Dugi marš do izbora i pravde

U trenutku dok nastaje ovaj tekst, studenti u blokadi i građani stoje ispred Predsedništva Srbije i pesmom i zvižducima ometaju obraćanje predsednika Aleksandra Vučića. Jedan od povika glasi: “Raspiši izbore!” Razlog njegovog obraćanja jesu navodi narodne poslanice Marinike Tepić o povezanosti predsednika i njegovog brata sa međunarodnim narko-kartelima, o čemu u ovom tekstu neće biti reči jer su istraživačke mreže prethodnih godina o tome već pisale.

Ono o čemu će u ovom tekstu biti reči jeste naredna faza borbe studenata i građana za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Naime, ta faza je počela u nedelju 1. juna. Zvanično, u 32 grada, na poziv studenata, istovremeno su održani protesti. Nezvanično, tačan broj gradova ne zna niko jer su se mnogi naknadno priključili. Procena kaže da su u nedelju protesti održani u 42 grada u Srbiji.

ONI TRAŽE MINIMUM MINIMUMA

U nekoj drugoj zemlji, pa čak i u ovoj Srbiji pre petnaestak godina, program (vidi okvir “Plan i program”) koji su studenti izneli bio bi spisak najopštijih mogućih mesta. Nažalost, u današnjoj Srbiji, koja je punih trinaest godina sistematično krunjena i razarana, ova lista osnovnih stvari zapravo dođe vazduh i voda, najpotrebnije i najosnovnije. S jedne strane, žalosno je koliko malo zapravo studenti i građani u ovom trenutku traže. Sa druge strane, ovo je podsetnik i opomena koliko su stvari koje podrazumevamo zapravo od suštinske važnosti. Jedna još opštija i možda još važnija stvar nije istaknuta u izbornom programu studenata, a provlači se kroz sve što se događa od 1. novembra naovamo: pravo na život i bezbednost. Da to slučajno ne zaboravimo, pobrinule su se pristalice vladajuće stranke. Tačnije, jedan pristalica.

Profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i jedan radnik obezbeđenja povređeni su samo dan nakon velikih studentskih protesta. Incident se dogodio u prostorijama fakulteta, potvrđeno je agenciji Beta u toj obrazovnoj ustanovi. Prema navodima jednog od profesora, do incidenta je došlo kada je student, koji je upisao studije 2015. godine, fizički nasrnuo na profesorku obligacionog prava Mariju Karanikić Mirić u njenom kabinetu. U pokušaju da joj pomogne, intervenisao je radnik obezbeđenja, koji je takođe zadobio više udaraca.

“Student je pesnicom udario profesorku po nosu, dok je čuvaru zadao više udaraca. Prisutni studenti su savladali nasilnika i pozvali policiju. Profesorka i čuvar su hitno prebačeni u Urgentni centar”, kazao je profesor sa tog fakulteta.

Fizičkom napadu je, kako su rekli, prethodilo bahato ponašanje studenta, koji je došao na fakultet kako bi dobio potpis za overu semestra.

“Ispred kabineta profesorke Karanikić Mirić studenti su u redu čekali za dobijanje potpisa. Međutim, student je ušao u kabinet preko reda i počeo da viče na profesorku i da joj baca stvari sa stola. Profesorka je pozvala u pomoć obezbeđenje, a kada je ispred kabineta došao čuvar, student mu je zadao više udaraca, a zatim po glavi udario i profesorku. Ostali studenti su opkolili nasilnog kolegu dok nije došla policija”, rečeno je Beti na Pravnom fakultetu.

Povređeni su hitno prevezeni u Urgentni centar, a dežurni javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu odredio je zadržavanje M. S. zbog napada na tri osobe na Pravnom fakultetu u Beogradu.

I ONDA, ŠTA DRUGO NEGO OPET PROTEST

U istom danu, Žalbeno veće Višeg suda u Novom Sadu, uvažavajući žalbe branilaca okrivljenih, većinom glasova, preinačilo je rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu i ukinulo pritvor okrivljenima Stefanu Kojoviću (30), Nikoli Blagojeviću (22) i Danilu Raičeviću (22), dok je okrivljenom Nemanji Despotoviću (22) pritvor zamenjen merom zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora.

“Donoseći ovu odluku, veće je posebno imalo u vidu dužinu trajanja pritvora od više od četiri meseca zbog krivičnih dela za koje se vodi skraćeni krivični postupak. Veće je ukinulo pritvor okrivljenima koji do sada nisu osuđivani, kao i okrivljenom koji je novčanom kaznom ranije osuđen zbog neistovrsnog krivičnog dela. U odnosu na okrivljenog D. N., kojem je ranije izrečena uslovna osuda zbog istovrsnog krivičnog dela, zbog čega kod njega i dalje postoje okolnosti koje ukazuju da bi u narednom kratkom periodu mogao ponoviti krivično delo, veće je pritvor zamenilo blažom merom, nalazeći da su ove okolnosti oslabile usled protoka vremena koje je okrivljeni proveo u pritvoru, te da se svrha pritvora u konkretnom slučaju može ostvariti i blažom merom”, stoji u saopštenju Višeg suda u Novom Sadu.

Zbog ove odluke suda, kao i napada na profesorku i radnika obezbeđenja Pravnog fakulteta u Beogradu, u više gradova u Srbiji studenti su organizovali još jedan protest. Naravno, protest je održan i ispred Pravnog fakulteta u Beogradu. Tu je okupljene sačekalo iznenađenje – sa balkona Pravnog fakulteta obratio se rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić.

“Ovo je još jedan pokušaj zastrašivanja i omalovažavanja članova akademske zajednice, ali to nas neće sprečiti u našim daljim naporima da ostanemo jedinstveni da ne dođe do razdora između nas i da pokažemo da je Univerzitet u Beogradu za nas svetinja”, poručio je rektor Đokić.

Dodao je i da Univerzitet u Beogradu mora da ostane složan i zajednički u svojim naporima da se sačuva kao najznačajnija akademska institucija u ovoj zemlji. “Podrška akademske zajednice je nešto što nam je potrebno. Hvala vam svima što ste došli da date podršku našim članovima akademske zajednice, profesorki, čuvaru i studentima koji su bili napadnuti danas”, rekao je on.

Đokić je završio govor rečenicom: “Živeo Univerzitet u Beogradu”.

Za to vreme, učesnici protesta u Novom Sadu i Nišu zasuli su jajima, brašnom i crvenom farbom prostorije Srpske napredne stranke u ova dva grada.

foto: marko dragoslavić / fonet

OD UTORKA, NOVI KRUG

Vreme se u Srbiji odavno više ne meri danima, jer se situacija menja iz sata u sat. Ipak, i dalje govorimo o dobrim i lošim danima. Ovaj dan, kada “Vreme” odlazi u štampu, nije baš najsjajniji. Jedan čovek ostaće u kućnom pritvoru godinu dana. Naime, u Futogu, na nastupu Beogradskog sindikata, grupa provokatora gađala je farbom i muzičare i okupljene.

Jovan Ikić sprečio je dvojicu muškarca da nastave to da rade i pritom jednog nokautirao. Uhapšen je, a u utorak je sklopio sporazum o priznanju krivice, pa mu je određen kućni pritvor od godinu dana. Poređenja radi, toliko je dobio sin Željka Mitrovića kada je udario automobilom Andreu Bojanić, koja je od povreda preminula. Junak sa farbom je živ i zdrav, ali je na “pravoj” političkoj strani. To nas vraća na onaj minimum minimuma koji studenti u svom izbornom programu traže: ovde zakoni ne važe jednako za sve. Takođe u utorak, studenti i građani su opet na ulici, kao što rekosmo na početku teksta: ispred Predsedništva. Predsednik Srbije pokušava da napravi aferu zbog jedne netačnosti u navodima Marinike Tepić. Ne uspeva mu jer ni sam ne može da se fokusira na ono o čemu priča. Previše je puta pomenuo studente koji napolju – pevaju.

Od dobrih vesti, treba izdvojiti i to da je Nastavno-naučno veće Medicinskog fakulteta u Beogradu većinom glasova odlučilo da je protiv onlajn nastave, modela koji Vlada Srbije pokušava da nametne, a deo fakulteta prihvata kao neminovnost, u nadi da će tako spasti univerzitete u Srbiji od odmazde za podršku studentima u blokadi. Nastavni kadar Medicinskog fakulteta već je u štrajku, sa zahtevima identičnim onima koje imaju studenti u blokadi.

Takođe dobra vest stiže i u vezi sa “studentima koji hoće da uče”, odnosno, čudnoj grupi mladih ljudi koja podržava režim i tvrdi kako već dva i po meseca živi u Pionirskom parku, što, utvrđeno je, nije istina. Ta grupica zapretila je da će 1. juna (u nedelju) započeti štrajk glađu ako im se ne omogući “da uče”. U utorak 3. juna javili su da su jeli, to jest, da štrajk glađu nisu započeli u nedelju, već su ga odložili za 28. jun. Zašto za taj datum, nisu objasnili, ali odsustvo objašnjenja može da se pripiše i nedostatku verbalne veštine njihovog neformalnog lidera, “alfa ćacija” Miloša Pavlovića.

PRESEK STANJA

Sve u svemu, presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Druga strana, međutim, pokušava da ubedi prvu da je sa ovim društvom sve u redu. Odnosno, sve bi bilo u redu kad ovi prvi ne bi blokirali. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor.

Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto. I svi znamo šta je na kraju ovog puta. Ali, budimo iskreni: ako znamo šta je na kraju puta, a to su izvesno izbori, bitno je da idemo ka tome. Dokle? Pa, dok ne stignemo.

Plan i program

Studenti u blokadi predstavili su program kojim žele da izađu pred građane. U njemu su otkrili za šta se zalažu i koji su njihovi uslovi za kandidate na njihovoj listi. Studenti su u svom programu naveli za šta se bore, a to je:

ISPUNJENJE SVIH STUDENTSKIH ZAHTEVA

Studentski zahtevi, u svojoj srži zasnovani na načelima pravičnog društva, ne smeju biti zataškani i zanemareni. Njihovo neispunjenje na koje utiče trenutna vlast, dokaz su nefunkcionalnosti institucija.

SLOBODA MEDIJA

Ostvarivanje ustavnih prava građana na potpuno, istinito blagovremeno izveštavanje o svemu što je u javnom interesu. Moraju se primeniti odredbe koje se tiču sastava Saveta, uprave i upravljanja REM-a. Mediji su dužni da nepristrasno izveštavaju.

SLOBODNI I POŠTENI IZBORI

Potpuna revizija biračkih spiskova, odsustvo prinude i zastrašivanja birača, sprečavanje i sankcionisanje svake zloupotrebe biračkog prava. Mora se omogućiti funkcionisanje svih institucija zaduženih za organizaciju i kontrolu izbora.

NEZAVISNO I EFIKASNO SUDSTVO I TUŽILAŠTVO

Sudstvo i tužilaštvo su pod političkim uticajem te je neophodna smena odgovornih, postavljanje stručnih kadrova, kao i uvođenje instituta specijalnog tužilaštva za javne funkcionere.

DRŽAVA BEZ KORUPCIJE I ORGANIZOVANOG KRIMINALA

Treba pojačati unutrašnju kontrolu policije i bezbednosnih službi. Hitno blokirati sve tokove i pranje novca stečenog korupcijom i kriminalom, takođe objaviti sve komercijalne ugovore države sa stranim i domaćim investitorima.

JAVNA PREDUZEĆA I PROJEKTI

Potrebno je striktno primenjivanje propisa kojima se regulišu javne nabavke, prekinuti praksu favorizovanja pojedinih preduzeća. U cilju opšteg interesa, neophodno je zadržati ključna infrastrukturna preduzeća u vlasništvu države.

BEZBEDNOST GRAĐEVINSKIH OBJEKATA I SAOBRAĆAJNICA

Iz razloga nepoštovanja procedura i pravila na štetu kvaliteta i bezbednosti objekata i saobraćajnica, neophodna je nezavisna vanredna provera svih značajnih građevinskih projekata realizovanih poslednjih godina.

RASPOLAGANJE MINERALNIM RESURSIMA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Potrebna nam je strategija upravljanja mineralnim i drugim resursima u skladu sa ekološkim, društvenim, ekonomskim i regionalnim aspektima. Zaustaviti sve projekte, poput projekta “Jadar”, koji kroz eksploataciju ugrožavaju dugoročne društvene interese. Neophodno je preispitati urbanističku politiku i povećati broj zelenih površina.

POLJOPRIVREDA

Treba nam poboljšanje poljoprivredne proizvodnje i podsticanje inicijative individualnih proizvođača, kao i sprovođenje departizacije u subvencionisanju proizvodnje.

PROSVETA

Društvena svest o značaju prosvetnih radnika mora se podići kroz bolje uslove rada, ekonomski položaj, adekvatnu podršku i priznanje njihovog doprinosa zajednici.

NAUKA

Naučni i istraživački rad mora postati temelj društvenog i privrednog razvoja. To zahteva dugoročno sistemsko ulaganje u nauku, vraćanje ugleda naučnoj zajednici i obezbeđivanje institucionalne nezavisnosti.

KULTURA

Kultura je temelj društva. Treba da gradimo spomenike znanja i umetnosti, ulažemo u stvaraoce nematerijalne baštine.

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Neophodna su veća i efikasnija ulaganja u sistem javnog zdravlja, bezbednost na radu, promociju zdravlja i sprečavanje bolesti, uz odgovarajuće regulisanje privatnog sektora. Moraju se poštovati prava pacijenata i profesionalna etika, uz sprečavanje korupcije i osiguranje bezbednog okruženja unutar zdravstvenih ustanova.

LOKALNA SAMOUPRAVA

Dužnost svakog građanina je da uzme učešće u javnom životu i da sudeluje u donošenju odluka koje se tiču dobrobiti svih nas kroz političku emancipaciju, mehanizme direktne demokratije kao što su građanski zborovi, lokalni referendumi i narodna inicijativa.

STUDENTSKO ORGANIZOVANJE

Postojeće strukture ne uživaju poverenje studenata zbog nedostatka transparentnosti, sklonosti korupciji i neefikasnom zastupanju interesa studenata. Mora da se radi na drugačijim sistemima koji poput plenuma omogućavaju organizovanje putem direktne demokratije.

RADNIČKA PITANJA

Potrebno je stremiti ka ostvarenju radničkih zahteva kroz izmene Zakona o radu i Zakona o štrajku. Svi organi Republike Srbije moraju raditi na jačanju radnog zakonodavstva i njegovom poštovanju. Minimalna zarada je niska u odnosu na troškove života i evidentno je da se mora povećati.

NACIONALNI INTERES

Međunarodni položaj mora biti podređen interesima države i građana. Ključne vrednosti na kojima će se buduća spoljna politika temeljiti su očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, ekonomski razvoj države, transparentnost, mirno rešavanje sporova i vojna neutralnost.

Studenti u blokadi su objavili i kvalifikacione kriterijume biranja kandidata za listu. Kandidat mora biti punoletni državljanin Republike Srbije, ne sme biti student, nikad nije bio član vladajuće koalicije, nikada nije bio funkcioner parlamentarne opozicije, nije bio član izvršne ili zakonodavne vlasti, mora poštovati program liste.