Danak blagodetima

„Zaraza je došla spolja, ušla je preko luka, i brzo se proširila… Ništa od poznatih lekova nije moglo da je zaustavi… Stanovnici su bili primorani da se zatvore u svoje kuće da bi izbegli infekciju. Hiljade ljudi čekalo je da bude sahranjeno…“

Ovo nije citat iz nekih novijih španskih novina, već prepis onoga što je pre petnaestak vekova zapisao Prokopije Kesarijski, istaknuti vizantijski istoričar iz 6. veka čiji su spisi osnovni izvor informacija iz tog perioda istorije čovečanstva. Zapis se odnosi na kugu koja je između 541. i 544. godine pogodila svet. Krenula je iz Kine i stigla i do Španije. Arheolog na Univerzitetu Barselona Đordina Sales Karbonelj primetila je neverovatne sličnosti epidemije od pre 15 vekova i ove današnje izazvane korona virusom. Njen zaključak da se „istorija ponavlja“ nije previše originalan, ali su zanimljive sličnosti ove dve epidemije, mada je pre 15 vekova dnevno umiralo između 5000 i 10.000 ljudi. Ali i današnje brojke su dovoljne za veliku zabrinutost.

TURISTIČKA DESTINACIJA

Španija je posle Italije bila druga najviše pogođena zemlja, a poslednjih dana neslavni primat preuzimaju SAD. Ukupan broj preminulih od korona virusa u Španiji, prema podacima od ponedeljka, iznosio je 17.489, a dok ovaj broj „Vremena“ stigne do čitalaca brojka će možda preći 20.000 jer je prosek umrlih poslednjih dana malo iznad 500. Najgori dan bio je 2. april kada je registrovano 950 umrlih, a ni naredni 3. april sa 932 nije bio mnogo bolji. Sa druge strane, u nedelju, na katolički Uskrs, umrlo je 517 ljudi što je najmanji broj od 6. marta. Izlečeno je 64.727 ljudi.

Mnogi se pitaju da li su posledice mogle biti blaže, da li je vlada zakasnila sa merama, da li je zdravstveni sistem zakazao, da li je urađeno sve što je trebalo, da li su donete odluke ispravne… Mnogo je pitanja, malo preciznih odgovora.

Zvuči grubo, čak i apsurdno, ali možda bi se moglo reći da je Španija proteklih nedelja plaćala, i još uvek plaća, visoku cenu svojih pogodnosti. Kao neki danak onome što joj je priroda podarila i što je odavno zaštitni znak zemlje i motor njene ekonomije. Reč je, naravno, o klimi i turizmu.

Španija ima oko 6000 kilometara obale, gotovo sa svih strana je opasana morem. U velikom delu zemlje ima blagu mediteransku klimu sa mnogo sunčanih dana a na Kanarskim ostrvima, koja su bliža Africi nego Evropi, i afričku klimu. Lepo vreme, plaže, brojni hoteli, mediteranska kuhinja i ostali turistički resursi privukli su samo u 2019. godini 83,7 miliona turista što je bilo 2,82 odsto više nego prethodne godine. To je bila sedma uzastopna godina sa rastom broja turista.

Epidemija korone nije stigla u jeku turističke sezone, najviše poseta je u julu i avgustu, ali mart je bio sasvim dobar period za turiste iz krajeva Evrope i sveta u kojima se taj mesec još uvek smatra zimskim. Podaci kažu da je tokom februara 2020. u Španiju ušlo oko osam miliona turista i sasvim je logično da je poneko u potrazi za suncem kao neželjeni „suvenir“ doneo i virus.

Španija se na kopnu graniči sa Portugalijom, Francuskom i Andorom, formalno i sa Gibraltarom. Od pojave virusa kontrola na granicama je pooštrena, ali dok nije uvedeno vanredno stanje, na aerodrome u Madridu, Barseloni, Valensiji, Malagi, Sevilji, Bilbaou ili San Sebastijanu sletelo je na stotine aviona. U nekima je kao slepi putnik stigao i virus.

ZNA SE KO JE KRIV

Španija je zemlja sa relativno dobrim zdravstvenim sistemom koji, kao i svuda na Zapadu, ima državni i privatni sektor. Državni je rasprostranjeniji, ali je privatni efikasniji. Oni koji mogu da plate mesečne kvote čiji iznos zavisi od starosne dobi klijenta (što ste stariji plaćate više) mogu da računaju na brže specijalističke preglede. Lekari često rade u oba sektora i svojski se trude da svoj posao obave maksimalno dobro. Svake večeri, kao i u Srbiji, dobijaju gromki aplauz za svoje požrtvovanje i rizik kome se izlažu.

Epidemija je uticala na izvesno smirivanje političkih tenzija, posebno na relaciji Madrid–Barselona. Ni najveći katalonski nacionalisti nisu se usudili da za virus optuže „one u Madridu“ (što je omiljena adresa za sve što ne valja u Kataloniji). To ne znači da su politička gloženja sasvim eliminisana.

Dok premijer Pedro Sančes apeluje na jedinstvo i traži „pakt o nacionalnoj rekonstrukciji“ uz opasku da „ovaj rat niko ne može da dobije sam“, iz redova opozicione Narodne partije i autonomnih vlada nekih regiona stigle su paušalne kritike u stilu da „narod gubi poverenje u vlast“. Katalonski premijer Kim Tora bio je najoštriji rekavši da je delimičan povratak na posao (od ponedeljka), što je najavila vlada, „znak nepaženje“. Najavio je da Đeneralitat (katalonska vlada) „neće sedeti skrštenih ruku i da će preduzeti sopstvene mere“.

NEIZVESNA SEZONA

Vlada je po drugi put produžila vanredno stanje za petnaest dana. Novi rok je 25. april, ali nema nikakve garancije da će posle toga biti ukinuto. Optimisti pominju kraj aprila.

Ohrabruje da je krajem prošle i početkom ove nedelje broj umrlih bio u blagom padu. Vlada je najavila povratak zaposlenih na posao uz striktno poštovanje mera zaštite. Za dolazak na posao preporučen je individualni transport, u javnom prevozu u Madridu od ponedeljka se deli 10.000 maski koje su, kao i rukavice, obavezne, razmak između ljudi mora da bude najmanje dva metra. Gde god je moguće preporučeno je da se radi od kuće a da radno vreme bude fleksibilno. Ruke treba da se peru najmanje pet minuta.

O ekonomskim posledicama pandemije još se ne izvode računice, ali jasno je da će šteta biti ogromna. Najviše će stradati male firme i samostalni poslenici. Tokom takozvane Svete nedelje oko katoličkog Uskrsa u Španiji se uvek kreće ogroman broj ljudi. Za ovaj Uskrs niko nije išao nigde. Za glavnu turističku sezonu još ima nade, pod uslovom da se virus pobedi. U turizmu radi 2,6 miliona ljudi, španska državna kasa puni se sa oko 92 milijarde evra od sunca, mora, pršute, vina i morskih plodova, ali kakvo će biti leto ove 2020. niko sa sigurnošću ne može da prognozira.

U STANJU ČEKANJA

U svakodnevnom životu je stalo sve što je moglo da stane, od škola do sporta. Građani su prilično disciplinovani i strpljivi, mnogi su od muke otkrili onlajn kupovinu, koja funkcioniše besprekorno. Sve što ljudima treba može da se naruči preko interneta, dostava stiže na kuću uz prethodnu najavu putem SMS-a ili imejl poruke. Dostavljač ostavlja kutiju pred vratima, nema fizičkog kontakta.

Situacija je nametnula novu vrstu socijalne aktivnosti. Ljudi posle aplauza lekarima u 20 časova ostaju na terasama i igraju uz muziku koju neko pušta za ceo komšiluk. Na terasama se igra i tombola, izlazak odraslima, pa ni starijima, nije ograničen ako se ide u nabavku namirnica ili do apoteke, ali đaci već mesec dana ne idu u škole i ne mogu napolje. Tu i tamo se čuje gunđanje na Evropsku uniju koja „ne pomaže dovoljno“.

Tamara Đermanović, profesor humanističkih nauka na Univerzitetu Pompeu Fabra, kaže za „Vreme“: „Svako se snalazi kako zna i ume. Ja ne gledam vesti od kada je broj mrtvih premašio 5000 jer to deluje zastrašujuće, depresivno. To je moja odbrana.“

Čeka se da se steknu uslovi za nastavak normalnog života. Sportski klubovi dogovaraju sa igračima smanjenje plata i do 70 odsto, sportisti uglavnom razumeju situaciju i pokazuju visok stepen solidarnosti. Rukovodioci liga i takmičenja razbijaju glavu kako da sezonu privedu kraju. Uskoro se očekuju više temperature na koje, navodno, korona virus nije otporan pa bi, bar teoretski, uz nešto povoljnije brojke nedelje koje dolaze trebalo da donesu više optimizma i kakav-takav povratak u normalu. Posledice nenormale izračunavaće se još dugo.