Kroz deljenje fotografija žena bez pristanka i osvetničku pornografiju, sajt Madrles prozvan “Akademijom silovanja” živi i na Balkanu. Ovakve platforme opstaju zahvaljujući pravnim prazninama, a hrani ih šira mreža mizoginih zajednica poznata kao “manosfera”
“Akademija silovanja” je naziv poslednjeg dela serijala CNN-a o rodnoj neravnopravnosti “Kao jednaki”. Tekst o sajtu Madrles objavljen u martu ove godine ponovo je usmerio pažnju javnosti na jedan od najmračnijih kutaka interneta – sajt sa milionskim posetama svakog meseca na kome se objašnjava kako da partneri drogiraju i siluju svoje žene.
Svet se prvi put upoznao sa ovim oblikom zlostavljanja 2024. kroz slučaj Žizel Peliko, koja se na sudu suočila sa desetinama svojih silovatelja, ali i sa čovekom sa kojim je bila u naizgled srećnom braku, a koji je ta silovanja organizovao. Dominik Peliko je čitavu deceniju drogirao svoju suprugu i pozivao desetine stranaca da je siluju dok je nesvesna. Peliko je osuđen na 20 godina zatvora, dok je više od 50 muškaraca procesuirano u slučaju masovnog silovanja i seksualnog zlostavljanja njegove supruge. Tokom suđenja, Žizel Peliko je postala javno lice otpora i dostojanstva glasno poručujući da sramota nije njena, već onih koji su nasilje činili.
Ovi zločini su organizovani preko onlajn platforme za upoznavanje koja je ugašena 2024, a istraživanje CNN-a je razotkrilo još jedno mesto na kojem se dele slični sadržaji i nude slični saveti. Pod sloganom “Samo napred ona ne gleda” pornografski sajt Madrles je u februaru imao oko 62 miliona poseta. CNN izveštava o postojanju čet grupa u sklopu sajta u kojima su muškarci razmenjivali savete i iskustva o lekovima za drogiranje i uspavljivanje, ali i delili više hiljada takozvanih spavanje video-snimaka koji prikazuju silovanja žena dok su one u nesvesnom stanju. Danas je reč “spavanje” na ovom sajtu zabranjena, te se sadržaj ove vrste više ne može pretraživati, ali legalnost brojnih drugih objavljenih materijala je pod znakom pitanja.
DESETINE HILJADA POSETILACA U DOMAĆIM GRUPAMA
Na sajtu postoji i balkanska zajednica – grupa “Eks Ju” broji 109 članova i preko 110 hiljada posetilaca, a grupa “Balkan” 597 članova i preko 145 hiljada posetilaca. U ovim grupama jedna od dominantnih vrsta sadržaja su serijski preuzimane fotografije žena i devojčica sa društvenih mreža, kao i fotografije žena nastale u javnosti, naizgled, bez njihovog znanja. Sajtom kruže fotografije prodavačica na radnom mestu, žena u javnom prevozu, pa i nastavnica za katedrom. Na brojnim fotografijama teško je utvrditi koliko godina imaju uslikane devojke i devojčice. Neke od njih se nalaze u učionicama, ispred klupa i zelenih tabli.
Mnoge od fotografija koje su postavili korisnici sa naših prostora se na sajtu nalaze već više od deset godina. Među njima se mogu naći i isečci iz televizijskih emisija i rijaliti programa, uvek sa fokusom na žene i uz različite komentare o njihovom izgledu.
Psihološkinja Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović kaže da sadržaj ne mora biti eksplicitan da bi predstavljao nasilje, te da “obične” fotografije sa društvenih mreža postaju problem kada se dele bez pristanka osobe koja se na na njima nalazi, i ako se koriste u kontekstima koji su nasilni ili osobe dehumanizuju, ponižavaju ili ismevaju.
“Ovakvi portali doprinose relativizaciji seksualnog i drugog nasilja prema ženama. Sadržaji se ponavljanjem normalizuju, publika se navikava – što može dalje da pomera granice. Ovakvi portali podstiču, ohrabruju i opravdavaju nasilna dela. Počinioci znaju da su takve radnje zabranjene i nezakonite, ali računaju na međusobnu solidarnost, na ‘zaveru ćutanja’ i nekažnjivost”, objašnjava Tanja Ignjatović.
U opisu sajta Madrles stoji da je ova platforma “mesto oslobođeno morala, gde se sav legalni sadržaj čuva zauvek”, a na naslovnoj strani dodaju i: “Ako želite nekoga da krivite za sadržaj na ovom sajtu, krivite nakaze ovoga sveta — ne nas”.
“Rekla bih da je odgovornost platformi velika, ali se s tim ne slažu svi. Zakoni očigledno štite vlasnike platformi i moderatore od odgovornosti za sadržaje koje objavljuju korisnici. Ovde imamo platformu za koju trenutni problem nije prvi i izolovani slučaj”, kaže Tanja Ignjatović.
Britansko nezavisno regulatorno telo Kancelarija za komunikacije, poznatija kao Ofkom, pokrenula je tokom 2025. dve istrage usmerene na matičnu kompaniju ovog sajta. U saopštenju su naveli da je Madrles optužen za hostovanje materijala koji prikazuje seksualno zlostavljanje dece, kao i sadržaja ekstremne pornografije koji je “zakonit, ali štetan”.
A u SAD Madrles se, između ostalog, u medijima pominje i kao mesto na kome je objavljivana osvetnička pornografija – neovlašćeno objavljivanje privatnih fotografija i eksplicitnih video-snimaka. Uz sam sadržaj, na sajtu su objavljivana imena i prezimena žrtava, pa čak i njihova mesta stanovanja i brojevi telefona. Osvetnička pornografija podrazumeva i same pretnje da će takav materijal biti deljen na internetu. Kada su u pitanju korisnici iz Srbije, na sajtu postoje sadržaji i obrasci ponašanja koji ukazuju na to da su neki od videa i fotografija potencijalno osvetnička pornografija.
OSVETNIČKA PORNOGRAFIJA JOŠ UVEK NIJE KRIVIČNO DELO
Iako bi intuitivni odgovor bio da ovakav sajt treba jednostavno zabraniti, pravna realnost je mnogo komplikovanija. U Srbiji zloupotreba privatnih slika i snimaka može da se prijavi Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal ili policiji. Žrtve mogu da se obrate za psihološku ili pravnu pomoć nevladinim organizacijama, poput Autonomnog ženskog centra.
Pravnica SHARE fondacije, neprofitne organizacija koja teži da unapredi ljudska prava i slobode u onlajn sferi, Tijana Stevanović navodi da Srbija nema potrebne administrativne mehanizme da blokira strane sajtova poput Madrles koji je registrovan u Češkoj 2005. godine.
“Ni Republička agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), ni bilo koje ministarstvo nemaju to ovlašćenje. Jedino što Ustav i Zakon o javnom informisanju i medijima predviđaju jeste da nadležni sud može ograničiti distribuciju sadržaja, ali isključivo pod uslovima propisanim zakonom”, ističe Tijana Stevanović.
Međutim, kako objašnjava, te zakonske odredbe ne pokrivaju sadržaj kakav se deli na Madrlesu. One se ne odnose na povredu privatnosti, već na pozivanje na nasilje ili rušenje ustavnog poretka. Osvetnička pornografija u Srbiji još uvek nije krivično delo pa Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal po službenoj dužnosti goni samo slučajeve dečije pornografije, proganjanja, ucena ili polnog uznemiravanja. Kada su u pitanju objavljivanje i deljenje tuđih snimaka bez dozvole, žrtva mora da pokrene privatnu tužbu.
U praksi to znači da žrtva mora sama da pokrene postupak, obezbedi advokata, prikuplja dokaze i prolazi kroz dug proces. Za mnoge je to finansijski, emocionalno i tehnički gotovo neizvodljivo.
Kada su 2023. godine otkrivene Telegram grupe u kojima su se delile intimne fotografije i snimci žena, reagovao je sam Telegram i ugasio 13 grupa. Iako je na ovoj aplikaciji zabranjeno deljenje “nezakonitog pornografskog sadržaja na javno vidljivim kanalima”, istraživanje BIRN-a
tada je pokazalo da se ovakav sadržaj dugo delio bez ikakvih sankcija. Grupe su zatvorene nakon što je tekst BIRN-a bio objavljen a zahvaljujući pritisku šire javnosti.
MANOSFERA – TOKSIČNA MUŠKOST BEZ GEOGRAFSKIH GRANICA
Zbog čega Madrles i ostali opskurni pornografski sajtovi opstaju?
Deo odgovora krije se u fenomenu “manosfere”. Jedna od osnivačica i urednica festivala feminističke kulture i akcije BeFema Jelena Višnjić objašnjava da je reč o ženomrzačkoj onlajn mreži influensera, blogova, foruma i podkasta koji odbacuju rodnu ravnopravnost, a u feminizmu vide svog glavnog neprijatelja. U ovom prostoru, sve veća grupa muškaraca gradi i hrani novu vrstu toksične muškosti, zasnovane na tezi da je emancipacija žena kriva za lične neuspehe muškaraca. Ovakav narativ postojao je i ranije, a nove tehnologije su omogućile da se stara mizoginija izlije u novi digitalni prostor bez granica i dodatno razvije i proširi koristeći mehanizme ugnjetavanja poput osvetničke pornografije. Madrles je digitalna infrastruktura ove ideologije.
“Muškarci se boje da će ih neko ismijati, a žene da će ih neko ubiti. Meni je ta muška nesigurnost i muška toksičnost mnogo manje opasna nego ova realna fizička izloženost žena nasilju u fizičkom i u onlajn prostoru. Na internetu imamo gomilu lažnih vijesti, lažnih informacija, jednu dominaciju neznanja. Ljudi u toj svojoj nesigurnosti traže brza i laka rešenja. I naravno da će vam onda lakše biti da mislite da ste dio nekog matriksa u kome su vam žene i feminističke politike krive za neuspjehe”, kaže Jelena Višnjić.
Ona objašnjava da iz ovakvih ubeđenja, udruženih sa lošim zakonskim regulativama, nejasnim procesuiranjem zločinaca i nedostatkom seksualnog obrazovanja u školama društvo stvara plodno tlo za širenje problematičnih sadržaja po “pustošima interneta”.
“Korisnici po sajtovima dele sadržaj koji bi trebalo da bude deo privatnosti, tretirajući ga kao ‘javno dobro’ za hiljade muškaraca. Madrles je mesto gde se uči da je obamrlo ili nesvesno žensko telo vrhunac kontrole. Pornografska kultura u ovom kontekstu služi kao poligon za demonstraciju moći”, zaključuje Jelena Višnjić.
Dok su ljudi oko mene težili sreći, meni je uvijek pojam slobode bio puno bitniji, važniji od sreće. Nije mi bilo teško podnijeti bol, ako je to bilo u ime slobode. Rađe bih bio bolno slobodan, nego bezbolno sretan. Moj angažman je dakle onaj za slobodu, što god to značilo
Verujete li anketama koje se odnose na snagu i slabost političkih aktera? Šta su u tom pravcu pokazali izbori u Mađarskoj? Da li ste čuli za bandwagon efekat i znate li o čemu je reč? Koji su istraživački, a koji neistraživački razlozi za odstupanje rezultata od realnog stanja na terenu? Kakve veze s tim imaju i metodološke “zavrzlame”? Zašto u Srbiji ne postoji tržište za utvrđivanje javnog mnjenja i koliku tu ulogu igra novac onog ko je na vlasti? Kako je došlo do krize poverenja u celu profesiju istraživača? I šta su sve posledice autoritarizma, represije i otete države
Kako sada stoje stvari, Srbija propušta istorijsku šansu: Evropska unija raspoložena je za proširenje više nego ikad, ali “mudro rukovodstvo” naše zemlje umesto EU bira put represije i korupcije
Moguće je da izbori u Srbiji ništa ne reše, već da budu usputna stanica koja će ishodovati ozbiljnim haosom na ulicama, kaže za “Vreme” Dobrica Veselinović, poslanik ZLF. Još se nada “jedinstvenom frontu”, a ako ga ne bude, onda dogovoru opozicije u zadnji tren
Ako neko olako koristi najstrašnije i najdramatičnije sadržaje kao osnovu svoju propagande, ne mareći ni za istorijsku istinu, ni za osećanja živih, ni za mir žrtava, onda on nije samo bezobziran, on je spreman na sve
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Intervju: Darko Rundek, muzičar i pesnik
Želim da podržim studente, jer najiskrenije – to i moram Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
