Završeno je vreme ulagivanja i obećavanja, ko je poverovao, poverovao je, a sada je vreme da se pogledamo pravo u oči. To je kao da smo birali firmu koja će nam nadalje održavati automobil, pa je, kad smo se već opredelili, red da saznamo i detalje, kako će čitava stvar sa servisom funkcionisati
Prvi cilj svake korporacije je da pravi novac, a glavno pravilo svake vlade jeste da odlomi veliko parče tog novca i podeli ga ostalima, rekao je jedan od najbogatijih ljudi na svetu Leri Elison, osnivač i direktor softverskog giganta „Orakl“. Drugi Amerikanac Pi Džej O’Rurk, pisac, satiričar i novinar, reče pak da je dati novac i moć vladi isto što i pubertetlijama dati viski i ključeve od auta. Zato je, valjda, jednu od poslednjih svojih knjiga naslovio Ne glasaj – To samo ohrabruje kopilad.
Ipak, u Srbiji će se glasati i nova vlada će se već nekako – sračunati. Šta je to što bi trebalo da bude najpreči posao za Nemanjinu, bez obzira na to ko će tamo sedeti? „Vreme“ nije htelo da traži odgovor na ovo pitanje među političarima, analitičarima i svima onima za koje bismo mogli posumnjati da promovišu neku od ponuđenih političkih opcija. Opredelili smo se, ovog puta, da pitamo one ljude koji poseduju ozbiljan intelektualni i profesionalni kredibilitet i nisu lično zainteresovani za bilo kakvu korist od predizbornog javnog nastupa.
Već i u samom pitanju vidim problem. Ne može se pitanje „šta i zbog čega najpre treba uraditi“ razmatrati bez odgovora na ona pitanja koja se istovremeno nameću: ko i, posebno, kako? Kakva je svrha da kažem šta bi ta nova vlada trebalo prvo da uradi, kada ni sam ne znam kako bi to postigla. To ne bi bilo ni previše pošteno. Naime, ja ni svojim studentima doktorskih studija ne govorim šta bi trebalo da urade ukoliko se najpre ne dogovorimo kako, kojim sredstvima i za koje vreme.
Ipak, imam veoma jasnu predstavu šta bi to naredna vlada morala da učini pre nego što odluči da bilo šta konkretno preduzme. Po mom mišljenju, nova vlada pre svega treba da nam kaže istinu. Istinu o svemu, a posebno o tome kakav će u ovom mandatu biti odnos želje i volje, s jedne i sposobnosti i mogućnosti, s druge strane. Vlada tu jednostavnu istinu treba nama da saopšti, a sebi da je prizna.
Dakle, završeno je vreme ulagivanja i obećavanja, ko je poverovao, poverovao je, a sada je vreme da se pogledamo pravo u oči. To je kao da smo birali firmu koja će nam nadalje održavati automobil, pa je, kad smo se već opredelili, red da saznamo i detalje, kako će čitava stvar sa servisom funkcionisati. Recimo, da nam se najpre saopšti da u radionici nije baš sve tako kao što stoji u prospektu, da oni ne mogu baš da prave čuda. Potom i da nam kažu da su nam kola prastara, da na njima dosta toga treba promeniti, da se neki delovi više ni ne proizvode, drugim rečima, da našem automobilu predstoji generalna i da najverovatnije ove godine nećemo kolima na more.
Možda je ova alegorija prekomplikovana, ali jasno je na kakvu istinu ja mislim. Tek posle suočavanja s ovom istinom možemo da pričamo o tome šta bi nova vlada najpre trebalo i da učini. Još važnije, iz ove istine postalo bi jasno i ono što vlada neće ili ne može da učini, ni odmah, a najverovatnije ni za sto godina. Zašto kasnije lupati glavu o tome kako nešto nije urađeno, promenjeno, poboljšano, ako već sada može jasno da se kaže: to i to nemojte od nas ni očekivati. A kada bi ta istina koja mora da dođe pre svega bila pozitivna – odnosno ako hoćemo da maštamo – vlada bi tek onda mogla da povuče i neki pravi potez. Nešto što nije usmereno na kratkoročnu dobit za neke, već na dugoročnu korist za sve. Neki od onih hrabrih poteza koji nisu sladunjava i rastegljiva populistička obećanja iz predizborne kampanje i za koje postoji opasnost da ih većina danas ne razume, ali koji mogu da vode ka podizanju ukupnog sistema vrednosti u društvu kojim se upravlja. Namerno ne želim ništa da konkretizujem. U nekom, opet metaforičnom smislu, bilo bi to: slikati se danas sa nekim ko će tek za pet godina biti prvi na svetu.
A zašto nemam iluziju o tome da će nova vlada istinom početi svoj mandat? Zato što se to nikada nije dogodilo, pa neće ni sada. Ali i zato što pamtim reči Duška Radovića, a on je davno rekao da ljudi znaju da nije dobro govoriti istinu, ako se živi od onoga šta se govori.
Zašto je Vučić, poput Miloševića i Tadića, najavio podnošenje ostavke prije isteka mandata? Kada će i kako Đuri Macutu otkazati podstanarski ugovor u Nemanjinoj 11? Može li pocijepati pobunjeno društvo igrajući na dio opozicije i “moralne narcise”? I zašto ne treba uspoređivati skupove u Beogradu i Kraljevu
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
