Nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu u javnost je dospela informacija da ni Železnička stanica Prokop nema upotrebnu dozvolu. Za koga se zapravo gradi, šta znači upotrebna dozvola i možemo li da znamo koje zgrade nemaju tehnički prijem
Nakon tragedije u Novom Sadu u kojoj je, usled pada nadstrešnice na Železničkoj stanici, 14 ljudi stradalo, a troje je teško povređeno, u javnosti se pojavila informacija da ni Železnička stanica Prokop nema upotrebnu dozvolu.
“Odbacuje se kao nepotpun zahtev investitora Republika Srbija – ‘Infrastruktura železnice Srbije’ a.d, Beograd, ul. Nemanjina br. 6, za izdavanje rešenja kojim se odobrava upotreba izvedenih radova na izgradnji stanične zgrade sa parkingom sa 88 parking mesta, spratnosti P, BRGP stanične zgrade je 5650.00m2, neto površine 5166,18 m2, sa natkrivenim izlazima sa perona I i perona VI, ukupne BRGP 592.64m2 na katastarskoj parceli br. 2855/111 KO Savski venac, opština Savski venac, na teritoriji grada Beograda, u okviru kompleksa železničke stanice ‘Beograd centar’ u Beogradu”, piše u rešenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Na Instagramu se pojavio snimak koji je objavila “Eko straža” i na kojem se vidi da je na stanici Prokop jedna od pokretnih traka preko šrafa koji ni za šta nije pričvršćen naslonjena na hrpu pločica. Bare i blato na podu, te kapanje vode sa plafona česta su slika nakon loših vremenskih prilika. Ni trake za opasnost od obrušavanja plafona nisu nepoznanica na ovoj stanici.
Inače, predsednik Srbije Aleksandar Vučić dva puta je otvarao stanicu Prokop – jednom sa funkcije premijera 2016. godine i sedam godina kasnije sa funkcije predsednika države. Tada je naglasio da je u Prokop i železničku stanicu uloženo ukupno 81,2 miliona evra, zajedno sa 15 miliona evra uloženih u staničnu zgradu.
“Zahvalan sam ljudima koji su dali nemerljiv doprinos ideji stvaranja Prokopa i onoga što smo stvorili, a mi smo donosili važne i hrabre odluke koje su Srbiju vukle napred”, rekao je Vučić tom prilikom.
Šta se krije iza njegovih rečenica da “niko ne gradi više nego mi” (naprednjaci)? Politikolog Dejan Bursać objašnjava za “Vreme” da je stranka SNS u jednom momentu svog razvoja shvatila da je najvažnija priča kojom mogu da podignu rejting Aleksandra Vučića ona o ekonomskom razvoju.
“Oni i jesu stranka koja je došla na vlast na talasu ogromnog nezadovoljstva koje je veliki sloj stanovništva u Srbiji osećao pre svega nakon tranzicije, a zatim i velike ekonomske krize koja je 2009, 2010, 2011. godine pogodila Srbiju, kada je i nezaposlenost skočila na nekih 25 odsto”, kaže Bursać.
Dodaje da se, kada se pogleda svako istraživanje u poslednjih 10 ili 12 godina, vidi da ljude najviše brinu teme poput ekonomije, zaposlenosti, investicija i slično. Srpska napredna stranka je to shvatila, a simbol tog razvoja upravo je ta gradnja jer je to, navodi naš sagovornik, najlakši način da signalizirate glasačima da se Srbija ekonomski razvija.
“Evo pruga, doći ćemo da otvorimo prugu. Evo železnička stanica, doći ćemo da je otvorimo. Evo aerodrom, autoput, fabrike i slično. Mislim da nije bilo gostovanja Aleksandra Vučića na nekoj televiziji u zadnjih deset godina a da on nije nabrajao infrastrukturne projekte, crtao one mape i slično. Sve to je, u stvari, signal glasačima: ‘Sa mnom se Srbija razvija’, a simbol toga je kult gradnje, kako ga je nazvao jedan moj kolega”, ukazuje Bursać.
ZNAČAJ UPOTREBNE DOZVOLE
U atmosferi opšteg straha nakon tragedije u Novom Sadu, dodatno osnaženog informacijom da ni Železnička stanica Prokop nema upotrebnu dozvolu, postavlja se pitanje kako da javnost zna koji objekti nisu bezbedni jer nemaju sva potrebna dokumenta za upotrebu.
Stojan Čolakov iz Privredne komore građevinske industrije kaže za “Vreme” da to teško možemo znati jer to znaju investitor i organi koji obavljaju tehnički prijem, a to su uglavnom nezavisni organi.
“Nama kao članovima Komore nije poznato koja su dokumenta izdata, a koja nisu. Suštinski, veliki broj objekata u Srbiji sa svojim tehničkim prijemom ulazi u period korišćenja. On je tada suštinski završen. Sva tehnička rešenja su urađena, kao i tehnički prijem, pa se objekat koristi”, objašnjava Čolakov.
Upotrebna dozvola je značajna, kaže on, jer se nekada zbog brzine zaboravi nešto što ne bi smelo: “Objekat se završava onog momenta kada su svi objekti ispitani, sa svim potrebnim dokumentima, i onda može da se uđe u probni period korišćenja, a ti periodi do dobijanja upotrebne dozvole ne smeju biti ekstremno dugački.”
Čolakov objašnjava da ono što je bilo ranije, od 2000. do 2012. godine jeste sistem u kojem investicioni programi kreću od finansiranja Evropske investicione banke ili Evropske banke za obnovu i razvoj: “Danas se država opredelila za komercijalni aranžman sa državom kreditorom, pa smo izgubili taj tenderski proces. Odatle se dalje određuje glavni izvođač. Koliko je vama to nedostupno, toliko je i nama. Mi u drugom koraku čujemo kako se dolazi do izbora podizvođača. Tu smo imali primedbe i mi kao Komora. Prvo smo od 2014. godine – dakle od prvog ugovora sa Azerbejdžancima – pa zatim 2015, 2016. predlagali kako da se taj proces sprovede na najkorektniji način, a sve u želji i ideji uređenja tržišta. Ono što i danas smatramo jeste da je naše tržište neuređeno i to su osnovni razlozi za sve ove nedaće”, ukazuje Čolakov.
Dodaje da postoje i drugi problemi – ne vodi se računa o kvalifikacijama radne snage, o kratkim rokovima i slično.
“Vi imate preduzeća sa referencama koja ne dobiju posao, a neka novostvorena ga dobiju”, zaključuje Čolakov. “Tako je bilo i u periodu od 2000. do 2012, a sada je sve samo intenzivnije. Imate praktično iste uslove i za preduzeća koja se pojave i žive nekoliko godina i za ona sa referencama. Međutim, te firme ne dobijaju poslove iz određenih razloga.”
POSLEDICE KORUPCIJE I MUTNIH DOGOVORA
Kult gradnje je ono na čemu je Srpska napredna stranka gradila imidž više od 10 godina. “Pruga Beograd–Novi Sad bila je jedan od najvećih simbola toga jer je povezivala dva najveća grada, sa svom pričom o modernosti koju donosi”, kaže Bursać. “A onda se deo te infrastrukture raspadne, ubije ljude i vi vidite da je to posledica korupcije, fušeraja, nesposobnosti, nekakvih mutnih dogovora o građevini i slično. Sada su naprednjaci u problemu kako će ljudi shvatiti njihove naredne projekte, odnosno – da li će i dalje moći da održavaju taj kult gradnje i posredno sve ono što s tim dolazi.”
Bursać dodaje da je glavni primer navedenog brza pruga od Novog Sada do Subotice, čije je otvaranje najavljeno do kraja novembra (24. novembra).
“Ne verujem da će SNS sad to otvoriti, jer kuda će ići taj voz?”, primećuje Bursać.
Nakon svega ovoga, tužni i besni građani izašli su na ulice. Kada se pogledaju sve tragedije pod ovom vlašću, zabrinutost za živu glavu sve je veća, a krivične odgovornosti nigde. No, opozicija i dalje šeta.
“Meni je postalo malo zamorno da gledam opoziciju koja iste greške pravi već 10 godina. Naprednjaci imaju taj svoj ‘plejbuk’ po kom već igraju i apsolutno su predvidivi. Sve ovo što se desilo nakon protesta u Novom Sadu – zaoštravanje, eskalacija, retorika i defanziva SNS bukvalno je moglo da se nacrta i pre nego što se desilo. Meni nije jasno kako neko u opoziciji nije seo i nacrtao, pa osmislio odgovore”, zaključuje Bursać.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
