Država na respiratoru

Novi Pazar gori, Tutin se raspada, Vranje je kritično, u Kragujevcu vanrednu situaciju uvode danima, a nikako da je uvedu, sledeći grad u kom preti da eskalira je Užice, a ni u Kraljevu nije dobro. Da će se predstavnici vlasti odreći svake odgovornosti za eksploziju zaraze korona virusom, bilo je jasno još 26. februara, ali ko se toga seća četiri meseca kasnije… Da se strategije borbe sa virusom menjaju svaki čas, vidimo sa terena. Prošli smo faze od „smešnog virusa“, preko „rata sa nevidljivim neprijateljem“, vanrednog stanja, kineskog modela, španskog i italijanskog scenarija, da bi vlast zatvorila krug i vratila se na staru, uvežbanu taktiku – „verujte nama, a ne svojim očima“.

Najsvežiji primer za to je (još uvek) predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ali ne tokom posete Novom Pazaru, nego veče pre toga, kada je izjavila: „U poslednjih 48 sati imamo ogromnu količinu lažnih vesti i dezinformacija u vezi sa situacijom vezanom za Novi Pazar, i želimo da odemo tamo i pokažemo šta je prava istina, šta smo sve uradili i šta sve radimo za Novi Pazar. Ne postoji bolji način od toga.“ Dakle, premijerka i ministar zdravlja Zlatibor Lončar nisu išli u Novi Pazar da provere kakva je situacija, nego da pokažu da je sve u redu.

Sa aspekta zdravog razuma, teško je poverovati da je neko otišao u grad u kom zbog korone vlada potpuni haos i da je tamo, na licu mesta, uveravao ljude koji žive tu katastrofu kako je sve u redu. Ali to se desilo. I zato su njihove izjave prekrili zvižduci i skandiranje „Lopovi, lopovi“ i „Hoćemo istinu“. Prorežimski mediji spinuju kako su se to okupile pristalice Sulejmana Ugljanina, ali „Vremenovi“ izvori sa lica mesta kažu da „jeste bilo i njih, ali i članova porodica zaraženih i preminulih“. A koliko je preminulih iz Novog Pazara, više niko ne može da utvrdi. Verske zajednice tvrde da je bilo 25 sahrana u limenim kovčezima. Ministar Lončar kaže da je od korona virusa umrlo osam-devet ljudi, dok izvori „Vremena“ iz Kliničkog centra Kragujevac, gde leži veliki broj pacijenata iz Pazara, kažu: „U subotu četvoro, u nedelju troje“, što znači da je samo u Kragujevcu, samo za vikend, preminulo sedam kovid pacijenata iz Pazara. O Tutinu ne žele da pričaju, a „Vreme“ nezvanično saznaje da pacijenti iz Tutina leže i u bolnici Bežanijska kosa, iako su do sada uglavnom smeštani u Kragujevac i Kraljevo.

Ministra Lončara u Novom Pazaru su zvižduci izveli iz takta, pa je počeo da viče. „Ovde vam je bila livada! Ko vam je napravio ovu bolnicu? Na šta vam je ličio Dom zdravlja? Ko vam je obezbedio angio salu? Zaposlio sto medicinskih sestara, doveo dvadeset lekara da nešto nauče ove vaše ovde“, vikao je Lončar u gradu koji trenutno ima jednog infektologa, 20 zaraženih lekara i 60 zaraženih medicinskih sestara. Za to vreme, Nacionalna služba za zapošljavanje u Pazaru ima u evidenciji desetine medicinskih sestara i, neverovatno, ali istinito – specijalistu radiologije. U trenutku pisanja ovog teksta, u ovom gradu su na raspolaganju četiri lekara iz Kragujevca i dva iz Kraljeva, koji su došli na poziv Meha Mahmutovića, direktora Opšte bolnice, a Vlada obećava da će ih doći još. Ne kažu kada.

„Nama ne trebaju maske i vitamin C, trebaju nam kreveti i lekari“, kaže za „Vreme“ izvor iz Novog Pazara. A kakvo su stanje u Novom Pazaru zatekli lekari koji su došli kao ispomoć, pričaju oni sami: bolnica nije bila podeljena na kovid i ne-kovid deo, nije bilo bezbedne zone za ne-kovid pacijente, zatekli su, krevet do kreveta, kovid pacijenta i bubrežnog bolesnika, nije bilo komore za presvlačenje, pa su skafandere oblačili – u kolima. U ponedeljak, tokom dana, uspeli su da organizuju podelu na „zelenu“ (ne-kovid) i „crvenu“ (kovid) zonu, postavljen je šator za trijažu, montažni kontejner za uzimanje briseva i komora za presvlačenje. Uprkos tome, došlo je do verbalnog sukoba sa osobljem pazarske Opšte bolnice, no to se dovodi u vezu sa politikom: „Nas su napali Rasimovi lekari, a onda su Zukorlićevi videli priliku da smene Mahmutovića.“

foto: irfan ličina / tanjug

ZVIŽDANJE NA RESPIRATOR

Da je organizacija u Opštoj bolnici u Novom Pazaru od početka bila loša, ne poriče niko. Još od sredine aprila, najveći deo ležećih kovid pacijenata u KC Kragujevac čine ljudi iz ovog grada (nakon što je prošla korona-apokalipsa u Ćupriji), a ukupan broj hospitalizovanih u Kragujevcu sve vreme se kreće između 30 i 55. Kragujevac je tek slučaj za sebe, ali situacija nije ni približno teška kao u Pazaru i Tutinu.

Ko je gledao prenos uživo konferencije za novinare koju su u Pazaru u utorak održali premijerka i ministar zdravlja, mogao je da primeti kako se zvižduci intenzivno pojačavaju na pomen reči „respirator“. Svi se sećamo posete predsednika Vučića Novom Pazaru 6. aprila, kada je došao da isporuči deset kliničkih i tri transportna respiratora, pa Rasimu Ljajiću, lekaru po obrazovanju, objašnjavao kako rade ove sprave. Podsećanja radi, u tom momentu Pazar je imao 22 zaražena pacijenta. Izgleda da tih 13 respiratora nisu ni približno dovoljni za trenutne potrebe grada. Zlatibor Lončar u utorak je ubeđivao Pazarce kako je u njihovom gradu troje ljudi na respiratoru i „još pet koristi respiratore za merenje dotoka kiseonika“. Ana Brnabić imala je nešto da pridoda na temu „novih, savremenih“ respiratora i upitala „šta ćemo sa tom laži da nemate dovoljno respiratora“. Sasvim logično pitanje postavio je jedan korisnik Fejsbuka iz Pazara: „Ako imamo dovoljno respiratora, što šaljemo ljude u Kragujevac?“ Nažalost, prema informacijama do kojih je „Vreme“ došlo, Pazarci nisu samo u Kragujevcu na respiratorima, već i u Beogradu i Kraljevu. Da zlo bude veće, tu je i Tutin koji nema bolnicu, nego samo Dom zdravlja koji služi kao kovid ambulanta, pa kritične pacijente šalju pravo u Pazar koji je žarište, odatle ih prebacuju u Kragujevac, koji je žarište, a onda dalje, u Beograd, za koji niko neće javno reći da je žarište, ali „ima najviše obolelih“.

Uprkos „poklonu“ predsednika Pazaru u vidu trinaest respiratora, ispostavilo se krajem prošle nedelje da Opšta bolnica nema gde da ih priključi jer nema razvod za centralni kiseonik. Dve studentkinje iz Pazara pokrenule su akciju preko društvenih mreža i za tu svrhu skupile 36.000 evra za dan. Od tog novca kupljeno je 50 regulatora kiseonika, dok će preostalih oko 24.000 evra biti iskorišćeno u druge svrhe, kako zdravstveni radnici budu odlučili.

Dodajmo još i to da je o broju pacijenata na respiratoru nezahvalno govoriti, jer se on menja iz sata u sat (neko se oporavi, neko, nažalost, premine), ali broj pacijenata na respiratoru je jedan od ključnih podataka kojima nas svakodnevno bombarduje Institut „Dr Milan Jovanović Batut“ preko sajta covid19.rs. Razlog je panika zbog manjka respiratora u čitavoj zemlji na početku krize, a potom gotovo manična državna nabavka ovih aparata, uz dramatične poruke predsednika „ne pitajte me odakle nam respiratori“.

Može se učiniti da su podsećanja na situaciju, izjave i poteze izvršne vlasti od pre tri i više meseci sada izlišna, ali činjenica je da smo od početka juna u goroj situaciji nego u vreme kada smo mislili da je epidemija na vrhuncu i kada su nam govorili da su „naredne dve nedelje ključne“. Uzgred, direktor Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije Goran Stevanović u utorak je opet izjavio da će situacija biti bolja za – pogađate – dve nedelje.

foto: printscreen n1

Podsećanja na period vanrednog stanja važna su i zato što načelnik Higijensko epidemiološke službe Doma zdravlja u Tutinu Mithat Eminović kaže: „Mi smo imali razrađen sistem koji je funkcionisao do odjavljivanja vanrednog stanja. Epidemiju smo držali pod kontrolom i do 27. aprila nismo imali nijedan slučaj korona virusa. Posle toga se desilo, znamo šta se desilo, naglo popuštanje mera, nedopustivo ponašanje svih nivoa vlasti…“ Zbog loše komunikacije unutar različitih instanci zdravstvenog sistema, doktor Eminović ne zna tačan broj ni obolelih ni umrlih u Tutinu, ali „primetno je da je razlika između zvanično objavljene statistike i stvarne situacije velika“.

Lekari s kojima je „Vreme“ u kontaktu od izbijanja epidemije do danas, odreda su složni da se kad-tad mora pokrenuti pitanje odgovornosti ministra zdravlja i direktora zdravstvenih ustanova. Koliki je njihov bes govore dve slike – jedna je ona na kojoj deo lekara Opšte bolnice u Novom Pazaru okreće leđa Zlatiboru Lončaru i Ani Brnabić. Druga je zapravo video iz jedne od beogradskih kovid bolnica u kom potpuno izbezumljeni pacijent urla na medicinsku sestru na prijemu zato što čeka već šest sati. Ona ga vraća napolje, a onda joj on, pokušavajući da provuče glavu kroz šalter, preti da će je prijaviti direktoru. „Prijavi me, molim te, učinićeš mi uslugu“, odgovara žena koja očigledno nema više snage ni da viče.

MOTKOJEVAC NA LEPENICI

Posle Novog Pazara, vanrednu situaciju proglasio je i Kragujevac. Tamošnji Institut za javno zdravlje napravio je predlog petnaest mera koje još u subotu 27. juna, ali izgleda da procedura za njihovo stupanje na snagu nije jednostavna, tako da u trenutku pisanja ovog teksta (utorak 30. jun) Kragujevac još proglašava vanrednu situaciju i nikako da je proglasi. A gde je zapelo?

Kragujevac je sve od prvog slučaja, zabeleženog 24. marta, do 5. juna „izgurao“ sa 68 zaraženih. U jednom navratu prošlo je tri nedelje bez ijednog novog slučaja, a do tog 5. juna kada se pojavio 69. slučaj, proteklo je 19 dana bez novozaraženih. Od 5. do 26. juna ukupan broj zaraženih se lagano penje do 147, a onda sledi „bomba“ – 50 novozaraženih u jednom danu. Kapaciteti gradske laboratorije „Kraguj“ (koja radi testove za ceo Šumadijski okrug otkako je ona u Batajnici isključena iz kovid sistema, a ima pet do deset puta veće kapacitete – 2000 testova dnevno naspram 180–400 koliko može Kragujevac), prebukirani su. Testovi iz Batajnice su potrošeni, pa laboratorija prelazi na uzimanje uzoraka testovima iz laboratorije „Vatreno oko“. Ispostavlja se da aparatura nije prilagođena ovim testovima, gotovo ceo jedan dan odlazi na baždarenje aparata, deo uzetih briseva ide u „Vatreno oko“ gde, iz nepoznatih razloga, već duže vreme postoji zastoj u obradi uzoraka. Kako god, u narednim danima broj novozaraženih ide od desetak do 39, pa gradski krizni štab pokušava da uvede vanrednu situaciju. Šef gradskog kriznog štaba i (još uvek) gradonačelnik saziva konferenciju za novinare (treću ili četvrtu od početka epidemije) i ulazi u legendu izjavom: „Našem narodu je potrebno naređenje, potrebna je motka i zbog toga donosimo ovakve mere.“ Posle je tvrdio kako je danima razmišljao da li da pomene tu motku, ali znajući ga, opravdana je sumnja da je uopšte razmišljao, a pogotovo danima. Kragujevčani su svoj grad na društvenim mrežama „prekrstili“ u Motkojevac, a gradonačelnik se nije izvinio. Kad je o ovom gradu reč, važno je naglasiti da su i krizni štab i Klinički centar od početka potpuno neprobojni za medije i javnost, da Kragujevac nema gradsku bolnicu, već isključivo Klinički centar i da niko živi ne zna koliko se Kragujevčana izlečilo i koliko je preminulo od korona virusa. Za hospitalizovane nema smisla ni pitati jer se slivaju iz cele Srbije, pošto je reč o kliničkom centru. Institut za javno zdravlje je potpuno drugačiji – mediji dobijaju dnevne izveštaje o broju uzorkovanih pacijenata, broju pozitivnih sa sve raspodelom po gradovima Šumadijskog okruga, a zaposleni i direktor izlaze u susret molbama novinara, pa povremeno doznaju i koliko je ljudi hospitalizovano ili izolovano, iako to uopšte nije u njihovoj nadležnosti. No, ovo je samo opis stanja, a zabuna da li je grad u vanrednoj situaciji još traje.

Paralelno, i u Beogradu je situacija sve gora, otvaraju se nove kovid bolnice, i Torlak i „Vatreno oko“ su u zastoju (opet, bez objašnjenja), pa konačno u ponedeljak 29. juna zaseda republički Krizni štab i opet, baš kao i 23. juna kad su se sastali prvi put nakon 7. maja kad je ukinuto vanredno stanje, donosi „mere u vidu preporuka“ da se – nose maske u javnom prevozu i još nekoliko „mera u vidu preporuka“ koje se odnose samo na Beograd. O drugim gradovima ni reči. Tek sutradan, u utorak 30. juna, stiže vest da je republički Krizni štab odobrio 15 mera koje je predložio kragujevački Institut za javno zdravlje. U istom danu, broj zaraženih iznosi okruglo 300. Dakle, Krizni štab odobrio, trebalo bi da je to – to. Grad Kragujevac na zvaničnom sajtu objavljuje mere, nameće se logično pitanje kada one stupaju na snagu. Uvedena su ozbiljna ograničenja za ugostitelje, koji su, uzgred i u protestu jer su u sve dubljem finansijskom problemu, a sada treba da smanje broj stolova, jer je i na otvorenom i u zatvorenom prostoru propisana razdaljina od dva metra između stolova i najviše dve osobe za jednim stolom. Osim što su u protestu, važno im je da znaju da li da počnu sa uklanjanjem stolova što pre, jer ne znaju da li će kažnjavanje početi odmah ili će dobiti na vremenu da se prilagode novim uslovima rada. Kad eto vraga, opet na sajtu grada, javlja se gradonačelnik Nikolić, ovog puta bez motke: „Krizni štab je savetodavno telo i dok Vlada ne donese takvu odluku, mere neće moći da budu na snazi i još uvek važe kao preporuka.“

I opet „mera u vidu preporuke“, još jedna fraza, kao i „naredne dve nedelje su ključne“, „Srbija ima najsavremeniji zdravstveni sistem“, „država je pokazala snagu u borbi sa virusom“… i sve ostale zbog kojih čovek pomisli da motka i nije tako loša ideja, samo ne za narod. I naravno, samo kao preporuka.

Dakle, šta god da pišu drugi mediji, istina je da u Kragujevcu vanredna situacija nije uvedena. Još je uvode…

Ima, međutim, još jedna začkoljica koja se odnosi na sve gradove koji su proglasili ili žele da proglase vanrednu situaciju (do izlaska ovog broja „Vremena“ na tom spisku će uz Pazar, Vranje i Kragujevac verovatno biti i Užice i Kraljevo). Kao što smo svi znali da će posle parlamentarnih izbora korona ponovo postati tema broj jedan, tako i sada imamo objektivne razloge da sumnjamo u Vladu Srbije i njeno razvlačenje sa davanjem odobrenja lokalnim samoupravama da uvedu vanredne situacije. Čitaoci će svakako biti obavešteniji u četvrtak, kada „Vreme“ izađe, ali u utorak 30. juna, kada ovaj broj ide u štampu, znamo da su ponovljeni parlamentarni izbori na 234 biračka mesta u Srbiji zakazani za sredu 1. jul. A do tada – ko živ, ko mrtav. Nažalost, doslovno. Iz iskustva znamo i da Srpskoj naprednoj stranci nije dovoljno šezdeset i kusur odsto glasova i da se neće smiriti dok ne osvoji sto odsto glasova izašlih. Niko, međutim, pa ni oni, nije spreman da održava izbore u vanrednoj situaciji (uostalom, svi smo znali da se vanredno stanje ukida da bi počela predizborna kampanja), pa će po svoj prilici Vlada Srbije razvlačiti do četvrtka.

KRIZA KRIZNOG ŠTABA

Da li smo u drugom talasu, u drugom piku prvog talasa, u repu, pod repom ili gde već, više nije bitno. Bitno je da epidemiološka situacija ne valja ništa, a da u zvanične podatke više niko ne veruje. Dva člana Kriznog štaba, Predrag Kon i Srđa Janković, gostovali su u „Utisku nedelje“ i, bar je tako delovalo, ostavili prostora za mogućnost da ipak nisu znali za „Izveštaj za Vladu“ u kom je broj zaraženih i umrlih drastično veći od onih koji je javnosti prikazivan na sajtu covid19.rs. Kažemo, možda ipak nisu znali, jer su sve vreme koristili ograde poput „po mom mišljenju“, „ja smatram“ i slično, kao da ne sede u telu koje daje preporuke na osnovu kojih Vlada donosi odluke, a onda te odluke imaju obavezujuću snagu za građane. Obojica su se, međutim, koncentrisali na broj umrlih, a zaražene jedva da je iko pomenuo. Statističari na društvenim mrežama, a potom i fizičar Milovan Šuvakov u medijima, objasnili su da je raspodela umrlih po danima koju smo mi kao javnost dobijali, suprotna pravilima verovatnoće kada je reč o slučajnim događajima (smrt od virusa spada u takve).

Jedino konkretno što smo saznali jeste da u Srbiji trenutno ima 260.000 PCR testova. Ako verujemo u zvaničan broj testiranih po danu, uz malo sreće tih 260.000 potrajaće mesec dana, a nabavku dodatnih niko ne pominje. Isto tako, novinari ne uspevaju da dođu do objašnjenja zašto „Vatreno oko“ koje nam je predstavljeno kao svetsko čudo, najsavremenija laboratorija na svetu, sa navodnim kapacitetom od 2000 obrađenih uzoraka dnevno, uspeva da obradi između 500 i 700 briseva (ovo nam je potvrđeno iz više epidemioloških službi u različitim gradovima u Srbiji). Najnovija, naravno, nepotvrđena informacija do koje je „Vreme“ došlo kaže da će uskoro biti propisana sledovanja – kovid ambulante imaće ograničen broj testova koje dobijaju nedeljno.

U tišini i neprimetno, obustavljeno je komercijalno testiranje građana koji žele da se, po ceni od 6000 dinara, testiraju na lični zahtev. One ambulante, higijensko-epidemiološke službe i zavodi za javno zdravlje u kojima „Vreme“ ima izvore kažu da odvraćaju takve jer štede briseve. Gradski zavod za javno zdravlje Beograd obustavio je komercijalne testove jer, nezvanično, „Vatreno oko“ i Torlak nisu u stanju da isporuče rezultate u roku od 48 sati, što građanima ostavlja mogućnost da podnesu prekršajnu prijavu protiv Gradskog zavoda.

„Vremenu“ se javljaju i građani koji su pozitivni, ali im niko ne traži da navedu kontakte. U Nišu ponekome traže da nabroji 14 imena, bez obzira na to sa koliko je ljudi bio u kontaktu. Javljaju nam se i pozitivni koje vraćaju kući u izolaciju, pa zbog malih stanova spavaju na terasama, da kako-tako zaštite porodicu. Jedino utešno jeste to što su svi koji su u ovoj situaciji, a javili su se „Vremenu“, bar za sada bez simptoma. Njih šalju kući uz savet da piju vitamin C i jave se ako im bude loše. Ovo se, naravno, ne odnosi na Novi Pazar i Tutin, gde su ljudi već na prijemu u jako lošem stanju, što je zloupotrebio Zlatibor Lončar, pa tokom posete Pazaru izgrdio građane: „Vi statistički nemate mnogo potvrđenih pozitivnih jer dugo čekate da se javite lekaru“, rekao je. Ispada da je ceo Pazar sedeo kod kuće pod temperaturom i čekao da počne da se guši pa da ode kod lekara. Teško da je to moguće.

Vlast svaljuje krivicu za eskalaciju virusa na građane, iako je sama naglo opustila sve mere 7. maja i proglasila pobedu nad koronom. U međuvremenu, stigle su informacije da su na korona virus pozitivni ministar odbrane Aleksandar Vulin, predsednica Skupštine Maja Gojković, šef Kancelarije za KiM Marko Đurić, direktor Privredne komore Srbije Marko Čadež i sedam članova Republičke izborne komisije. Marko Đurić i Maja Gojković bili su u štabu SNS-a u izbornoj noći, postoje fotografije i snimci na kojima se vidi da su jako blizu jedni drugima, ali javnost je uskraćena za informacije u kom joj je stanju državni vrh. I naravno, ako uporno svaljuju krivicu na građane, nameće se pitanje zašto su oni radili isto ono što građanima zameraju: pravili slavlja uz trubače, cmakali se bez maski i znojavi skakali u kolu.

A jednog čoveka danima upadljivo nema.