetnik premijera Srbije za energetiku, bivši ministar Petar Škundrić, izjavio je početkom oktobra da je ono što je trebalo da se obezbedi za početak radova na Južnom toku srpska strana obezbedila, a da će ukupno finansiranje biti ugovoreno i finansijska konstrukcija utvrđena u dogovoru sa generalnim nosiocem ovog projekta, Gaspromom.

Merama Vlade finansiranje projekta izgradnje gasovoda Južni tok kroz Srbiju, po Škundrićevim rečima, nije ugroženo.

Miler je 2. oktobra u Parizu prisustvovao sastanku Upravnog odbora South Stream Transport B.V., na kome je usvojen detaljan plan izgradnje, odobren dugoročni budžet i nagovešteno puštanje u rad prve od četiri linije morskog dela gasovoda Južni tok do kraja 2015.

NEKO KOČI: Početak radova u srpskom delu tog gasovoda bio je najavljivan još onda kada je 7. decembra 2012. predsednik Rusije Vladimir Putin otvorio u ruskom gradu Anapa, na kompresorskoj stanici Ruskaja u krasnodarskom kraju, na jugu Rusije, radove na izgradnji podmorskog dela međunarodnog gasovoda Južni tok vrednog 16,5 milijardi evra.

Početkom 2013. godine s ruske strane došlo je nekoliko izjava o tome da se neki u srpskoj vladi protive izgradnji Južnog toka. Neki su u tome prepoznali G17 (URS), zbog protivljenja gasno-naftnom aranžmanu s Rusijom, mada je ta partija kasnije glasala za Južni tok.

Dok je PPV Vučić izjavljivao da će izbaciti iz vlade svakoga ko ruši energetski sporazum s Rusijom, po nekim medijima su kao protivnika prepoznavali ministarku energetike, razvoja i životne sredine Zoranu Mihajlović i podsećali na to da je ona nekada, kad nije bila naprednjak, a bila članica G17 i član savetodavnog odbora organizacije East West Bridge (zamrznula funkciju dok je u Vladi), protiv rusko-srpskog energetskog aranžmana pisala izveštaje za NVO Centar za međunarodne i bezbednosne poslove ISAC fond i davala mnoge izjave o prednosti projekta „Nabuko“ – koji je u međuvremenu zamrznut.

Ona je na sumnjičenja odgovorila 11. jula na skupu „Južni tok – еvolucija gasovoda“: „Iako zli jеzici pokušavaju da ovu vladu prеdstavе kao nеuspеšnu, mеnе kao ministra koji nе voli Rusе, ili koji lobira za svе samo nе za Rusе, podsеćam da smo upravo mi, na moj prеdlog, donеli zakon o еksproprijaciji, pravilnikе bеz kojih nе bismo mogli govoriti o izgradnji Južnog toka, i obеzbеdili srеdstva u budžеtu.“

Međutim, njene izjave novijeg datuma u emisiji „Insajder“ TV B92 o Južnom toku, registraciji srpsko-ruske firme u Švajcarskoj, u Evropi, a van Evropske unije, posrednicima u trgovini gasom (Jugorosgas) i Srbijagasu, u delu medija su podgrejale stare sumnje.

PREUDAJA: Glas Rusije na srpskom 2. oktobra objavljuje tekst Branka Žujovića pod naslovom „Gospođa ministarka o kojoj Nušić ni sanjao nije“:

„U znamenitom komadu Branislava Nušića, Živka Popović pokušava da preuda svoju već udatu ćerku Daru za kožarskog trgovca Ristu Todorovića, počasnog konzula Nikaragve, na sličan način kao što danas nova gospođa ministarka Insajderom pokušava da preuda Srbiju za energetske interese EU. Povod za to sumnjičenje da ministarka radi protiv glavnog projekta u svom resoru bio je i sporazum o gasovodu (interkonekciji radi diversifikacije snabdevanja) Niš–Sofija s Bugarskom koja, inače, 87 odsto gasa uvozi iz Rusije, a čiji funkcioneri agenciji Blumberg izjavljuju da razmišljaju o energetskim alternativama, koje su inicijalno finansirane iz evropskih fondova.

Neki od autora to potpisivanje ugovora s Bugarima povezuju sa preporukom Hilari Klinton da Beograd nađe alternativu Južnom toku. Kad je to izrečeno, još je bio aktuelan projekat ‘Nabuko’.“

Prema pisanju Milana Mišića u „Politici“, na nedavnom skupu u Vašingtonu kao uspeh američke diplomatije pominjan je takozvani Južni koridor, koji bi u Evropu, zaobilazeći Rusiju, doveo gas iz Kaspijskog regiona. Pod tim nazivom postoji jedan gasovod u Rusiji, reč je verovatno o opisnom imenu za sistem gasovoda u koji spada i Transjadranski (Transadriatic pipeline – TAP, koji je registrovan u mestu Baar, u kantonu Cug, u Švajcarskoj, a čiji su akcionari švajcarski Axpo, norveški Statoil i nemački E.ON Ruhrgas). Taj gasovod koji se krčka od 2003. trebalo bi da ide od Turske preko Grčke i Albanije ispod Jadranskog mora do juga Italije.

Severna varijanta (Bugarska, Makedonija, Albanija) odbačena je i Bugarska je ostala samo potencijalni krajnji (ne i tranzitni) korisnik oko milijardu kubnih metara gasa godišnje, koji bi bio transportovan iz azerbejdžanskog gasnog polja Šah Deniz, blizu Bakua, na Kaspijskom jezeru, za čiju eksploataciju je formiran konzorcijom (Shah Deniz Consortium) koji čine BP, azerbejdžanski SOCAR i francuska multinacionalka Total S.A. Aktiviranje polja Šah Deniz II projektovano je za 2018. Taj konzorcijum ima ugovor sa Anadolskim gasovodom (Trans–Anatolian gas pipeline) u izgradnji, na koji valjda treba da se nasloni Transjadranski gasovod…

O „bugarskoj vezi“ „Novi standard“ objavljuje tekst Zorana Radojičića pod naslovom „Gasna veza Srbije i Bugarske je priprema za konačan napad na Južni tok“: „Ova gasna veza je potpuno nepotrebna i nelogična za Srbiju ukoliko se pođe od činjenice da iz pravca Bugarske treba da stigne magistralni gasovod. Bočnu i rezervnu gasnu vezu ima svrhe graditi tek nakon završetka magistralnog gasovoda Južni tok i to sigurno ne u pravcu prema Bugarskoj. Izjave gospođe ministarke o gasnoj vezi Srbije i Bugarske ukazuju na to da ona želi da relativizuje značaj Južnog toka, a da gasnu vezu sa Bugarskom predstavi kao jednako važnu. Štaviše, ona želi da izgradnju te veze i ubrza tj. da prioritet njene izgradnje stavi ispred Južnog toka tobože zarad postizanja gasne nezavisnosti u ova teška vremena. To je klasična zamena teza i bezočno spinovanje javnosti…“

Interkonekciju s Bugarskom trebalo bi da finansira Evropska banka za obnovu i razvoj, a po nekim tvrdnjama njen uslov je transformacija Srbijagasa… U nekoliko elektronskih medija objavljene su sumnje da ministarka preko raspirivanja afere u Srbijagasu zapravo minira Južni tok, a uključivanjem Evropske banke u Srbijagas rizikuje da naljuti Ruse. „U svakom slučaju, čak i ako pokušaj miniranja Južnog toka na kraju ne uspe, autorima ‘Insajdera’ i njihovim rukovodiocima se zaista neće moći zameriti da nisu ‘sve pokušali’“, piše Đorđe Vukadinović u tekstu „Kosovo je odrađeno, neka se pripremi Južni tok“ na sajtu NSPM u petak 27. septembra 2013.

Ministarka energetike izjavljuje da je država garant posla s Rusima na gasovodu, te da realizacija Južnog toka ne može biti dovedena u pitanje, već da ga može dovesti kriza u Srbijagasu jer, po njenim rečima, ako se to preduzeće ne reformiše – neće ga biti. Srbijagas je, po njenoj oceni, pred bankrotom. U skladu s tendencijom da se ujedine sektori policije, energetike i privrede i u skladu s oprobanom formulom „drž’te lopova“, tamo je posle državnog revizora (koji je podneo prekršajne prijave) poslata i policija i tužilaštvo vodi pretkrivičnu istragu zbog gubitka od oko 450 miliona evra.

CENA BESPLATNOG RUČKA: Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, koji se 8. oktobra sastao sa ministarkom energetike Zoranom Mihajlović i ministrima privrede Sašom Radulovićem i finansija Lazarom Krstićem, izjavljuje da je osnovno razmimoilaženje Srbijagasa i Ministarstva energetike bilo u različitim viđenjima kako restrukturisati Srbijagas. Najavljujući plan restrukturiranja Srbijagasa, on tvrdi da u Srbijagasu nisu spremni na neku vrstu razbijanja tog preduzeća, nego da bi trebalo da bude napravljen holding na koji bi država trebalo da ima upliva u narednih nekoliko godina, jer bi bilo loše ako bi se sve prepustilo tržištu.

Naglasio je da je ogromnom broju preduzeća u restrukturisanju, kojima faktički upravlja država, isporučivan gas koji se nije plaćao, a koji mora da se plati, i da je već pet godina cena tog energenta ispod realne. I on ocenjuje da je zbog nerealne cene gasa situacija u tom preduzeću alarmantna, da se bankarska zaduženja mere sa više od 800 miliona evra. Istakao je da tom preduzeću nisu problem otpis kamata ni reprogram dugova, nego to da li ima dovoljno novca za isporuku gasa u sledećoj grejnoj sezoni. Kaže da bi cena gasa morala da postane realna, a da bi korisnici morali da plate isporučeni gas… Kaže i da će tog energenta biti dovoljno – ukoliko za to budu obezbeđena sredstva…

…u Srbiji, danas: ministarka…

…protiv direktora foto: m. milenković

Sa naslovne strane štampanog izdanja foto: reuters