Sudija treba da bude nezavisan. Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan kako u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast, medije, političke partije, druge institucije društva, stranke u postupku, advokate (spoljašnja nezavisnost), tako i u odnosu na druge sudije, predsednike sudova, sudije viših sudskih instanci (unutrašnja nezavisnost)
Etički kodes sudija je doneo Visoki savet sudstva 2010. godine. Etičkim kodeksom sudija se utvrđuju principi i pravila ponašanja sudija kojih bi sudije trebalo da se pridržavaju kako u obavljanju sudijske dužnosti tako u privatnom životu, a sve u cilju očuvanja i unapređenja dostojanstva i ugleda sudije i sudstva.
Obavezuje sve sudije u Republici Srbiji.
Čemu služi Etički kodeks sudija?
Etički kodeks sudija propisivanjem etičkih principa i pravila ponašanja sudija zapravo daje sliku “dobrog sudije”, tako što iskazuje kakav sudija treba da bude, kojim vrednostima treba da teži u obavljanju sudijske dužnosti, ali i u privatnom životu, a sa druge strane građanima i javnosti opisuje kakvo ponašanje od strane sudija mogu da očekuju.
Zašto je Etički kodeks sudija važan za građane?
Građani imaju pravo na pravično suđenje, a to može da im obezbedi jedino nezavisan i nepristrasan sudija. Da bi bio takav, sudija treba da bude etičan. A šta sve to znači, kakva ponašanja od sudije građanin treba da očekuje i zahteva, to građanin saznaje iz Etičkog kodeksa sudija.
Kakav to sudija treba da bude u skladu sa Etičkim kodeksom sudija?
Sudija treba da bude nezavisan. Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan kako u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast, medije, političke partije, druge institucije društva, stranke u postupku, advokate (spoljašnja nezavisnost), tako i u odnosu na druge sudije, predsednike sudova, sudije viših sudskih instanci (unutrašnja nezavisnost).
Sudija je u vršenju sudijske funkcije potčinjen samo Ustavu i zakonu. Sudija sudi na osnovu provedenog postupka, i na utvrđeno činjenično stanje primenjuje materijalno pravo u skladu sa vlastitom ocenom činjenica i tumačenjem prava (slobodno sudijsko uverenje), a potpune i jasne razloge za takvo svoje postupanje izlaže u sudskoj odluci. Izuzev u obrazloženju odluke, sudija nije dužan da ikome objašnjava svoja pravna shvatanja i utvrđeno činjenično stanje.
Sudija treba da bude nepristrasan
To znači da je sudija dužan da nepristrasno vodi postupak, podjednako se ponašajući prema obe stranke pred sobom i podjednako poštujući njihova prava.
Sudija je dužan da obavlja sudijsku dužnost bez naklonosti, predubeđenja i predrasuda prema stranama u postupku zasnovanih na rasi, boji kože, nacionalnoj pripadnosti, verskim ubeđenjima, političkoj opredeljenosti, polu, starosnoj dobi i drugim ličnim svojstvima. Mora da se uzdrži od suđenja u postupcima u kojima postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristranost (porodične, prijateljske, poslovne, socijalne i druge veze sa strankama i njihovim zastupnicima).
Sudija ne samo da mora da bude nepristrasan, već mora i da ostavi utisak nepristrasnosti. Radi toga, sudije su dužne da se uzdrže od davanja bilo kakvih obaveštenja ili komentara u medijima o konkretnim predmetima koji bi mogli da utiču na ishod postupka, da izbegavaju učešće u političkim aktivnostima koje mogu da ugroze utisak nepristrasnosti, da van suda u svojim ličnim odnosima sa pripadnicima pravne profesije izbegavaju situacije koje bi opravdano mogle da izazovu sumnju u njihovu nepristrasnost.
Sudija bi trebalo da bude stručan i odgovoran
Sudija bi trebalo da poseduje teorijsko i praktično znanje i veštine za odgovorno, stručno i efikasno vršenje sudijske funkcije. Mora da prati promene u zakonodavstvu, međunarodnom pravu i društvu u celini. Sudija mora da razume društvo i društvene odnose da bi pravilno primenio pravo i pravično sudio.
On ima pravo i obavezu da usavršava teorijsko i praktično znanje i veštine, i to celog profesionalnog života. Sudija ima pravo na stručno usavršavanje i obuku o trošku države Republike Srbije.
Odgovoran sudija poštuje rokove, pravila o redosledu rešavanja hitnih predmeta, razvija i održava dobre kolegijalne odnose i stručnu saradnju sa drugim sudijama, od učesnika u postupku zahteva da se ponašaju pristojno, obzirno i s poštovanjem, uzdržava se od svakog postupka ili ponašanja koje bi dovelo u pitanje ugled suda, čuva poverljive informacije do kojih je došao u toku postupka.
Sudija treba da bude dostojanstven
Sudija mora da se ponaša dostojanstveno, kako u obavljanju sudijske funkcije, tako i u postupcima van suda. Mora da se uzdržava od nedoličnih postupaka, da čuva ugled suda i sudijske funkcije, da ne koristi sudijsku funkciju radi ostvarivanja ličnih interesa ili interesa članova svoje porodice i drugih bliskih osoba, da se uzdržava od svakog postupka kojim se stvara utisak o postojanju korupcije u sudu, da se odeva prikladno.
Sudija treba da bude posvećen svojoj profesiji
To znači da je sudija dužan da svoj trud i znanje uloži u ostvarivanje najboljih rezultata.
Pored obavljanja sudijske dužnosti, sudija je dužan da obavlja i druge poslove koji su od važnosti za podizanje ugleda sudije i unapređenje rada suda. Pritom, obavljanje sudijske dužnosti ima prvenstvo nad svim drugim aktivnostima sudije.
Sudije imaju pravo da se udružuju radi zaštite svojih interesa i očuvanja svoje samostalnosti i nezavisnosti.
Sudija je dužan da se u svakoj prilici pridržava Etičkog kodeksa sudija i principi ovog kodeksa su način života sudije.
Iz svih navedenih pravila i principa ponašanja sudija propisanih Etičkim kodeksom sudija, jasno je da su sudije u svom ponašanju ograničene brojnim pravilima, koja ne važe za ostale građane. Nije lako ispoštovati sva navedena pravila. Dakle, nije lako biti sudija.
Ali, sudija stupanjem na sudijsku funkciju i polaganjem zakletve slobodno i svojevoljno prihvata lična ograničenja koja mu nameće sudijska funkcija, a principi Etičkog kodeksa sudija su način života sudije.
Da li sve sudije poštuju Etički kodeks sudija?
Sve sudije su dužne da poštuju Etički kodeks sudija. Nažalost, i među njima ima i pojedinaca koji se ponašaju neetički.
Manja odstupanja od etičkih pravila nisu sankcionisana, osim moralnom sankcijom (negativnim stavom kolega, stranaka, poznanika, grižom savesti). Međutim, određena neetička ponašanja koja su većeg značaja, kao kršenje odredaba Etičkog kodeksa u većoj meri, predstavljaju disciplinski prekršaj i podležu kažnjavanju.
Za disciplinski prekršaj sudiji mogu da budu izrečene disciplinske sankcije: javna opomena, umanjenje plate do 50 odsto do jedne godine i zabrana napredovanja u trajanju do tri godine, a ako je sudija izvršio težak disciplinski prekršaj, može doći i do razrešenja sudije.
Ko nadzire primenu odredaba Etičkog kodeksa sudija?
Za to je nadležan Etički odbor Visokog saveta sudstva, koji je konstituisan 15. 10. 2021. godine, o kome ćemo uskoro pisati.
Dijana Hrka i Milomir Jaćimović nisu samo pojedinci u štrajku glađu – oni su simbol moralne povrede koju oseća celo društvo. Kada moralnu povredu posmatramo u političkom kontekstu, postaje jasnije zašto inače razumni i pristojni ljudi mogu da osete snažan bes ili čak mržnju prema onima koji se ponašaju cinično i bez trunke empatije
“Mi sada nemamo politički život u Srbiji i moramo da ga obnovimo, da obnovimo elementarnu demokratiju i platforme kritičkog mišljenja. Ako budemo insistirali na ideološkim ekskluzivnostima, tu promenu nećemo izvojevati, jer da smo mogli, to bi se već dogodilo. Dakle, sad imamo jednog snažnog aktera, i tog aktera treba podržati, jer u referendumskoj atmosferi na potencijalnim izborima Vučić gubi”
Šta je ušlo u te male ljude po srednjim školama te su zaustavili svoje živote na dva dana kako bi poslužili kao leđa jednoj ženi, da ne leži bez ikoga dan i noć naspram Ćacilenda? U srednjoškolcima se razbuktao požar saosećanja i solidarnosti. Jer, Dijana Hrka je taman tih godina da bi mogla biti majka svakoga od njih. A majka se nikada ne ostavlja sama
Kako su poslanik SNS Milenko Jovanov i njegove kolege, nastojeći da u parlamentu dokažu kako je leks specijalis kojim će se omogućiti rušenje Generalštaba prava stvar za ovu državu, blatili Nikolu Dobrovića, autora tog zdanja, a u stvari pokazali koliko su on i njegovo delo veliki
Kad taktika beskonačnog odlaganja obaveza prestane da daje rezultate, režim u Srbiji ima jednostavna i oprobana rešenja. Ako im smeta kulturno dobro, Skupština izglasa Leks specijalis. Na žalbe o krađi izbora, predlažu zakon kao da su stvarno spremni na kompromis. Ako mora novi Savet REM-a, može i to, ali da se bar oko jednog kandidata napravi neka spletka – recimo, oko nacionalnih manjina
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
