Aleksandar Vučić je opet pokazao kako su kod njega i nož i pogača. Možda Dačić prvi poteže obarač i, što je važnije, obara neprijatelja, ali Vučić "iz mrtvih diže". Lider naprednjaka em je konsolidovao redove i u stranci i u vladi, em je doveo na najznačajnija mesta u Nemanjinu 11 ljude kojima će biti i otac i majka. Uključujući i Mlađana Dinkića
Nije prošlo ni mesec dana kako je na odlasku iz Nemanjine 11 Mlađan Dinkić citirao Milana Mladenovića – „Kad je kraj, za mene, znaj, tek tad je počelo“. I eto, sad, Vučićevom rekonstrukcijom Dačićeve rekonstrukcije Dinkića, mada su mnogi bili ubeđeni da je i to bilo maslo prvog potpredsednika (u daljem tekstu PP), ispade da je fan EKV-a – od početka sve znao. I nije tu ništa sporno, znao je, pa šta, možda mu je PP rekao da se strpi malo, i da njegov odlazak uopšte to ne mora i da bude. Drugo je međutim ovde zanimljivije. Dinkić je tad, što bi kazala gospođa Slavica Đukić Dejanović, anticipirao ovako: „Za mene ovo nije kraj, ovo je zapravo početak jednog procesa koji će se završiti odlaskom Ivice Dačića.“ Tu je sad pitanje vidovitosti Mlađana Dinkića daleko složenije i zasad ga treba prepustiti čitaočevoj mašti.
Nego, kao da su svi dobili ovom rekonstrukcijom. I Dačiću i Vučiću je predstava s Dinkićem omogućila da se dokažu pred svojima. Premijeru u prvom poluvremenu, a prvom potpredsedniku u finišu rekonstrukcije.
Šef socijalista se posle duže vremena pokazao kao pravi premijer zahtevajući da Mlađan Dinkić ode. Nametnuo se kao čovek kojem je nakon svih ovih godina prvom pošlo za rukom da pre Dinkića potegne obarač. Dalje, rekonstrukcija u kojoj je Dačić zadržao i MUP i premijersku fotelju, jeste njegova pobeda, posebno ako se podsetimo da su rekonstrukciji jedina alternativa bili vanredni parlamentarni izbori. Posle kojih bi bilo pitanje da li bi Dačić uopšte bio u novoj vladi, a premijer ne bi bio sigurno. Istini za volju, Dačićeve želje su se ovog puta poklopile sa briselsko-vašingtonskim imperativom Kosovo pa izbori, što ga je učinilo jačim no što zaista jeste.
Dinkić se, kako rekosmo, vratio za manje od mesec dana i to u novoosnovani Komitet za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, na mesto zamenika Vučićevog, koji će biti šef tog komiteta, „nekakve vlade u vladi“, kako reče za „Vreme“ jedan objektivni socijalista koji nije želeo da komentariše priče o sukobima različitih struja u SPS-u povodom imenovanja kandidata za ministre rekavši da su to samo „podmetačine“.
JOŠ JEDAN EKSPERIMENT S EKSPERTIMA: Aleksandar Vučić je opet pokazao kako su kod njega i nož i pogača. Možda Dačić prvi poteže obarač i, što je važnije, obara neprijatelja, ali Vučić „iz mrtvih diže“. Lider naprednjaka em je konsolidovao redove i u stranci i u vladi, em je doveo na najznačajnija mesta u Nemanjinu 11 ljude kojima će biti i otac i majka. Uključujući i Mlađana Dinkića.
Novom ministru finansija, recimo, srpskom vunderkindu s Jejla Lazaru Krstiću, biće u najmanju ruku ono što su Šešelj i Nikolić bili njemu, politički i duhovni očevi, gurui, mentori, vođe. Ali će i svaki Krstićev eventualni neuspeh biti pripisan Vučićevom nepotrebnom eksperimentisanju i nerealnom soliranju pa će i njegov rejting biti mnogo ranjiviji nego inače, a vicepremijer kudikamo lakša meta no dosad. Zato u Vučićevoj reanimaciji Mlađana Dinkića nema samo dodvoravanja šeiku Muhamedu i guranja prsta u oko Dačiću nego i potrebe da se Dinkić „nađe“ Krstiću. Krstiću bi trebalo staviti na raspolaganje ne samo iskusnog ekonomistu, ministra finansija u nekoliko mandata, nego i poznavaoca prilika na srpskoj političko-tajkunskoj sceni. Ukratko, Krstiću treba neko ko će da ga upozori gde da stane a da se ne saplete, gde da sedne umesto da padne. Ima li boljeg od Dinkića? Uostalom, kad je odlazio iz Ministarstva, rekao je da će onom ko dođe biti na raspolaganju. I evo, već Krstiću pravi jedinstveni registar svih zaposlenih u javnom sektoru.
Vučiću je mnogo važno da Krstić uspe jer će to biti njegov lični uspeh zato što eksperimentiše onim što nikad među srpskim političarima nije bilo popularno: ako Srbiju mogu da vode eksperti, tzv. nestranačke ličnosti, postavlja se pitanje a čemu onda političari i stranke? Ili kako reče Dačić, „ako su ti eksperti bolji od političara, onda oni treba da se kandiduju na izborima“, mada je pomirljivo priznao da će i sam angažovati neke stručnjake izvan politike. Vučićev eksperiment sa Krstićem i Sašom Radulovićem kao ministrom ekonomije verovatno će na duži rok odrediti sudbinu ideje da u Srbiji poluge vlasti mogu biti poverene nestranačkim ličnostima i zbog toga će oči sveukupne javnosti kako stručne tako i laičke biti uperene u rad ove dvojice „kečeva iz rukava“ Aleksandra Vučića. Zato je zanimljivo kako su naprednjaci već počeli da pravdaju Vučića objašnjenjima da će eksperti sprovoditi odluke koalicije na vlasti, da „neće moći sami da odlučuju i rade šta hoće“ (Bratislav Gašić, potpredsednik SNS-a, za „Blic“), a dvojica eksperata još nisu ni izglasana u Skupštini. Šta će onda biti njihov posao ako će sprovoditi odluke vladajuće koalicije? Bojan Đurić, potpredsednik LDP-a, reče da ako hoće da ređa brojeve u budžetu, Krstić će biti knjigovođa, kao Mirko Cvetković: „Bar pet milijardi evra, više od pola budžeta, direktno drže u rukama Krkobabićev PIO, partijske vojske po ministarstvima, javna preduzeća, subvencije za nerad. Nema reforme ako se taj lanac ne raskine. Ako hoće reforme, onda je potreban plan za rasturanje sadašnjih fondova gubitaša, transformacija javnih preduzeća, konkurencija i tržište, liberalizacija Zakona o radu, put u kapitalizam. Ne vidim ništa od toga u Krstićevim ambicijama.“ Ono što je od opozicije u Srbiji ostalo upozorava još da će eksperti biti samo prelazno rešenje do nekih novih izbora, i da će pad vlade ubrzati baš jaz između nestranačkih ličnosti i partijskog kadra. Što će opet moći da se kuca Vučiću na račun.
ČINJENICE: Vicepremijer je time što je na svoje dojučerašnje mesto ministra odbrane doveo Nebojšu Rodića, šefa BIA, pokazao je koliko mu je stalo da zadrži kontrolu u vojsci, na isti onaj način na koji je obezbedio kontrolu u BIA. Vladu je počeo da rekonstruiše pre pola godine da bi na kraju suma sumarum zahvata bila podela Dinkićevog resora na dva dela i preuzimanje oba, te formiranje vladinog komiteta za saradnju sa šeikom Muhamedom Bin Zajedom i preuzimanje Dinkića. Ipak, Vučić je doveo do toga da se cela strategija opstanka vlade gradi na njemu i to je njegova najveća dobit u rekonstrukciji. A vlada ne sme pasti bar dok ne prođu kosovski izbori.
Rekonstruisana vlada Dačić–Vučić imaće 18 ministarstava, jedno više od vidovdanske koja je formalno trajala godinu dana. Osam ministara je smenjeno, devet novih ministara ulazi u Nemanjinu.
Smenjeni ministri su Alisa Marić (sport i omladina), Bratislav Petković (kultura), Goran Knežević (poljoprivreda), Milutin Mrkonjić (saobraćaj), Žarko Obradović (prosveta), Mlađan Dinkić (finansije i privreda), Verica Kalanović (regionalni razvoj i lokalna samouprava) i Aleksandar Vučić (odbrana). Pola godine je politička čaršija raspravljala ko će od ministara otići, a kad je konačno obnarodovan spisak otpisanih, počela je licitacija imenima novih ministara i trajala je i u vreme zaključenja ovog broja „Vremena“, u utorak 27. avgusta, kada su bili poznati svi kandidati za ministre koje je predložila Srpska napredna stranka, ali ne i kandidati socijalista. Dačićevi socijalisti su najavili da će njihovi kandidati biti poznati do sednice Skupštine Srbije o novim ministrima, u petak ili subotu, 30. ili 31. avgusta.
Vučićevi predlozi su, redom: Lazar Krstić, budući ministar finansija, u Srbiji poznatiji kao mladi Nišlija s Jejla iz konsultantske kuće Mekinzi koji je dosad živeo i radio u Njujorku; Nebojša Rodić, budući ministar odbrane koji je poslednjih godinu dana bio na čelu BIA, pošto se sasvim kratko zadržao u kabinetu predsednika Tomislava Nikolića, poznat po tome što je bio sekretar RIK-a u vreme izborne krađe 1997, a mediji vole da podsete i na njegovog brata Milana, bivšeg funkcionera JUL-a, nekadašnjeg direktora Srbijašuma; Igor Mirović, budući ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave, čuveni novosadski direktor Zavoda za izgradnju grada (ZIG) iz vremena kad su radikali stolovali u Novom Sadu a gradonačelnica bila Maja Gojković; Dragan Glamočić, budući ministar poljoprivrede, inače profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Departman za stočarstvo, poznat po izjavi da je aflatoksin posledica klimatskih promena; Saša Radulović, budući ministar privrede, ekonomski konsultant, poznatiji kao stečajni upravnik koga su domaći tabloidi danas bliski Aleksandru Vučiću pre dve godine proglasili „kraljem stečaja“.
NAGAĐANJA: Dačićevi socijalisti nisu mogli da se dogovore o predlozima za svoje ministre pa su mediji danima izveštavali o strujama unutar stranke, „mladima“ koje predvodi Branko Ružić, „starima“ čiji je predstavnik Žarko Obradović i trećima koji novcem pokušavaju da ostvare uticaj u stranci. Izgleda da je najviše zapelo oko Ministarstva saobraćaja koje je dosad vodio Milutin Mrkonjić. Kao kandidati za to mesto spominjani su i predsednik Opštine Surdulica Novica Tončev, brat Dačićevog savetnika Ivice Tončeva, ali i Branko Ružić, predsednik Izvršnog odbora stranke. Na dan kad se piše ovaj tekst, član Predsedništva SPS-a Novica Tončev je rekao da nije prihvatio predlog dosadašnjeg ministra Milutina Mrkonjića na sednici Predsedništva SPS-a 25. avgusta da vodi taj resor jer veruje da ima stručnijih ljudi od njega: „Mislim da je Branko Ružić zainteresovan za taj resor, i ako misli da može da ga vodi, ja ću ga podržati u tome.“ Ivica Dačić, koji je bio u Briselu dok su njegovi socijalisti imenovali po medijima potencijalne kandidate, od početka nije bio mnogo zainteresovan da govori o imenima. O Tomislavu Jovanoviću, profesoru Medicinskog fakulteta u Beogradu, spominjanom kao potencijalnom ministru prosvete, rekao je da bi on mogao da bude ministar prosvete i nauke, ali „ne mora da znači“. Kao kandidati za ministre koalicije SPS–PUPS–JS spominjani su i Dijana Vukomanović (Ministarstvo prosvete) i Petar Škundrić (Ministarstvo saobraćaja). Ružić je po medijima bio viđen i kao ministar sporta i kao ministar saobraćaja i kao ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave dok taj resor na kraju ipak nije pripao naprednjacima. Ivica Dačić je ponudio Ivanu Tasovcu, direktoru Beogradske filharmonije, da preuzme Ministarstvo kulture, mada je ranije spominjan i Dejan Ristić, upravnik Narodne biblioteke Srbije.
Do zaključenja ovog broja, kandidati socijalista su ostali samo u domenu nagađanja. Od tzv. nestranačkih ličnosti kao kandidat za ministra sporta spominjan je i bokser Nenad Borovčanin. Ali i Jasminko Pozderac, direktor Zavoda za sport i medicinu sporta Republike Srbije, koji je pre nekoliko dana i zvanično postao član SPS-a. Ma da ne nabrajamo, za četiri ministarstva (prosvete, saobraćaja, kulture i sporta) socijalisti su imali 20 kandidata, reče ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović, koja će to ostati i u narednom sazivu.
E, da. Posle povratka Dinkićevog u vladu, Dačić je kazao: „Vučić misli da Dinkić može i ja se slažem s njim. Nema revanšizma. Politika nije emocionalni odnos.“ I eto, sve je opet super.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
