Osim Vučića, zastupljenost svih aktera u medijskoj kampanji bila je nula
Proteklog vikenda u Srbiji pomerili smo vreme sat unapred zbog letnjeg računanja vremena i 30 godina unazad posle lokalnih izbora u deset opština i gradova. Studentske liste su Vučiću lično udarile ozbiljan šamar jer su motivisale građane da glasaju, a uz rekordnu izlaznost ostvarile su rezultat koji se kretao u rasponu od 30 do 50 procenata osvojenih glasova. Uspeh je utoliko veći što su izbori održani u atmosferi zastrašivanja, nasilja, kupovine glasova, funkcionerske kampanje, montirane afere “Paljenja Rajhstaga”, jer su studenti bez dokaza optuženi za smrt devojke na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Zato je pobeda od 10:0 koju je proglasio Vučić veoma upitna, jer pokazuje da podrška studentskim listama zapravo raste. Samo dva dana kasnije policija je ušla u zgradu Rektorata BU, praćena kamerama “Informera”, čime je praktično izvršena okupacija Univerziteta i ugušena autonomija ove ustanove. Režim je pojačao nivo represije, droge su prestale da deluju. Evo kako su mediji izveštavali u noći izbora.
RTS je imao prvi test novog rukovodstva, pri čemu se samo potvrdila potpuna lojalnost Vučiću. Lokalni puls je pratio izbore, dopisnici su celog dana pokazivali kolektivno selektivno slepilo za vanredne, gotovo ratne uslove glasanja, s laičkom konstatacijom – da se na izbornim mestima proces odvija bez problema. U programu se prvi put pojavljuju citati iz “Večernjih novosti”, a u kajronu sa prvim rezultatima umesto “studenti” pisalo je – “blokaderi”.
Izborima je prethodio nekrofilni prenos sednice skupštinskog odbora koji je sazvala Ana Brnabić, kao “Paljenje Rajhstaga” uz ljudoždersku logiku zloupotrebe tragedije jedne mlade devojke, uz zadah tajnih službi i manipulaciju leševima.
A onda slede izveštaji dopisnika sa terena, bez problema, u savršenom miru, slepa mrlja na policijske kordone, siledžije, automobile bez tablica, kol-centre i razbijene glave akreditovanih posmatrača. U političku geografiju Srbije upisani su novi toponimi: nakon “Lovca” u Mionici, u Kuli kafić “Tvrđava” i kafana “Kod Ćire”. To su neformalni logistički centri za dovedene birače, batinaše i kvazikontrolore izbora. Postoje, naravno, i komični momenti, poput snimka na kojem vidimo babu na kvadu bez tablica kako jezdi na izbore. Tu je, dakle, i sećanje na mladost, poput hajdučke otmice devojaka, pa mu izbori dođu kao sećanje na mladalački avanturizam. Bilo je i ispunjavanja liste želja, biračima u Aranđelovcu delila se bela tehnika na poklon. Na zaplenjenom spisku sam, od 37 kupljenih glasova. primetio samo jednog što je hteo kompjuter i jednu što je tražila usisivač, ostali su se zalepili za belu tehniku. Jedan je sajber ćaci, a ova gospođa je samu sebe osudila na kućne poslove. E tugo moja.
Ns spisku potencijalnih glasača, Kladovo kapilar, sa komentarima o biračima, hit je novi član od 13.03. koji je u zatvoru, a detalji navedeni u spisku pokazuju da vlast ima savršen uvid u birački spisak, potpuno ažuriran, pre preporuka ODIHR i državne komisije za njihovu implementaciju. Bilo je i pozivanja građana, a kompanija “Peštan”, koja zapošljava oko 1000 ljudi, ustupila je kontakte Vučićevom kol-centru – ko, gde, šta gde?
Novitet ovih izbora su ćaci posmatrači koje je vlast dovela da prave zbrku, jer su nevladine organizacije i politilčke stranke u međuvremenu organizovale edukaciju posmatrača koji prate izbore. Ovi lažni su dovedeni za pare, služe za diskreditaciju institucije nadzora izbora, dok istovremeno kontrolišu Vučićeve članove biračkih odbora. Još jedan primer kako vlast stvara karikature svakog oblika demokratskih ili studentskih oblika organizovanja.
Na “Informeru” je neprekidno trajalo izveštavanje u ogledalu, brutalnost blokadera kojima smetaju nabildovane, maskirane siledžije koje prete ljudima dok pored policijskih kordona u punoj opremi treba da stignu do biračkog mesta. Hit je TV “Prva”, gde je predizborni program prekinut emisijom “Nikad nije kasno” – preliminarno, pa raspevano, pa preliminarno. Još jedan hit je Gvozden – “Nećete verovati” – koji u izveštaju iz Lučana kaže: “gruva Baja Mali Knindža”. Dok Žika najavljuje kandidate, u kajronu izlaznost, “Ruse kose curo imaš” i čija je to pesma (peva Rada Manojlović).
Na “Pinku” takođe slavlje, PRDC je napravio dron koji je na poligonu u Nikincima ispalio tri rakete bez trzanja, slede predizborni Azdejković, predizborni Anđelković, predizborni Krle i ostali. “Na Narodnoj televiziji” film Sekula nevino optužen (razmislite o besmislenosti ove fraze), dok se u sceni u kojoj Maja Sabljić igra kafansku pevačicu (nije kod Ćire) u pozadini vidi basista pratećeg orkestra, blago tapirani dilber Mitrović, budući medijski mogul.
Lajv “Tanjug”, isto dopisnici, predizborna Marina Raguš, a “ustaše” samo što nisu udarile kao podrška blokaderima, posebice u Kuli.
Predstavnike studenata mogli ste da vidite samo na “Insajderu”, N1 i Novoj S, dakle na tri kablovske televizije i nigde više.
Kako je uopšte moguće napraviti analizu medijske kampanje kada je zastupljenost svih drugih aktera osim Vučića u ovim izborima bila nula. Uz pomenuta tri kablovska kanala, nekoliko desetina sekundi oponenti dobili su tokom programa “Ovo je Srbija”, i to je to. Ogledalo licemerja je džingl “Politički marketing”, kojim se predizborni Vučićevi spotovi po zakonu odvajaju od ostatka programa u kojem se pojavljuje Vučić.
Rezultati izbora pokazali su superiornost studentskih lista nad većim delom opozicije. Ovde su dobili podršku Demokratske stranke, Kreni-promeni, Ćute, Zeleno-levog fronta i još ponekog lokalnog opozicionara. Šta se desilo sa ostatkom opozicije na službenom putu, pojma nemam. Konstatovana je i klinička smrt SPS, koji je na ovim izborima bio praktično nevidljiv. Ali više od svega izbori su do te mere opstruirani da bi, bez obzira na fantastičan rezultat studentskih lista, mogli biti proglašeni neregularnim. Ukoliko je kolektivni zaključak svih eksperata, kvazieksperata, posmatrača i kvaziposmatrača bio da je najveći uspeh lokalnih izbora u Srbiji činjenica da niko nije ubijen, onda nešto mnogo nije u redu. Surovo otrežnjenje, jer medijske droge izgleda više ne deluju.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
