Poslednjih dana čini se da ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu dr Nebojša Stefanović ne silazi sa naslovnih strana srpske štampe, ali ne zbog uspeha u borbi protiv kriminala i korupcije, naprotiv.
Najpre je optužio kablovsku TV stanicu N1 da priprema mandataru za buduću srpsku vladu Aleksandru Vučiću scenario kakav je bio u Libiji kada je oboren Muamer el Gadafi, a potom je najavio da će tužiti beogradski nedeljnik NIN zbog naslovne strane broja objavljenog u četvrtak 17. juna 2016. godine na kojoj je predstavljen, metaforički, kao glavni fantom iz Savamale.
Vrh države iz dana u dan kao da čini sve da bi pomerio fokus javnosti sa „slučaja Savamala“ i u te svrhe se angažuje čitav državno-bezbednosni aparat u proizvodnji događaja kako bi zasenio nelegalno rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu i maltretiranje ljudi koji su se tamo bili zatekli.
SAVAMALA, JELENA KRSMANOVIĆ I DRUGI SLUČAJEVI: Tako se bura u javnosti nije ni utišala kada je objavljeno da je smenjen načelnik Uprave kriminalističke policije za Beograd Dragan Kecman, donedavno slavljen kao jedan od najuspešnijih policijskih načelnika u istoriji. Javnost je u prvi mah pomislila da je Kecman smenjen zbog slučaja Savamala i da bi to mogao da bude prvi korak u rasvetljavanju okolnosti koje su dovele do toga da jedan deo Beograda na nekoliko sati u aprilu bude otet od strane „nepoznatih počinilaca“, a da ne interveniše nijedan državni organ i zaštiti građane i njihovu imovinu od kriminalaca.
Međutim, brzo se saznalo da se ne radi o slučaju Savamala niti o smeni jer je beogradski tabloid „Alo“ i pre nego što se saopštenje pojavilo na internet stranicama MUP-a Srbije preneo saopštenje v.d. direktora policije Vladimira Rebića u kome se kaže da je Kecman unapređen u načelstvo MUP-a, gde će se on specifično baviti važnim istragama ubistava novinara Milana Pantića, Dade Vujasinović i tome slično. Inače, Rebić je za poslednjih nekoliko meseci koliko je na čelu srpske policije, u statusu v.d., više izgledao kao pomoćnik ministra dr Nebojše Stefanovića nego kao profesionalac koji vodi glavnu reč u sektoru javne bezbednosti u Srbiji.
Javnost je, međutim, već naučila: kada te u policiji na takav način unapređuju, to zapravo znači da su te smenili sa sadašnje pozicije, a pozicija šefa UKP-a za Beograd verovatno spada u pet najznačajnijih pozicija u srpskoj policiji. U poslednjih nekoliko godina su takvo unapređenje „popili“ gotovo svi načelnici uprava u MUP-u i šef žandarmerije Bratislav Dikić.
Zanimljivo, jer to nije uobičajeno, smenjeni Kecman se oglasio pismom koje je objavila beogradska „Politika“ u kome je naveo da mu nije jasno zašto je smenjen, ali da zna da nije zbog slučaja Savamala jer je on tražio, kada je saznao šta se dogodilo, da se sprovede uviđaj onako kako pravila službe nalažu. Pored toga, Kecman je obavestio javnost o tome da je zapravo bio isključen iz mnogih istraga koje su bile interesantne za javnost, kao što je, na primer, istraga ubistva Jelene Krsmanović u beogradskom naselju Borča u martu 2016. godine od kojeg su tabloidi, čini se zajedno sa ljudima iz policije, napravili rijaliti program, kako istragu i sam Kecman karakteriše.
Dakle, Kecman veli da nije unapređen zbog Savamale, kako to kažu i Rebić i dr Nebojša Stefanović, ali je izgubio poziciju posle nešto manje od godinu i po dana od imenovanja u zimu 2015. godine, kada je smenjen Nebojša Marković jer se ispostavilo da je „lagao“ ministra Stefanovića o napretku u istrazi oko pokušaja ubistva srpskog preduzetnika Milana Beka u jesen 2014. godine. Marković je tada, navodno, rekao Stefanoviću da je pokušaj atentata delo amatera i da će počinioci brzo biti pronađeni i procesuirani, što se do danas nije dogodilo, ali se tada ministar zaleteo da se pohvali javnosti za šta je docnije bio i ismevan. Navodno je na jednom kolegijumu u MUP-u pred svima Marković demantovao Stefanovića da mu je ikada govorio o napretku u toj istrazi i pozvao ga da proveri dostavljena pisana dokumenta.
Uglavnom, Kecman, koji je „pokazao“ u istrazi oko ubistva novinara Slavka Ćuruvije i za koga se tvrdi da je bio pohvaljen i od Verana Matića, šefa Komisije za utvrđivanje istine u ubistvima novinara u Srbiji, postavljen je na važno mesto u policiji, i statistika pokazuje da je njegovo odeljenje u tom periodu dobro radilo, ali ipak, glavni slučajevi nisu rešeni: Dragoslav Kosmajac je oslobođen optužbi, a bio je predstavljen kao najveći narko-diler u Evropi, nije pronađen atentator na Milana Beka, a Maja Adrovac, koja je bila uhapšena pod sumnjom da je učestvovala u atentatu, puštena je na slobodu zbog nedostatka dokaza u danu kada je Kecman smenjen, zatim ne zna se ko je ubio Jelenu Krsmanović u Borči uprkos najavama Aleksandra Vučića da će to biti rešeno za 48 sati, i dogodila se Savamala.
ALUZIJE I ZAVERA ĆUTANJA: U danima kada ministar Stefanović govori kako je policija ponos naroda, kako bezbednosna situacija nikada u Srbiji nije bila bolja i kako su zabeleženi istorijski rezultati u hvatanju i procesuiranju kriminalaca, smenjen je čovek koji bi trebalo da je zaslužan za većinu tih dobrih stvari jer beogradska policija rešava, tako tvrde u MUP-u, skoro 70 odsto svih teških krivičnih dela u Srbiji.
Iz ovog Kecmanovog pisma, koje je njegovo drugo upućeno javnosti, vidimo da je sistem „subordinacije“ u MUP-u žestoko narušen jer se načelnik Uprave žali da je njegov zamenik bio glavni, da je vodio istrage nezavisno od njega i da je pravio cirkus od istraga jer je medijima, tabloidima, dostavljao informacije iz istrage, koja zapravo nije išla nikuda ili je vođena tako da pravi počinioci nikada ne budu uhapšeni.
Kome se Kecman zamerio, ne znamo, ali je očevidno da uprkos svojoj lojalnosti koju je posebno pokazao u jesen 2015. godine kada je prvi put „pisao javnosti“ povodom slučaja napada na Miroslavu Milenović, članicu vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, nije mogao dalje da ostane na mestu prvog istražitelja beogradske policije.
U pismu u kome se tada bio javno obratio Miroslavi Milenović, Kecman se isprsio i stao u zaštitu principa na kojima funkcioniše policija u Srbiji, objašnjavajući svoje i postupanje policije pravilima službe i insistirajući na tome da policija radi i u slučajevima i kada joj nešto nije direktno prijavljeno, nego dobije informacije iz medija. On je tad rekao da će policija istražiti ko stoji iza napada na Miroslavu Milenović (uzgred, ni taj slučaj nije rešen) jer su videli u novinama da se taj napad desio.
Tada je bio spreman da pokrene istragu i bez formalne prijave, a danas ne ume da odgovori zbog čega policija nije reagovala na redovne prijave građana u noći 25. aprila, što je dokumentovano u Izveštaju zaštitnika građana povodom tog slučaja.
Kecman je posle pisma „Politici“ isključio telefon i otišao na odmor, ali time nisu prestale kontroverze oko toga šta je pravi razlog njegove smene-unapređenja, kako veli v.d. direktor policije Rebić, i na koji način je taj događaj povezan sa željom vlasti da se dodatno „zamrse stvari“ oko „slučaja Savamala“.
Ostaje da se nagađa da li je smenjen zbog toga što se zamerio Dijani Hrkalović, moćnoj sekretarici Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije, za koju se govori u policiji da zapravo „vodi srpsku policiju“ i da sve važne istrage idu prvo na njen sto, a onda kod mandatara Vučića, da li zbog toga što je često bio viđen u društvu nekadašnjeg šefa UKP-a Rodoljuba Milovića, sa kojim je kolega preko 20 godina, ili zato što zaista nije mogao da reši neke slučajeve koji su bili veliki i uznemirili javnost…
Ono što sada vidimo jeste da se njegova smena poklopila sa događajem čije razrešenje čeka javnost u Srbiji jer bi ono trebalo da pokaže da li je zaista moguće suspendovati zakon na nekoliko sati e da bi se uradili neki poslovi koji su potrebni nekim pojedincima i nekom biznisu i dokle idu osionost ili nemoć ljudi koji vode najvažnije institucije u državi.
U danima posle rušenja u Savamali, mandatar za sastav Vlade Srbije Vučić govorio je da tada niko nije ubijen i da je za državu daleko važnije da sazna ko je ubio Jelenu Krsmanović, oko čijeg lika i dela se ispredaju neverovatne priče.
Šef kriminalističke policije na čijem se terenu to dogodilo očevidno nije radio svoj posao ili nije hteo da radi svoj posao jer zna nešto što ne sme da nam kaže, a što bi možda moglo da pokaže da su neki ljudi iz najviše vlasti ili bliski vlastima u Srbiji na neki način umešani u oba slučaja.
On je javno rekao da njegove odgovornosti nema. A čije ima, on se time neće baviti. Vratiće se na istragu ubistava novinara, zbog kojih je, izgleda, i nastala cela ova fertutma oko Savamale i ubistva u Borči. Ili tu zaista ima nečega? Možda više zna njegov prvi pretpostavljeni Veselin Milić, šef beogradske policije. Ako se vratio sa odmora i ako reši da o tome slučaju kaže više od onoga što je ispričao zaštitniku građana za potrebe njegovog izveštaja.
