Nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu u javnost je dospela informacija da ni Železnička stanica Prokop nema upotrebnu dozvolu. Za koga se zapravo gradi, šta znači upotrebna dozvola i možemo li da znamo koje zgrade nemaju tehnički prijem
Nakon tragedije u Novom Sadu u kojoj je, usled pada nadstrešnice na Železničkoj stanici, 14 ljudi stradalo, a troje je teško povređeno, u javnosti se pojavila informacija da ni Železnička stanica Prokop nema upotrebnu dozvolu.
“Odbacuje se kao nepotpun zahtev investitora Republika Srbija – ‘Infrastruktura železnice Srbije’ a.d, Beograd, ul. Nemanjina br. 6, za izdavanje rešenja kojim se odobrava upotreba izvedenih radova na izgradnji stanične zgrade sa parkingom sa 88 parking mesta, spratnosti P, BRGP stanične zgrade je 5650.00m2, neto površine 5166,18 m2, sa natkrivenim izlazima sa perona I i perona VI, ukupne BRGP 592.64m2 na katastarskoj parceli br. 2855/111 KO Savski venac, opština Savski venac, na teritoriji grada Beograda, u okviru kompleksa železničke stanice ‘Beograd centar’ u Beogradu”, piše u rešenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Na Instagramu se pojavio snimak koji je objavila “Eko straža” i na kojem se vidi da je na stanici Prokop jedna od pokretnih traka preko šrafa koji ni za šta nije pričvršćen naslonjena na hrpu pločica. Bare i blato na podu, te kapanje vode sa plafona česta su slika nakon loših vremenskih prilika. Ni trake za opasnost od obrušavanja plafona nisu nepoznanica na ovoj stanici.
Inače, predsednik Srbije Aleksandar Vučić dva puta je otvarao stanicu Prokop – jednom sa funkcije premijera 2016. godine i sedam godina kasnije sa funkcije predsednika države. Tada je naglasio da je u Prokop i železničku stanicu uloženo ukupno 81,2 miliona evra, zajedno sa 15 miliona evra uloženih u staničnu zgradu.
“Zahvalan sam ljudima koji su dali nemerljiv doprinos ideji stvaranja Prokopa i onoga što smo stvorili, a mi smo donosili važne i hrabre odluke koje su Srbiju vukle napred”, rekao je Vučić tom prilikom.
Šta se krije iza njegovih rečenica da “niko ne gradi više nego mi” (naprednjaci)? Politikolog Dejan Bursać objašnjava za “Vreme” da je stranka SNS u jednom momentu svog razvoja shvatila da je najvažnija priča kojom mogu da podignu rejting Aleksandra Vučića ona o ekonomskom razvoju.
“Oni i jesu stranka koja je došla na vlast na talasu ogromnog nezadovoljstva koje je veliki sloj stanovništva u Srbiji osećao pre svega nakon tranzicije, a zatim i velike ekonomske krize koja je 2009, 2010, 2011. godine pogodila Srbiju, kada je i nezaposlenost skočila na nekih 25 odsto”, kaže Bursać.
Dodaje da se, kada se pogleda svako istraživanje u poslednjih 10 ili 12 godina, vidi da ljude najviše brinu teme poput ekonomije, zaposlenosti, investicija i slično. Srpska napredna stranka je to shvatila, a simbol tog razvoja upravo je ta gradnja jer je to, navodi naš sagovornik, najlakši način da signalizirate glasačima da se Srbija ekonomski razvija.
“Evo pruga, doći ćemo da otvorimo prugu. Evo železnička stanica, doći ćemo da je otvorimo. Evo aerodrom, autoput, fabrike i slično. Mislim da nije bilo gostovanja Aleksandra Vučića na nekoj televiziji u zadnjih deset godina a da on nije nabrajao infrastrukturne projekte, crtao one mape i slično. Sve to je, u stvari, signal glasačima: ‘Sa mnom se Srbija razvija’, a simbol toga je kult gradnje, kako ga je nazvao jedan moj kolega”, ukazuje Bursać.
ZNAČAJ UPOTREBNE DOZVOLE
U atmosferi opšteg straha nakon tragedije u Novom Sadu, dodatno osnaženog informacijom da ni Železnička stanica Prokop nema upotrebnu dozvolu, postavlja se pitanje kako da javnost zna koji objekti nisu bezbedni jer nemaju sva potrebna dokumenta za upotrebu.
Stojan Čolakov iz Privredne komore građevinske industrije kaže za “Vreme” da to teško možemo znati jer to znaju investitor i organi koji obavljaju tehnički prijem, a to su uglavnom nezavisni organi.
“Nama kao članovima Komore nije poznato koja su dokumenta izdata, a koja nisu. Suštinski, veliki broj objekata u Srbiji sa svojim tehničkim prijemom ulazi u period korišćenja. On je tada suštinski završen. Sva tehnička rešenja su urađena, kao i tehnički prijem, pa se objekat koristi”, objašnjava Čolakov.
Upotrebna dozvola je značajna, kaže on, jer se nekada zbog brzine zaboravi nešto što ne bi smelo: “Objekat se završava onog momenta kada su svi objekti ispitani, sa svim potrebnim dokumentima, i onda može da se uđe u probni period korišćenja, a ti periodi do dobijanja upotrebne dozvole ne smeju biti ekstremno dugački.”
Čolakov objašnjava da ono što je bilo ranije, od 2000. do 2012. godine jeste sistem u kojem investicioni programi kreću od finansiranja Evropske investicione banke ili Evropske banke za obnovu i razvoj: “Danas se država opredelila za komercijalni aranžman sa državom kreditorom, pa smo izgubili taj tenderski proces. Odatle se dalje određuje glavni izvođač. Koliko je vama to nedostupno, toliko je i nama. Mi u drugom koraku čujemo kako se dolazi do izbora podizvođača. Tu smo imali primedbe i mi kao Komora. Prvo smo od 2014. godine – dakle od prvog ugovora sa Azerbejdžancima – pa zatim 2015, 2016. predlagali kako da se taj proces sprovede na najkorektniji način, a sve u želji i ideji uređenja tržišta. Ono što i danas smatramo jeste da je naše tržište neuređeno i to su osnovni razlozi za sve ove nedaće”, ukazuje Čolakov.
Dodaje da postoje i drugi problemi – ne vodi se računa o kvalifikacijama radne snage, o kratkim rokovima i slično.
“Vi imate preduzeća sa referencama koja ne dobiju posao, a neka novostvorena ga dobiju”, zaključuje Čolakov. “Tako je bilo i u periodu od 2000. do 2012, a sada je sve samo intenzivnije. Imate praktično iste uslove i za preduzeća koja se pojave i žive nekoliko godina i za ona sa referencama. Međutim, te firme ne dobijaju poslove iz određenih razloga.”
POSLEDICE KORUPCIJE I MUTNIH DOGOVORA
Kult gradnje je ono na čemu je Srpska napredna stranka gradila imidž više od 10 godina. “Pruga Beograd–Novi Sad bila je jedan od najvećih simbola toga jer je povezivala dva najveća grada, sa svom pričom o modernosti koju donosi”, kaže Bursać. “A onda se deo te infrastrukture raspadne, ubije ljude i vi vidite da je to posledica korupcije, fušeraja, nesposobnosti, nekakvih mutnih dogovora o građevini i slično. Sada su naprednjaci u problemu kako će ljudi shvatiti njihove naredne projekte, odnosno – da li će i dalje moći da održavaju taj kult gradnje i posredno sve ono što s tim dolazi.”
Bursać dodaje da je glavni primer navedenog brza pruga od Novog Sada do Subotice, čije je otvaranje najavljeno do kraja novembra (24. novembra).
“Ne verujem da će SNS sad to otvoriti, jer kuda će ići taj voz?”, primećuje Bursać.
Nakon svega ovoga, tužni i besni građani izašli su na ulice. Kada se pogledaju sve tragedije pod ovom vlašću, zabrinutost za živu glavu sve je veća, a krivične odgovornosti nigde. No, opozicija i dalje šeta.
“Meni je postalo malo zamorno da gledam opoziciju koja iste greške pravi već 10 godina. Naprednjaci imaju taj svoj ‘plejbuk’ po kom već igraju i apsolutno su predvidivi. Sve ovo što se desilo nakon protesta u Novom Sadu – zaoštravanje, eskalacija, retorika i defanziva SNS bukvalno je moglo da se nacrta i pre nego što se desilo. Meni nije jasno kako neko u opoziciji nije seo i nacrtao, pa osmislio odgovore”, zaključuje Bursać.
Mnogo je „ako“ u slučaju Generalštaba, ali bi taj slučaj mogao da prodre do samog dna režima i predsednika Vučića koji se opet igra boga pomilovanja, piše „Vreme“ u naslovnoj temi novog broja
Ako se Selaković ili Vlada ne pozovu na ministrov imunitet, ako se nešto ne desi postupajućim tužiocima i njihovim porodicama, ako glavni tužilac TOK a Mladen Nenadić ne odluči da će TOK da “batali” ceo slučaj ili se zadovolji da sve ostane na ministru Selakoviću, ako vlast ne uspe da uguši tužilaštvo ili blokira njegov rad, ako policija i drugi državni organi budu postupali po nalozima tužilaštva, moguće je da će se predmet “Generalštab” probiti do samog “srca tame”, odakle je i potekao
Data i najavljena pomilovanja po službenoj dužnosti, svedoče o bojazni da pravosuđe neće biti poslušno. Predsednik Srbije, po svemu sudeći, nije svestan da oslobađanjem od krivičnog gonjenja posredno priznaje da ne veruje pravosuđu jer zna da je do sada na pravosuđe moglo da se utiče s vrha, ali da je odnedavno uspešnost takvog patronata neizvesna, i da bi krivica pomilovanih u redovnom postupku bila dokazana. Inače, posredi je očigledna zloupotreba
U menjačnicama godinama nije bila veća gužva nego ovog decembra, a jagma za evrima i dalje tinja. Uzrok je neizvesnost povodom posledica do kojih mogu dovesti sankcije Nisu. Dok režim krivi narod i medije za paničenje, razloge navale ljudi na devize treba prvenstveno tražiti u neodgovornim porukama Aleksandra Vučića i guvernerke Narodne banke Srbije, Jorgovanke Tabaković, javnosti
Iz revizorskog ugla, najveći propust u upravljanju gradom u poslednjih nekoliko godina jeste odsustvo funkcionalnog sistema upravljanja. Ne postoji jasna i dosledna veza između postavljenih ciljeva, planiranja i stvarne potrošnje budžetskih sredstava. Učinak se gotovo uopšte ne meri, ne prati se da li je utrošeni novac dao očekivane rezultate, a upravljanje rizicima praktično je zanemareno. Na to se nadovezuje činjenica da se na gotovo svakom koraku krše zakoni i propisi
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
