Neprirodno stanje u kojem prvi čovek vlade nije i najmoćniji još je očiglednije nego u prethodnoj postavi u Nemanjinoj i to je još jedna nasleđena osobenost iz prethodne vlade koju će moći da razreše samo novi izbori.
Pretponoćno izglasavanje nove vlade na Drugom programu RTS-a u ponedeljak uveče (2. septembar) s velikom je pažnjom praćeno po društvenim mrežama, a skupštinski tviteraši su se naročito isticali. Maja Gojković je slala poruke iz Skupštine „Uspavankom za Radmilu M.“ Bijelog dugmeta i Severininom pesmom „Gade“, Dragan Šutanovac tvitovao „Vuče, Vuče bubo… šta će reći pokolenja“, pošto su poslanici SPO-a, zajedno sa Olgicom Batić (DHSS) glasali za nove ministre. Dijana Vukomanović, potpredsednica SPS-a, pohvalila je partijsku koleginicu Stefanu Miladinović što je uprkos visokoj temperaturi ostala da glasa za novu vladu i prozivala „najžešće“ protivnike koji na kraju nisu hrabro rekli „ne“ nego su „zbrisali“. Veliko je iznenađenje bilo glasanje u formi javne prozivke, pa je na kraju od 250 poslanika Narodne skupštine 134 glasalo za, 65 protiv, a 51 poslanik nije bio prisutan, a ne „uzdržan“ kako reče Nebojša Stefanović, predsednik Skupštine. Gordana Čomić je na svom tviter nalogu pokušala da ispravi medije koji su prenosili kako su od Stefanovića čuli. Aleksandar Šapić je tvitnuo da su se posle polaganja zakletve svi „izljubili kao da je Nova godina“.
PRIVREMENA VIP VLADA: Istini za volju, opšti je analogno-digitalni utisak da je sve to s rekonstrukcijom od početka izgledalo kao fucnuta varijanta rijalitija sa pevanjem i propadanjem – „VIP vlada“, čiji su producenti zbog pada gledanosti odlučili da s nekoliko „ali baš“ VIP pojačanja poprave stvar. Prvi potpredsednik vlade (PPV) Aleksandar Vučić, ubacio je u igru vunderkinda Lazara Krstića i tabloidno poznatog „kralja stečaja“ Sašu Radulovića, pa je onda Ivica Dačić u samom foto-finišu rekonstrukcije odigrao sa Ivanom Tasovcem i Vanjom Udovičićem, i pokazao da i on ima, eksperte. I tu ne bi trebalo da bude mesta ni za kakav cinizam i izrugivanje, jer to nisu zaslužili ni Tasovac ni Udovičić, a ni novi ministar finansija Krstić, da Ivica Dačić pre neko veče u Utisku nedelje na B92 pomalo osvetničkim tonom ne reče kako je pozvao Tasovca u vladu zato što su umetnici „uvek antiprotivni“, pa eto neka bude jedan od njih, da vidimo… Šta god da je mislio time da kaže, nijednom od tzv. eksperata nove vlade, a posebno Tasovcu, to i nije baš moglo preterano da se svidi. Premijer je čak priznao da je zvao Tomislava Jovanovića, novog ministra prosvete, inače profesora Medicinskog fakulteta, da ga pita da li je tačno da je rekao da ga je na to mesto predložio privatni Univerzitet Megatrend, jer ako jeste, bolje mu je odmah da se povuče. Profesor Jovanović, koji poslednjih 13 godina nije član SPS-a, kako tvrdi Dačić, nije se povukao. Sledećeg dana je položio zakletvu, što znači da ga Mića Jovanović (Megatrend) ipak nije predložio?
Nego, za nove ministre, osim članova vladajuće koalicije i poslaničke grupe SPO-DHSS, glasali su i Zaharije Trnavčević (Bogata Srbija) i samostalni poslanik Sanja Jeftić-Branković, izabrana na listi LDP-a.
U rekonstruisanoj vladi su Tomislav Jovanović, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Igor Mirović, ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Aleksandar Antić, ministar saobraćaja, Saša Radulović, ministar privrede, Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja, Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta, Lazar Krstić, ministar finansija, Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede i Nebojša Rodić, ministar odbrane. Izabrana su i dva ministra bez portfelja, Branko Ružić (zadužen za evrointegracije) i Aleksandar Vulin (zadužen za Kosovo i Metohiju). U skladu sa skupštinskim životom pre glasanja se dugo raspravljalo o kandidatima za nove ministre, ali i o koječemu drugom. Uglavnom naše priče ko je izdao Kosovo i brzalice „biografijom ću te, biografijom ćeš me“, ponešto o penzijama i ko je upropastio Srbiju.
Novi ministri su se zakleli ovako: „Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije.“ A glavna zabava po društvenim mrežama bila je ko od novih ministara ne zna reči himne.
KROKI ZA PORTRET: Vlada ima 18 ministarstava, i 22 člana, a 11 je novih i među novima nema nijedne žene. Sa medijski iscrpljujućom i dugotrajnom rekonstrukcijom privremenost nove Vučić-Dačićeve vlade, još je postala izvesnija nego što je to bila u prethodnoj vladi ovoga dvojca. Stalno pozicioniranje i odmeravanje mišića koalicionih partnera unutar tadašnjeg trijumvirata Vučić-Dačić-Dinkić, te prizivanje izbora iz vrha vlasti pripremili su teren za rekonstrukciju. Valja podsetiti da je prvi potpredsednik vlade više puta u prvih pola godine prethodne vlade prizivao „volju naroda“, a na Badnji dan ove godine nije mogao da se „zakune“ da će vlada potrajati. Tako i bi. Sledećeg meseca ušlo se u priču o rekonstrukciji koja je ovih dana okončana. Šest meseci se u Nemanjinoj 11 samo vodila briga ko će „ispasti iz kuće“, a ko „u kuću ući“. Za tih šest meseci glatko su se mogli održati novi izbori i nova vlada je mogla biti uveliko formirana.
Danas, međutim, s jednim koalicionim partnerom manje, ojačan i u stranci i u vladi, Aleksandar Vučić nije dalje od izbora nego što je bio pre rekonstrukcije. Mada je Ivica Dačić pre neki dan izjavio da će izbora biti kad se „dogovore ili posvađaju“ on i Vučić, vanredni izbori u Srbiji, i dalje zavise od tempa kojim će se „normalizovati odnosi s Kosovom“, konkretnije, od kosovskih izbora u novembru i definisanja datuma u januaru za početak pregovora o članstvu Srbije u EU. Pritisak na dvojac Vučić-Dačić popustiće istog momenta kada Briselski sporazum bude primenjen u potpunosti. To je još jedina tačka oslonca koju u ovom trenutku ima premijer i to je jasno i njegovim stranačkim kolegama.
Socijalista nezadovoljan proteklom rekonstrukcijom i načinom na koji je SPS učestvovao u njoj u razgovoru za „Vreme“ reče ovako: „Koliko znam, sve predsednikove (Dačićeve, prim. aut.) predloge za ministre naše koalicije u stvari je Vučić imao da odobri. Ti ljudi su se, pored dogovora s Dačićem, obraćali Vučiću za podršku jer znaju ko se pita u vladi i za budžet i za sve ostalo. Nikome u stranci nije jasno zašto je morao da ode Žarko Obradović, ako sam Dačić svuda priča kako je dosadašnji ministar prosvete medijski linčovan? I zašto je Obradović kriv, a Radoš Ljušić, direktor Službenog glasnika, čija je radnica pustila testove prijemnog ispita u promet – nije? Svima je jasno da je Vučić iz rekonstrukcije izašao još moćniji na svim nivoima kao što je svima jasno, sem Dačiću, da je šef socijalista oslabljen i kao premijer i kao šef stranke.“
Neprirodno stanje u kojem prvi čovek vlade nije i najmoćniji još je očiglednije nego u prethodnoj postavi u Nemanjinoj i to je još jedna nasleđena osobenost iz prethodne vlade koju će moći da razreše samo novi izbori.
EKSPERT I EKSPOZE: Treća, svesno nametnuta „specifičnost“ ove vlade su tzv. nestranački eksperti poput Tasovca, Krstića, Udovičića, Radulovića. Vladajuće stranke su svoju manu nedostatka kadra pretvorile u vrlinu, pričama o stručnosti iznad politike (stara Dinkićeva parola), departizaciji, privlačenju dijaspore Srbiji. Pritom, krene li šta naopako, lakše je žrtvovati eksperte, nego svoj kadar. Opet, bude li izbora uskoro, neke od tih eksperata mogli bi privući da brane boje stranke. I svi zadovoljni. I niko ne spori značaj dovođenja eksperata, ima tu uspešnih, mladih i harizmatičnih, energičnih i prepametnih, već na prvim slikama vlade nekako se čini da je više kiseonika, pitanje je samo „po kom će programu raditi eksperti“, kako reče Đorđe Vuković iz Cesida: „Mi smo sad u nekoj fazi u kojoj se još igramo ili se vežbamo za vlast. Sad pravimo i programe i kadrove koji će ih sprovoditi. Kažem još jednom, to je nevolja ovako mladih demokratija kao što je Srbija, ništa se to nije razlikovalo, bilo je i gorih situacija u prethodnih nekoliko mandata, ali to je nevolja male demokratije kao što je Srbija, gde političke stranke koje treba da nose ceo taj politički život nisu na pravi način konstituisane.“
O tome da li bi eksperti trebalo da sprovode program vlade ili da nude svoja rešenja, oprečna su mišljenja. Naprednjaci su, pisali smo o tome, već počeli da pravdaju Vučića objašnjenjima da će eksperti sprovoditi odluke koalicije na vlasti, da „neće moći sami da odlučuju i rade šta hoće“ (Bratislav Gašić, potpredsednik SNS-a, za „Blic“), kad dvojica eksperata još nisu bila ni izglasana u Skupštini. Šta će onda biti njihov posao ako će sprovoditi odluke vladajuće koalicije? S druge strane, budu li hteli ozbiljne reforme, eksperti mogu izazvati razmimoilaženja u vladi. Ono što je od opozicije u Srbiji ostalo upozorava još da će eksperti biti samo prelazno rešenje do nekih novih izbora, i da će pad vlade ubrzati baš jaz između nestranačkih ličnosti i partijskog kadra.
Prva izjava Saše Radulovića kao ministra privrede za RTS trebalo je da raščisti nedoumice: „Srpska privreda je u tihom kolapsu i prvo što moramo da uradimo jeste da promenimo poresku politiku. Ako pročitate ekspoze vlade, tamo su smernice, odnosno politika vlade, i mi ćemo tu politiku sprovoditi konkretnim merama, koje će sa jedne strane pružiti socijalnu zaštitu stanovništvu koje je ugroženo, a sa druge strane biti stimulativno za proizvodnju, izvoz, inovativnost i zapošljavanje.“ I Milan Krkobabić, zamenik predsednika PUPS-a, poručio je da nije u sukobu s Aleksandrom Vučićem i da njegova partija neće praviti probleme novom ministru finansija. A Lazar Krstić je rekao: „U svim reformama koje planiramo da sprovedemo da bismo uspostavili stabilne finansije držaćemo se dva principa. Prvi je da stvorimo sistem koji će onima koji žele i mogu da učestvuju u tržišnoj utakmici omogućiti da bez prepreka, suvišnih šaltera i kočnica izađu na najbrži kolosek i sutra spremni uđu u jedan veći evropski sistem. Drugi, jednako bitan princip, jeste da pomognemo i podržimo sve one koji iz ma kog razloga nisu spremni da u toj utakmici učestvuju.“ („Danas“, 3. septembar)
SMENA UZ OSMEH: Istina, još jedna zanimljivost rekonstruisane vlade jeste baš to što nikome nije sasvim jasno da li rekonstrukcija znači i promenu politike, zašto su smenjeni baš ovi ministri, a ne neki drugi? Zašto je smenjen Dinkić? Zašto je smenjen Goran Knežević, ako je afera aflatoksin bila podmetnuta, kako insistira SNS? I zašto je smenjen Bratislav Petković, a nije Milan Bačević?
Koji su razlozi za smenu Alise Marić sa mesta ministarke sporta i omladine, a koji Milutina Mrkonjića sa mesta ministra saobraćaja? Jedan veoma obavešteni naprednjak u razgovoru za „Vreme“ reče da se jako dobro znaju razlozi odlaska svakog od pomenutih bivših ministara: „Jedan od onih koje spominjete bio je potpuno bez energije i inicijative, gotovo neprimetan i to će vam potvrditi svaki seljak u Šumadiji koji gleda RTS, drugi je, kako ministru ne dolikuje denuncirao ministarsku poziciju i celu vladu svojim ponašanjem, treći je stradao zbog afere, bila ona podmetnuta ili ne, četvrti nije najbolje razumeo u kojoj smo deceniji 21. veka. Ako je danas čak i u Srbiji postao običaj da se iz velikih kompanija otpušteni ispraća s osmehom i uz zahvaljivanje, na obostrano zadovoljstvo, zašto se takvo pristojno ponašanje zamera strankama na vlasti. Pa, je li trebalo da ih sve nabijemo na kolac?“
