Osnovni podaci: Rođen 21. februara 1939. u Milanu (Italija). Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Milanu, stalno uključen u aktivnosti Ujedinjenih nacija.
Specijalnost: Borba za ljudska prava.
Karijera: Za člana Komiteta za ljudska prava UN-a izabran je 1984, a tokom 1991. i 1992. predsedavao je tim telom. Učestvovao je na Svetskoj konferenciji o ljudskim pravima u Beču 1993. godine i u raznim misijama visokog poverenika UN-a za ljudska prava (između ostalog u Čečeniji 1995. i Rusiji 1996). Nekoliko puta bio je član italijanske delegacije u Generalnoj skupštini UN-a i Komisiji za ljudska prava u Ženevi. Profesor Pokar bio je i sudija Žalbenog veća Međunarodnog kaznenog suda za Ruandu.
I još: Bio je i član Odbora UN-a za mirno korišćenje svemira. Autor je mnogih pravnih publikacija i član raznih udruženja, kao što su Institut de droit international i International Law Association.
Kakve veze ima s nama: Kao član Međunarodnog komiteta za ljudska prava pri UN-u, već od 1992. godine prisutan je na prostorima bivše Jugoslavije.
Šta je na osnovu toga zaključio: „Srbija i Hrvatska bi trebalo istovremeno da uđu u EU“, rekao je 4. decembra 2004. u intervjuu tršćanskom listu „Pikolo“. Prema njegovom mišljenju, s izuzetkom Slovenije, pogrešno je razmišljati o različitim rokovima za ulazak država bivše Jugoslavije u EU. Objašnjavajući taj stav, Pokar je povukao analogiju sa tadašnjim stanjem u Ukrajini „gde bi dvema stranama trebalo predstaviti prednosti ostajanja u zajednici i dogadjaja na Balkanu devedesetih godina“.
Nisu ga slušali: „Da je EU tada (devedesetih godina prošlog veka) imala zajedničku politiku, došlo bi do sporazuma kojim bi se izbegao sukob (na Balkanu)“, ocenio je Pokar.
A danas: „Bila je velika greška da se igra odvojeno na balkanskoj šahovskoj tabli. Greška koja rizikuje da se ponovi i danas“, upozorio je Pokar.
Hag: Osim što je predavao na Haškoj akademiji za međunarodno pravo i više od dvadeset godina učestvovao u Haškoj konferenciji o međunarodnom privatnom pravu, Pokar je za stalnog sudiju Tribunala za zločine na prostoru bivše Jugoslavije izabran u februaru 2000. godine, zamenivši zemljaka Antonija Kasezea. Na funkciju stalnog sudije Tribunala došao je s titulom docenta Međunarodnog pravnog fakulteta.
A šta je tada zaključio: U jedinom intervjuu koji je neposredno nakon imenovanja dao italijanskom dnevnom listu „Korijere dela sera“, Pokar kaže: „Do sada je Tribunal imao potrebu da pokaže da postoji. Zbog toga još nisu uhvaćene ‘velike ribe’. Poslednje što je Tribunal uradio jeste hapšenje srpskog generala Stanislava Galića. To pokazuje kako se polako približavamo danu kada će i oni veći ratni zločinci, kao što su Ratko Mladić i Radovan Karadžić, biti uhapšeni. Ipak, naš rad zavisi pre svega od saradnje sa vladama država bivše Jugoslavije i od odnosa Rusije i SAD.“
Prvi zadatak: Nakon izbora za sudiju Tribunala, ušao je u sastav Pretresnog veća koje je sudilo za silovanja u Foči.
A posle: Po završenom suđenju, sudija je prešao u Žalbeno veće, a 2003. izabran je za potpredsednika Tribunala. Na toj funkciji sačekao je kraj četvorogodišnjeg mandata sudije Teodora Merona i postao peti predsednik Tribunala od njegovog osnivanja 1993. godine (posle Kasezea, Amerikanke Gabrijele Kirk Mekdonald, Francuza Kloda Žorde i već pomenutog Amerikanca Merona). Najbliži saradnik trebalo bi da mu bude sudija Kevin Parker iz Australije, koji je izabran za novog potpredsednika Suda u Hagu.
Doakao Miloševiću: Ali Dragomiru, oficiru Vojske Republike Srpske, optuženom za zločine protiv čovečnosti nad stanovnicima Sarajeva. Upravo je sudija Pokar, naime, naložio vlastima tadašnje SRJ i (još uvek) RS da „nađu, uhapse i predaju“ generala Miloševića Hagu. Optužnica protiv generala Dragomira Miloševića objavljena je u novembru 2001, a on se dobrovoljno predao u decembru 2004.
Šanse: Mandat predsednika traje dve godine, tako da Pokar ima šanse da u biografiju ubeleži da je za njegovog mandata donesena presuda onom „važnijem“ Miloševiću, Slobodanu.
Još šansi: Prema pravilima Tribunala, mandat predsednika Suda može se još jednom obnoviti, tako da bi sudija Pokar, s obzirom na rokove određene strategijom za okončanje rada Tribunala, mogao da bude i njegov poslednji predsednik.
