PREGOVORI I PRIGOVORI: Srpska delegacija u Briselu;… / foto: mario salerno
Srpska vlast odlučila se da izađe iz zone zamrznutog konflikta i uz očekivanu dozu medijskog spinovanja mislim da će ubediti narod da je povukla pravi potez. Protesti u Beogradu su slabi i kratkog daha. Srbi na Kosovu već su živeli u nekoj vrsti provizorijuma, sad će morati da se prilagode drugom
Aklamacijom prisutnih građana (procene govore o 10.000 do 20.000 ljudi) na mitrovačkom trgu Šumadija usvojena je, u ponedeljak 22. aprila, deklaracija o osnivanju Skupštine Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Nije mogla biti poslata jasnija poruka pregovaračima iz državnog vrha da će primena sporazuma potpisanog u Briselu teško biti sprovedena i da će naići na otpor politički i poslovno moćnih ljudi iz severnog dela Kosova.
Ovlašćeni pregovarači parafirali su dokument kojim se postavlja elementarni okvir za dogovor između Beograda i Prištine. Đavo leži u detaljima, a o njima će se pregovarati u kratkim rokovima, jer kako narod lepo kaže: gvožđe se kuje dok je vruće.
Dakle, do juna, obe strane treba da se dogovore o nizu detalja koji će jasno pokazati šta se krije iza načelnih petnaest tačaka sporazuma, a od sposobnosti da se dogovore zavisiće i konačna odluka o tempu evropskih integracija. Pretpostavlja se da je obema stranama, i Beogradu i Prištini, stalo do toga da uhvate taj junski voz, pa će pritisak roka – koji se pokazao delotvornim i tokom pregovora okončanih u minuli petak – ponovo biti ona sila koja se pojavljuje niotkuda i rešava stvar.
Mediji u Beogradu, bliski takozvanom državnom vrhu, ubiše se od citiranja Tačijeve opozicije koja ga oštro napada zbog popustljivosti i to im postaje krunski dokaz ne samo da su naši pametni nego i da su lepši. Tim reakcijama prištinske opozicije dokazuju da „naši vaše nadjačaše“, a pretpostavljam da i Tačijevi kuriri rado citiraju poruke kojima se preti dojavljenom dvojcu iz tročlanog državnog vrha Srbije (videti okvir „SMS bitange“).
Na unutrašnjopolitičkoj sceni Srbije ne očekuje se neki poremećaj, osim ako neko veruje da će protestna šetnja DSS-a nešto da promeni ili da će da urodi plodom poziv Dveri vojsci i policiji da spreči državni udar, jer potpis na briselskom dokumentu je, po njima, baš to. Kao što se i očekivalo, prošlonedeljni saveznici u borbi protiv Pajtićevog separatizma postali su ljuti protivnici, ali neće ni to dugo da traje. Pomiriće se čim nađu neku tačku u kojoj će se spojiti njihov politički profit sa njihovim viđenjem nacionalnih interesa Srbije.
Sve češće se pominje referendum kao način na koji treba da se odluči o sudbini sporazuma, ali i sudbini aktuelne vlade. Crkva, DSS i drugi zagovornici teze da narod neće prihvatiti ono što je potpisano, misle da je to pravo rešenje. Njihov pritisak nije veliki. Vlada će u Skupštini obezbediti podršku i jedina zbilja ozbiljna prepreka očekivanoj primeni potpisanog potiče od građana sa severa Kosova.
IZDAJNICI I PRAVOVERNI: Sagovornik „Vremena“ rodom iz Zvečana očekuje da će beogradska vlast sve učiniti da diskredituje lidere Srba s Kosova. I sam se pita koliko su protesti spontani, a koliko su indukovani potrebom da određeni broj ljudi iz severnog dela zadrži u svojim rukama poluge političke moći i biznis uspostavljen u decenijskom provizorijumu.
Ivica Dačić je u emisiji RTS-a u ponedeljak rekao da nije izdajnik i da želi da vodi jasnu i odlučnu politiku, podsetivši na 1389. godinu i žrtvu Srbije zarad očuvanja svog naroda. „Dobio sam i poruku da smo izdali cara Lazara. On je stradao na Kosovu, ubio ga je Bajazit. Carica Milica je sledeće godine odvela svoju ćerku u harem Bajazita, dala je za ženu čoveku koji je ubio njenog muža, čoveku druge vere, koji je napao Srbiju, odrubio glavu njenom mužu. Zašto? Odluku su doneli Sabor i crkva. Da li je carica Milica izdala svog Lazara time? To je uradila zbog svog naroda i danas su u SPC Milica i Olivera simbol žrtve za srpski narod“, objasnio je Dačić.
Premijer Srbije poručio je građanima Srbije koji su otišli u inostranstvo da ne dele lekcije iz tih zemalja, već da se vrate u Srbiju i podele sudbinu svog naroda.
„Iz Austrije mi je jedan poslao poruku i rekao da nikako ne ulazimo u Evropsku uniju. On je otišao u Austriju, tamo je odveo decu, a ovde će druga deca da budu uništavana. Vratite se u Srbiju, delite sudbinu svih, pa onda delite lekcije“, poručio je Dačić.
Na toj vrsti pokazivanja tuđeg licemerja odbranu je gradio i Aleksandar Vučić pominjući čoveka „s naočarima za sunce“ (osnovano se sumnja na Slobodana Samardžića, potpredsednika DSS-a), koji je „poslao sinove u London i Pariz“, a ovde galami protiv Evrope.
U javnom govoru već je došlo do zanimljivih obrta. Tek ćemo se nagledati i načitati kako branitelji svake tačke ustavne preambule hvale ustavni zakon kojim će se poništavati duh preambule, kako se odriču brzopletih zakletvi i prilagođavaju napisano potpisanom.
S druge strane, biće i onih kojima je državni vrh oličen u trojstvu Nikolić–Dačić–Vučić od dojučerašnje trojne osovine zla postao od petka brat po evropejskom duhu i pregnuću.
Vlada Srbije je u ponedeljak pre podne usvojila predlog „Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“, a premijer Ivica Dačić je odmah obavestio telefonom visoku predstavnicu Evropske unije Ketrin Ešton o odluci, a istim povodom je imao sastanak sa šefom Delegacije EU u Srbiji Vensanom Dežerom. Vlada Srbije je saopštila da je „naložila ministarstvima, posebnim organizacijama i službama da preduzmu aktivnosti radi primene sporazuma, kao i da nastave s primenom već postignutih dogovora s predstavnicima privremenih institucija samouprave na KiM“.
NEMOGUĆA MISIJA: U tački 12. sporazuma navodi se da će plan primene biti napravljen do 26. aprila, a da će „u primeni biti razmotren princip transparentnog finansiranja“. Analitičari iz Beograda i Prištine ocenjuju za „Danas“ da će implementacija većine tačaka sporazuma biti usporena, ali da najpre treba uspostaviti mehanizme primene, odnosno akcioni plan.
„Ovo je jedan od osam do sada postignutih sporazuma između Beograda i Prištine, a već ima problema s primenom dogovora o katastrima, tablicama, diplomama… Treba sačekati akcioni plan i videti da li će on predvideti nosioce implementacije“, ukazuje politički analitičar Dušan Janjić. On kaže da je sporazum takav da postoji mnogo toga što treba dodatno raspraviti, ali da prvo treba videti kako uopšte doći do primene onoga što je parafirano.
Leon Malazogu iz prištinskog instituta „Demokratija za razvoj“ kaže da dogovor Beograda i Prištine ne označava promenu celokupnog stava Srbije prema Kosovu, kao i da je sporazum urađen više za kratkotrajne rokove zarad EU. Prema njegovoj oceni, kada Srbija dobije datum pregovora sa EU, primena sporazuma će ići mnogo sporije, ali i dogovor o preostalim nerešenim pitanjima.
„Više tačaka je teško sprovodivo na delu, ali mislim da je najveći problem to što će Beograd i Priština različito tumačiti odredbe, pa će jedni govoriti da je nešto urađeno u skladu sa sporazumom, dok drugi to neće videti tako. U budućnosti, implementacija briselskog dogovora mogla bi možda da dovede i do pogoršanja odnosa Beograda i Prištine“, navodi Malazogu.
Neko je već poredio poziciju Srbije s pričom o tamnom vilajetu: ako uzmeš kajaćeš se, ako ne uzmeš kajaćeš se takođe. Srpska vlast odlučila se da izađe iz zone zamrznutog konflikta i uz očekivanu dozu medijskog spinovanja mislim da će ubediti narod da je povukla pravi potez. Protesti u Beogradu su slabi i kratkog daha. Srbi na Kosovu već su živeli u nekoj vrsti provizorijuma, sad će morati da se prilagode drugom.
Prema Ustavu Srbije, Narodna skupština raspisuje republički referendum (član 99), a u članu 108. navodi se da Narodna skupština raspisuje referendum o pitanju iz svoje nadležnosti, u skladu sa Ustavom i zakonom, na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača. „Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski zakoni, budžet i završni račun, uvođenje vanrednog stanja i amnestija, kao ni pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti Narodne skupštine“, navodi se u ovom članu Ustava.
A u članu 10. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, koji je poslednji put menjan 1998. godine, navodi se da od dana raspisivanja do dana sprovođenja referenduma ne može proteći manje od 15 ni više od 90 dana.
U članu 19. ovog zakona kaže se da pitanje o kome se građani referendumom izjašnjavaju mora biti izraženo jasno tako da se na njega može odgovoriti „za“ ili „protiv“, odnosno „da“ ili „ne“. Kad se referendum raspisuje radi prethodnog izjašnjavanja građana, pitanje o kome građani treba da se izjasne može biti formulisano tako da se u odgovoru na njega građanin opredeljuje za jedinu od više predloženih mogućnosti.
U članu 24. kaže se da je referendum punovažan „ako je na njemu glasala većina građana koji imaju biračko pravo i koji su upisani u birački spisak u skladu s ovim zakonom“. „Odluka o pitanju koje je bilo predmet izjašnjavanja na referendumu smatra se donetom ukoliko je za nju glasala većina građana iz stava 1. ovog člana, ako Ustavom, zakonom ili statutom nije za to predviđen veći broj“, navodi se u ovom članu zakona.
1.
Formiraće se Udruženje/Zajednica većinski srpskih opština na Kosovu. Članstvo će biti otvoreno za sve druge opštine, ako se o tome slože članovi.
2.
Zajednica će imati osnivački statut. Može biti ukinuta samo odlukom opština koje su u njenom sastavu. Garancije za Zajednicu su važeći zakon i Ustavni zakon.
3.
Organizacija Zajednice će biti zasnovana na istim osnovama kao i Asocijacija kosovskih opština, odnosno imaće predsednika, potpredsednika, skupštinu i veće.
4.
Opštine članice, u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonima biće ovlašćene da sarađuju vršeći svoje nadležnosti kolektivno preko Zajednice. Zajednica će imati puni nadzor u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja.
5.
Zajednica/Asocijacija ima i dodatne nadležnosti, koje će na nju preneti centralne vlasti u Prištini.
6.
Zajednica će imati predstavničku ulogu pri centralnoj vlasti, kao i mesto u lokalnim savetodavnim telima u tu svrhu. Kako bi se navedeno sprovelo, predviđa se funkcija monitoringa.
7.
Policija će biti jedinstvena i to će biti kosovska policija. Čitava policija sa severa Kosova treba da bude integrisana u okvire kosovske policije. Plate će isplaćivati jedino kosovska policija.
8.
Pripadnicima drugih bezbednosnih srpskih struktura biće ponuđeno mesto u odgovarajućim kosovskim strukturama.
9.
Zajednica će preko četiri opštine (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok, Leposavić) birati regionalnog komandira policije, Mitrovica će imati drugog regionalnog komandira za Južnu Mitrovicu, Srbicu i Vučitrn. Regionalni komandant četiri severne opštine sarađivaće sa drugim regionalnim komandantima.
10.
Predviđa se da pravosudne vlasti budu integrisane i rade u okviru kosovskog pravnog okvira. Apelacioni sud u Prištini će uspostaviti panel u kojem će u većini biti sudije kosovski Srbi koji će se baviti poslovima u svim opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom. Odeljenje Apelacionog suda, uključujući administrativno osoblje i sudije, imaće stalno sedište u severnoj Mitrovici. Svaki panel imaće u sastavu većinu sudija koji su kosovski Srbi. Pravosuđe će biti integrisano i radiće u okvirima pravnog sistema Kosova. Apelacioni sud u Prištini će formirati panel sudija u kome će većinu činiti sudije kosovski Srbi. Oni će biti nadležni za sve opštine sa većinskim srpskim stanovništvom. Odeljenje apelacionog suda, sastavljeno od administrativnog osoblja i sudija, imaće stalno sedište u severnoj Mitrovici (Okružni sud Mitrovica). Svaki panel ovog odeljenja biće sastavljen većinski od sudija kosovskih Srba. U zavisnosti od prirode predmeta sudiće nadležne sudije.
11.
Predviđa se održavanje lokalnih izbora u 2013, uz podršku OEBS-a i po zakonima Kosova i međunarodnim standardima.
12.
Potpisnici se obavezuju na izradu plana za implementaciju dogovorenog do 26. aprila. U sprovođenju dogovora mora se poštovati princip transparentnosti finansiranja.
13.
Potpisnici se obavezuju na postizanje sporazuma o telekomunikacijama i energetici i da ih završe do 15. juna 2013.
14.
Dve strane se obavezuju da neće jedna drugu blokirati, niti podsticati druge da blokiraju evropske integracije druge strane.
15.
Predviđa se formiranje Odbora za primenu dogovora uz podršku Evropske unije, u kome će biti predstavnici obe strane, kojima će predstavnici EU pružati podršku.
Kopiju sporazuma, na osnovu kojeg je urađen prevod, parafirao je u Briselu premijer Srbije Ivica Dačić uz propratni tekst: „Ovime potvrđujem da je ovo tekst predloga o čijem će prihvatanju ili odbijanju obe strane podneti svoje odluke“. Pored Dačića, Sporazum su parafirali premijer Kosova Hašim Tači, visoka predstavnica EU Ketrin Ešton i zamenik generalnog sekretara NATO Aleksandar Veršbou.
POSLE DESET RUNDI PREGOVORA: Ivica Dačić i Hašim Tači
foto: reuters
…radikali i…
foto: fonet / nenad đorđević
…DSS u Beogradu;…
foto: fonet / aleksandar koković
…Srbi u Kosovskoj Mitrovici
foto: đorđe savić/epa
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
