foto: reuters
"U ovom, najsvečanijem trenutku u mom životu, nakon trenutka kada sam promisli Božijom i voljom Duha svetoga ovde hirotonisan za episkopa slavne Eparhije moravičke, srce moje drhti kao list jove kada ga vetar pokreće. Postavljam pitanje, pre svega sebi, a možda i onima koji su me izabrali, da li sam dostojan ovoga visokog zvanja i počasti, ove časti i dara Božijega", poverio se prisutnima patrijarh Irinej u svom pristupnom govoru posle ustoličenja u beogradskoj Sabornoj crkvi. "Nadam se blagodati Božijoj da će mi pomoći da opravdam ono što mi je povereno, ali ne samo rečju već i životom"
Malo je onih, ako ih uopšte ima, koji bi mogli da kažu bilo šta loše o patrijarhu Irineju: reč je o blagom čoveku vrhunskog obrazovanja, privrženom tradiciji i monaškom zavetu, kadrom da sasluša i razume sagovornika.
„Izabran je čovek koji nije ekstreman, ni levo, ni desno, koji će uspešno voditi Srpsku pravoslavnu crkvu u narednom periodu“, kaže vladika šabački Lavrentije, predsedavajući Izbornog sabora, i naglašava da patrijarh Irinej „oseća dušu narodnu, decenijama je posvećen svojoj veri i svom rodu svim srcem, pa možemo da kažemo da na tron svetoga Save stupa čovek po Božijoj i ljudskoj meri“.
„Znam da je to delo milostinje i ljubavi Božije, ali i delo Božije koje obavezuje i traži dostojan odgovor i dostojan život po Hristu i njegovom jevanđelju. Bogu blagodarim na njegovom prevelikom daru meni malenom. Obraćam se našim svetiteljima iz našega roda sa molitvom da ne ostave slugu svoga, sledbenike svoje iz roda njihovoga. Ovakvi kakvi jesmo mi smo njihovi i oni su naši“, naglasio je patrijarh Irinej i dodao da je „uspinjanje na visinu teško, ali ostati na visini je još teže, jer visina izaziva i munje i gromove, oluje i vetrove, a treba se zadržati na toj visini“.
BEZ MRLJE: Monaški postrig primio je od patrijarha Germana oktobra 1959. godine u manastiru Rakovici, malo zatim je u crkvi Ružici rukolopožen u čin jeromonaha i postavljen za profesora u Prizrenskoj bogosloviji, koju je i sam pohađao pre bogoslovskih studija u Beogradu. Nedugo posle upućen je na postdiplomske studije u Atinu, a po povratku je postavljen za upravnika Monaške škole u manastiru Ostrogu, odakle se vraća u Prizren gde je postavljen za rektora Bogoslovije. Za vikarnog episkopa patrijarha Germana izabran je 1974. godine sa titulom episkopa moravičkog, a godinu dana kasnije, 1975, izabran je za episkopa niškog.
Za razliku od većine svojih kolega episkopa, patrijarh Irinej nije se okružio ni naznakom bilo kakvog luksuza: vladičanski dvor u Nišu je skroman da skromniji teško može biti, umesto „audijem“, na zasedanja Sabora ili Sinoda dolazio je „jugom“, odnosno „golfom“ koji je sam vozio, mada je najčešće koristio javni prevoz, poput svog prethodnika, patrijarha Pavla, za koga ga vezuje dugogodišnje prijateljstvo.
Patrijarha Pavla je, veli, upoznao znatno pre nego što je postao patrijarh. „Karakteristično za njega jeste da je nastavio način i stil života koji je uzeo kao monah. Živeo je jednostavnim i prostim životom, nikada nije tražio da bude služen, bio je skroman u svemu, u ponašanju, u kontaktu sa ljudima, u odeći, hrani… Njegove reči bile su saglasne sa životom koji je vodio. To je ono što sam naučio od njega.“
BEZ PROGRAMA: „Obično, kada se patrijarh bira i uvodi u ovaj sveti tron, izlaže svoj program. Ja nemam svoj program, već samo Jevanđelje u kome Gospod kaže – idite i propovedajte“, rekao je patrijarh Irinej izražavajući nadu da će „sa svim članovima Crkve Hristove učiniti da ona postane tiho i mirno pristanište za sve“, jer „blagodat Božija se daje i predaje u nemoći, a ja sam nemoćan. No, onaj koji me je izabrao sigurno će mi pomoći ne samo meni, nego i crkvi našoj da se ugledam na naše velike prethodnike vladike i da sledim njihovim putem“.
Kako je „patrijarh samo jedan, a celinu čine episkopi i Sabor“, iskazao je nadu da će mu „braća arhijereji“ u tome pomoći: „Braćo arhijereji, pozvani smo da nosimo krst, koji je veoma težak. Pozivam vas zato da ga nosimo zajedno, i da u saglasju krmarimo brodom Crkve Hristove. Nema potrebe da tražimo put kojim bismo krenuli. Put ka Hristu, istini i pravdi utvrdio je još sveti Sava, i na nama je samo da ga sledimo. To su činili i slavni prethodnici na čelu Srpske crkve – Dimitrije, Varnava, Gavrilo, Vikentije, German i neponovljiva ljudska i obožena ličnost patrijarha Pavla.“
Sličan govor održao je pri ustoličenju i patrijarh Pavle – da drugog programa osim Jevanđelja nema: „Moje snage su male: svi vi to znate i zato se uzdam u vašu pomoć“, rekao je, ama većina onih kojima je to bilo upućeno, to su shvatili onako kako on nije rekao, nego zanemarili Jevanđelje i okrenuli se „carstvu ovozemaljskom“. Da li će sada shvatiti, ostaje da se vidi: osnovano ili ne, očekuje se da će patrijarh Irinej, uprkos svojoj blagosti, „lupiti šakom o sto“ i reći da je „bilo dosta“.
BEZ PODELA: Kao što je tokom 34 godine staža kao vladika Eparhije niške slovio za čoveka mira i pomiritelja, tako je i pred sam Izborni sabor bio jedan od retkih za koga se govorilo da nije član nijedne „struje“. Istina, generacijski spada u „staru gardu“, po crkvenom ustrojstvu i kanonu u „tradicionaliste“, po poreklu i stolovanju u „srbijance“. Ipak, kao malo ko u episkopatu, tačnije rečeno – za razliku od svih, patrijarh Irinej predstavlja zajednički sadržalac, ali i zajednički činilac svih grupacija: najstariji je u „staroj gardi“ pa niko ne može da mu „popuje“, geografske podele prosto ne priznaje, a za „novotarce“ ima razumevanje.
Suština trvenja, ako se tako može reći, između „tradicionalista“ i „novotaraca“ je u liturgijskim detaljima: da li „dveri“, pregrada između oltara i „naosa“, prostora za vernike, treba da se u za to određenom trenutku zatvaraju, ili da sve vreme liturgije budu otvorene. Po važećim liturgijskim pravilima koje zastupaju „tradicionalisti“ dveri se moraju zatvarati, po „novotarcima“, pregrada je nepotrebna, čak suvišna.
Podeljena su mišljenja u episkopatu i oko kalendara: „tradicionalisti“ Julijanski kalendar nazivaju „srpskim“, dok bi „novotarci“ da Srpska pravoslavna crkva primi Gregorijanski kao „sav ostali svet“.
Koliko god se promena kalendara činila trivijalnom, nije lako preći sa jednog na drugo tek tako: svaki dan u godini je nekom svecu posvećen, pa bi promenom kalendara četrnaestoro njih u toj godini ostalo nepomenuto, a neki bi pak bili pomenuti dvaput, Nije bogzna šta, ali kojih je to četrnaest. O tome se polemiše još od obnove Pećke partijaršije 1920. godine.
Bivši dekan Bogoslovskog fakulteta Dimitrije Kalezić kaže da koncept patrijarha Irineja jeste tradicija, ali ne i idolopoklonstvo prema prošlosti, već budnost u otvorenom hodu napred: „Ne očekujem promene kalendara niti liturgije. Sudeći prema njegovim dosadašnjim besedama, on nije čovek koji zateže u dijalogu. On, tako, ne stavlja tačku, nego zapetu u odnosima i sa predstavnicima Rimokatoličke crkve.“
BEZ RASKOLA: Po blagoslovu patrijarha Pavla, kao čovek „od dijaloga“ u svojstvu patrijarhovog specijalnog izaslanika, tokom devedesetih je 22 puta putovao u Ameriku ne bi li se raskol iz šezdesetih godina prošlog veka prevazišao. Rezultat: raskol u biti prevaziđen.
Mnogo je doprineo i u pregovorima sa Makedonskom pravoslavnom crkvom, opet zbog raskola. Višegodišnji pregovori su okončani Niškim sporazumom, priznavanjem autonomije Makedonskoj pravoslavnoj crkvi, ali kao Ohridske arhiepiskopije Srpske pravoslavne crkve, nešto kao priznavanje suštinske autonomije Kosova ali u državnom okviru Srbije. Iako je sporazum obostrano prihvaćen, ipak je već sledećeg dana, reklo bi se pod političkim pritiskom, razvrgnut.
U međuvremenu je obnovljena Ohridska arhiepiskopija, na čelu sa aphiepiskopom Jovanom, prethodno mitropolitom skopskim Makedonske pravoslavne crkve, a Makedonska pravoslavna crkva je svom imenu dodala sufiks „Ohridska arhiepiskopija“.
„Srpska pravoslavna crkva spremna je da nastavi pregovore sa Makedonskom pravoslavnom crkvom, ali neće odstupiti od svojih principa. Vrata je zatvorila Makedonska crkva i oni treba da kucnu da bi ih otvorili. Naša crkva je raspoložena za ove razgovore. Mi ostajemo na svojim principima o kojima smo se ranije dogovorili“, izjavio je za skopsku televiziju vladika niški, sada patrijarh srpski Irinej.
NE BEZ KOSOVA: „Kosovo je naša sveta zemlja i naš Jerusalim“, rekao je patrijarh i dodao da posle ovog svečanog čina sledi i ustoličenje u Pećkoj patrijaršiji. „Da li ćemo moći?“, zapitao je. „Najvažniji zadatak naše crkve i naroda je pomoć državi da sačuva naše sveto mučeničko Kosovo od svih koji bi da ga prigrabe. Kosovo je naša sveta zemlja i moramo biti spremni na svaku žrtvu da bismo ga sačuvali, makar ona zahtevala stradanja. Ako mi zaboravimo Kosovo, zaboraviće i ono nas.“
Ustoličenje u Pećkoj patrijaršiji zakazano je za 25. april. „Sa zebnjom i radošću očekujemo put u Pećku patrijaršiju gde nas očekuje sveti čin ustoličenja. Zebnja nas tišti da li ćemo stići svuda gde smo naumili, a radost nas ispunjava jer ćemo videti naše svetinje, manastire Dečane, Bogorodicu Ljevišku, Gračanicu… Imamo i drugih obaveza: da naš raseljeni narod sjedinimo i da očuvamo jedinstvo, jer je to oduvek bio iskonski zadatak Crkve koja je išla za svojim narodom… Kosovo i Metohija nisu izgubljeni i jednostavno naš narod to nikada neće prihvatiti. To je sveta srpska zemlja gde je stvarana naša država, istorija i kultura. Sve dok su tamo naše najveće svetinje, Kosovo nikada neće biti izgubljeno… Jevreji su dočekali da posle 2000 godina uđu u Jerusalim. Nadamo se da mi nećemo čekati toliko, jer je Kosovo u Srbiji i Srbija je na Kosovu.“
Poglavar Rimokatoličke crkve papa Benedikt XVI i predsednik Papskog veća za promovisanje jedinstva među hrišćanima kardinal Valter Kasper uputili su čestitke patrijarhu Irineju i izrazili nadu da će dve crkve produbiti saradnju. U čestitki koju je potpisao kardinal Kasper izražava se zadovoljstvo izborom novog poglavara SPC-a. „Neka vam Gospod podari mnoge duhovne darove, mudrosti, jakosti i razboritosti da biste mogli da služite Crkvi Hristovoj sa njegovom istom ljubavlju“, navedeno je u čestitki, uz naglašavanje sećanja na susrete sa srpskim episkopima „u mnogim prilikama“ i izražavanja velikih nadanja u saradnju dveju crkava. Kardinal Kasper je posebno izrazio radost zbog, kako je naveo, skorog viđenja u Beogradu.
Neposredno uoči Izbornog sabora, patrijarh Irinej je rekao da je lako moguće da papa Benedikt XVI dođe u Srbiju 2013. godine, na proslavu 1700. godišnjice Milanskog edikta u Nišu. „Doduše, to je za sada samo na nivou priča i želja pape Benedikta XVI da povodom obeležavanja poseti Srbiju“, kazao je Irinej i dodao da veruje da bi Crkva u celini pozdravila njegov dolazak. „To bi bio korak ka susretu i kontaktu pravoslavne i zapadne crkve i od njega ne može biti štete, već samo koristi, jer bez kontakata i razgovora ne može biti ni promena onoga što je ideal i interes za jedinstvo hrišćanske crkve.“
„To će biti događaj svetskog hrišćanstva. Značajan za sve gradove u kojima je car Konstantin živeo i vladao – od Milana do Carigrada, Soluna i Niša. Spremajući se za taj događaj, mi smo podigli crkvu posvećenu caru Konstantinu i carici Jeleni, koja će, nadam se, potpuno biti uređena. Organizovaćemo ciklus istorijskih predavanja na kojima će učestvovati istoričari i teolozi i iz Katoličke i Protestantske crkve. Car Konstantin je učinio prekretnicu u istoriji hrišćanstva. Na Zapadu je uvažavan, ali ga ne smatraju, kao u Pravoslavnoj crkvi, svetiteljem, izuzev na Siciliji.“
„Ne treba bežati od susreta sa papom i predstavnicima Katoličke crkve. Mi nemamo razloga da se bojimo i stidimo. To bi bila prilika da kažemo šta mislimo o njima. Ako im Gospod pomogne da sagledaju da su skrenuli, mogu da počnu i polako da ispravljaju. Ljudski je grešiti, ali ljudski je i pokajati se.“
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
