Batićev čovek, sa čela opštine, pozvao "Za Beograd", ali i poziv i čovek propali. Iznenađenje lista grupe građana i njen predsednički kandidat, koji drži da je poštenje najbolja politika
U nedelju 22. decembra održani su vanredni lokalni izbori u pet opština, i to po novom zakonu o lokalnoj samoupravi. Biralo se u Leskovcu, Despotovcu, Ražnju, eto, i to ima, Barajevu i Ubu. Novine koje zakon donosi su proporcionalni izborni sistem, u lokalu bio većinski, tzv. čovek na čoveka, te veća ovlašćenja predsednika opštine, koji se bira neposredno. Za uzorak uzmemo Ub, koji je u mnogo čemu reprezentativan kao lokalna sredina. I rezultat, nezvaničan, ispao reprezentativan, u drugi krug za predsednika opštine idu predstavnik grupe građana „Za zavičaj“, sa najviše glasova, i socijalista, najviše odbornika, po osam, dobili SPS i DSS, za njima „Za zavičaj“, sedam, radikali pet, DOS od 40 mesta četiri odbornika, slovima deset odsto, SPO ostao živ sa tri odbornička mesta. Po jednog odbornika dobile još dve grupe građana, tri mesta, po kriterijumima koji treba da se usaglase, tek treba da se raspodele. Kandidat DOS-a za predsednika, predsednik Opštinskog veća Zoran Matić, pa iz Batićevog DHSS-a, u prvom komentaru nam reče da ne valja zakon, treba to menjati, toliko je bilo lista, sve komplikovano, narod nije znao za koga da glasa. Treba dozvoliti samo partijske liste, sve ostalo je glupost i pravi probleme.
KAD MATIĆ TERA: No, da pođemo redom. Na onijem lokalnim izborima, u septembru 2000, lokalne izbore dobili socijalisti. Ali, na konstitutivnoj sednici, kao što je znalo da bude, dogodi se narod, baš ljut narod, i isprepadani socijalisti, pod pretnjom bacanja kroz prozor, na licu mesta potpišu ostavke na mandate. Onda, isto pod pretnjom bacanja kroz prozor, nekoliko njih povuče ostavke jer narod bez njih nije imao kvorum. Sa takvim kvorumom za predsednika bi izabran Zoran Matić, koji je u skupštinu ušao kao kandidat SPO-a. Međutim, Matić se učlani u Batićevu stranku za pravdu i poštenje i kao takav nastavi da se legalizuje i legitimizuje. Tako ter’o godinu dana. Onda, kad su socijalisti malo došli sebi i prestali da namiču kvorum, Ubu se dese privremene mere. Za predsednika privremenog Opštinskog veća resorno ministarstvo imenuje baš Matića. Bi još godinu dana teranja, sad baš legalnog.
Posle dve godine, bogami i jače, dođe red na vanredne lokalne izbore, po novom zakonu o lokalnoj samoupravi. Za izbore se prijavi sedam predsedničkih kandidata, u trku uđe 17 odborničkih lista. Za dan izbora Opštinsko veće uvede i izjašnjavanje, takozvani referendum, po pitanju: „Da li ste za izdvajanje opštine Ub iz Kolubarskog okruga i pripajanje gradu Beogradu?“. To poče kampanja. Matić se, sve sa slikom, okačio o referendum za Beograd, i ono što se u Ubu piše kao DOS, sa podrazumevajućim Matićem, krenulo „Zajedno za Beograd“. I ostali krenuli na sve ili ništa, Ub postao pravo političko poprište. Stiže general Vuk Obradović, stigoše ljudi generala Perišića, stiže Vojislav unuk Mihailović, sami Draškoviću Vuče stiže i u deset okolnih sela, da podrži svoje dođe i Maršićanin, sa kim nego sa izbornim adutom izbornog prezimena Proroković. Bio i „Zajedno za Beograd“. Sala, publika, bina sa zastavama DS-a, DHSS-a, Demokratskog centra, muzika beogradska – Ceca Ražnjatović, Zdravko Čolić – gosti beogradski, Batić, onaj njegov Pomoz’Bog Stjepić, pa opet njegov Šurbatović, vazdan demokrata, kandidata. Batić, pa pripremljeno, pomenu filozofa Branu Petronijevića, seti se i Džajića, kao naslednika, pa ubskog, ponudi svog Matića, koji toliko radi za Ub da ga svaki dan, bar jednom, zove telefonom. Reče i Matić da je za Beograd, da su najbolji uvek zajedno, da na opštinskom računu ima par desetina miliona, stvar podrža i pomoćnik ministra za saobraćaj, pa demokrata Mladenović, deset kilometara puta za Beograd kao da je završeno…
Sa kompletnom listom predstavi se i grupa građana „Za zavičaj“, sa kapitalom od 600 godina školske spreme, i socijalisti se kompletno okupiše, kompletne radikale, sa kompletnim obezbeđenjem, kompletno i lično podrža Šešelj, prijavi se i Nova Srbija, Vuksanovićevci, za predsednika se prijavi socijaldemokrata Dragivoj Ćirić, na čelo liste stavi jednu ćerku, na začelje drugu, listu podneše i grupe građana, jedna prepoznatljivog imena „Samostalna Srbija“, komada osam julovaca, Milan a da ni sam ne zna da li je još demokrata Milovanović, pod geslom „Otpor bezakonju“, na crtu, kao grupa građana „Pokret za Tamnavu“, kako nego hrabro i samostalno, izađoše i novodemokrate… Kao što je red bi i poezije, Koštuničini uzeše za slogan „Da bude lepša, jača i bolja, zauvek Tamnava moja“, eksperti iz grupe građana „Za zavičaj“ behu inspirisaniji, potpisaše – „Samo je jedna kuća rodna/ i jedan je samo rodni kraj/ samo je jedna Tamnava plodna/ i jedan je samo Zavičaj“…
KAD CANE ZIDA: Dođe izborna nedelja, namesti se lep i pesnički sunčan dan. U samom centru, ne može da se omaši, novi Hram vaznesenja Gospodnjeg, može da se kaže i Crkva Svetog spasa. Malo je reći, impresivno. U toku pripreme za oslikavanje, na licu mesta ruski akademik Muhin, najbolji ikonopisac, oslikao Vaznesenjsku crkvu u Moskvi, aranžman milion eura, da se ogradimo, tako se priča. I izgradnja hrama koštala, ne pitaj, ako pitaš, iza ovog impresivnog zdanja, kao donator, stoji ubski biznismen Stanko Subotić Cane. Ako bi još da pitaš, nema još.
Da se profesionalno manemo toga i vratimo se izborima. Gradić isplakatiran. Ima Matić „Za Beograd“, „Za predsednika“, lep plakat, nema šta, dole panorama Uba, iznad prepoznatljiva silueta Beograda, još iznad Matić. Kompletno i u boji uslikali se kandidati DSS-a, „Zavičajci“ traže da ih uporede sa drugima, obojadisan i socijaldemokrata Ćirić, vukovci crno-beli… ‘Ajd na biračko mesto, ima birača, vele zadovoljavajući odziv. Da vidimo i neki štab, namesti se Socijaldemokratija. Bife „Srbija“, u izlogu plakat kandidata Ćirića, nije tu, otiš’o da se glasa. Upade jedan iz Murgaša, da javi, jutros glas’o, pa za Ćiru, nije za Beograd. Može kafa, što za Ćiru, pa Ćira ga venč’o sa bivšom ženom. Da ga slikamo, jok, mogu podaci, Miodrag Uskoković, služio vojsku, ima biračko pravo, gostov’o i na RTS-u. Ima i pesmu: „Bila si mi sve milo i drago/ ostaćeš u mojoj duši zakopano blago/Čula si mi pevca/ čula si mi pevca/ došla mi iz rodnog Kragujevca“… Pesma nosi naslov „Tužno leto 90“, zašto, tad ga napustila žena, 4. juna, u devet sati i deset minuta. Ima još: „Kome sada bereš cveće/ kad te srce više neće“… Eto i kandidata Ćirića, bivši, baš bivši načelnik policije, Uskoković ga obaveštava da ga je zaokružio. Fotografišemo Ćirića, sa njegovim plakatom u kadru, pitamo Ćirića, odgovara Ćirić, očekuje da će narod izaći i da će umeti da izabere, što se tiče ostalih lista, grupe građana sumnjive, stranke napravile rezervu, hoće da prevare narod, hvala, takođe.
Nalazimo se sa Milanom Milovanovićem, nosiocem liste grupe građana „Otpor bezakonju“. Bio demokrata, ne zna da li je još, sa njim počeli „provetravanje“ u stranci, ima opozicioni staž, izneo osvajanje opštine, ali, „nove moralne vrednosti stupile na scenu“… Pre izbora razgovarao sa Zoranom Živkovićem, savetovao mu da pomogne stranci, ponudio se, u opštinskom odboru rekli nema mesta. Dva puta razgovarao i sa Đinđićem, rekao da će rešiti problem, obmanuo ga, zato rešio da prijavi listu, to je njegov DS, bezakonje sve i svuda, od otimanja opštine, pa dalje, da ne nabraja.
Prođe podne, sunce se još drži, u centru poveća grupa ljudi sa plastičnim kantama, flašama. Prilazimo dvojici starijih, jesu li glasali, nisu i neće, sve je to isto, i partije, i oni što se ne pišu kao partije, jebeš politiku, sve isto, da je da dođe neko da natera da se radi, čekaju vodu za piće, tako glasaju. Stiže cisterna sa vodom za piće, opkoliše je. Preko puta jedan ubacuje ugalj, neće da glasa, sve se to gore drži zajedno, nema veze koja su partija, nema on veze sa tim…
Onda je, kao što je red, pao mrak, birališta su zatvorena, prešlo se na brojanje, do sabajle. Referendum „Za Beograd“ prop’o, nije izašlo 50 odsto građana, rezultati na početku teksta, iznenenađenje, poraz DOS-a, odličan rezultat grupe građana „Za zavičaj“. Da li su to birači pravilno pročitali njihovo obećanje: „Mi ne odgovaramo nikom drugom osim onima sa kojima živimo i radimo, i koji nas biraju“, ako je tako, a rezultat pokazuje da jeste, neka se ovaj pelcer tići.
U Leskovcu, Despotovcu, Ražnju, Ubu i Barajevu u nedelju 22. decembra su održani vanredni izbori koje je obeležio mali odziv birača. U ovim opštinama ranije su uvedene privremene mere, a izbori su bili organizovani po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi, kojim je propisano da se predsednik opštine (gradonačelnik) bira neposredno.
Gradonačelnik leskovačke opštine biće Dušan Stamenković Lešnjak, kandidat SPS-a ili Gojko Veličković koga je kandidovala Socijalistička Narodna Stranka Branislava Ivkovića. Na listi je bilo deset kandidata.
U opstini Ub birači su birali između sedam kandidata za gradonačelnika. Prema nezvaničnim rezultatima najviše glasova dobili su gimnazijski profesor matematike Sava Sarić, kandidat Grupe građana „Za zavičaj“ i nastavnik ruskog jezika Nikola Starčević, kandidat Socijalističke partije Srbije.
U Despotovcu je šest stranaka imalo kandidata za gradonačelnika. U drugi krug plasirali su se Sima Janković iz Stranke Srpskog jedinstva sa 29,63 odsto glasova i Miroslav Pavković iz Socijalističke narodne stranke.
Do zaključenja ovog broja nije bilo podataka o Ražnju i Barajevu.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
