fotografije: d. todorović
Najavljen od čuvenog Lakija, čuveni SPS poslanik Đorđe čestita organizatoru na sjajnoj i veličanstvenoj organizaciji, reče da će sve ovo da očuva demokratski srpski duh i da žiri ima najzahvalniji posao, jer će najviše da jede
Brankovina, od Valjeva, prema Šapcu, putokaz na levom skretanju obaveštava da je tu Kulturno-istorijski kompleks. Svi znaju za Nenadoviće, Aleksa, Jakov, prota Matija, Desanku Maksimović, koji su sahranjeni u porti crkve. Tu je i Spomen škola čuvene pesnikinje, a odnedavno je tu, a što ne bi moglo, i takmičenje u kuvanju gulaša i čorbastog pasulja.
ŠAJKAČA NA ŠERPI
Preko rečice, potoka, drveni most, koji ide pravo na veliku belu šatru, na kojoj piše “Gastrofest” Brankovina. Znak manifestacije crvena šerpa, na koju nataknuta zelena šajkača. Do šatre “Pečenjara kod Jove”, preko puta nje jedan koji čuva pehare, kojih je preko nekoliko, i u nekoliko redova, tu i žensko čeljade koje upisuje takmičare za razne discipline, u produžetku “službena” šatra, gde gde jedan sa brkovi piše zahvalnice za sve učesnike.
Organizator Jova pozdravi novinara, naruči mu kafu, i imade reče da ovo treći po redu “Gastrofest”, vreme lepo, dosta ljudi došlo, imaju Slovence, imaju Mađare, došli iz Mladenovca, Kragujevca, Koceljeve, Uba, otvaranje u 12 sati, gore na bini, eno tamo u crkvenom dvorištu, imaće devojku što svira harmoniku, i imaće folklor…
Reporter uze radi poso, uze upiše da imaju tezge na koje piše “Grad Valjevo”, da na tezge ima slatko, ima med, sirće, džem za dijabetičare, ima plastične džidžamidže, plišane mede, čupave kuce, aparat za kokice, štand “S verom u boga” zastavama i rekvizitima, i štand Turističke organizacije, gde ordinira dugogodišnja direktorka, u laku haljinu i konjski repić, koja od tije kvalifikacija ima da na kvoti Ljajićeve stranke. U sve stupi čuveni SPS poslanik Đorđe, koji u službenoj i crnoj “škodi” obilazi zavičaj, koji je bio u pratnji drugova u crnim majicama, na prsa crvena petokraka, na leđa crvena i ćirilična SPS slova.
Prema školi, u dva reda, posade koje podložile kotliće, prvo pa “Šumadijska jaja” iz Kragujevca. Što taj naziv, pa zato što su iz Šumadije. Jedan pokaza na izložene pehare, tu je i priznanje od čuvenog Steve Karapandže, ako znamo ko je Steva. Prave jelo, specijalitet od belih bubrega, imaju vijagru u kotliću, a ne u tabletama. Oni su ambasadori “Mudijade”, i osvojili su prvo mesto za specijalitet Beli bubrezi od ovna, na Festivalu Dani ovčarstva. Kad kod teme, novinar upita, a kako “Fijat”, dobi odgovor, nikako, ko muda…
Dalje posada “GolaŽena” iz Slovenije, “Ustanici” iz Zabrdice, koji se odvrnuli na Pevaj Srbijo, zemljo junaka… Lovačko društvo iz Bečkereka, “Društvo lažova”, iz Drlače pored Drine. “Sveti Martin” iz Mužlja, pored Zrenjanina, SPS posada sa partijskom zastavom pored kotlića… Krupan momak sa crnom keseceljom, sa znakom “GolaŽena”, uze kaže da su iz centra Slovenije, iz Litije, a što Gola žena, pa na slovenačkom Gola znači gulaš, a “GolaŽena” znači Prvi gulaš. Ekipa iz Drlače imade veli da su imali čuveni festival lažova, ali su prestali sa tim, sad ceo svet laže, tako da više nema svrhe, prejaka konkurencija… “Ustanici” iz Zabrdice, se odvrnuše, pređoše na Dogodine u Prizrenu repertoar, Pojačaj, pojačaj, i žene i piće/ Niko nije mislio, jednom ostariće…
Organizator Jova čereči ovna, naređuje da se odnese ‘rana za muziku, koja završava sa numerom Nije bogat ko ima, i ko ne daje/ koji daje, narod kaže, i Bog pomaže… Posada “Šumadijska jaja” se uputi ka štandu “Živ je Draža”, probaju šajkače, svaka im mala. U to bi vreme Svečanom otvaranju, ispred šatre, iza koje su bili spomenici Nenadovićima, se javi čuveni voditelj Laki, iz Sušice, koji slavu steko u radio emisiji “Selo veselo”. Laki iskusno uze mikrofon, pa reče, Dobar dan poštovani posetioci, Dobrodošli u Brankovinu na Gastofest, pod nazivom Treći kotlić… Upravo smo ovde u porti crkve, ovo znamenito mesto je mesto okupljanja majstora kulinarstva, sa ciljem da se promoviše naša tradicionalna kuhinja, i druge vrednosti, svako uživanje hrana čini kompletnim, i zato treba uživati u hrani, a ovo kuvanje će pokazati umetnost i veštinu, imamo tri discipline, kuvanje gulaša, kuvanje čorbastog pasulja i kuvanje riblje čorbe, obezbeđene nagrade, za sve zahvalnice, ima i jedenje ljutih kobasica i brzo ispijanje piva…
ŠTO SE TIČE ČORBE
Čuveni Laki najavi čuvenog predsednika žirija Miću Simića, pa čuveni Mića zahvali čuvenom Lakiju na lepoj najavi. Čuveni Mića uze kaže da svi znaju da kuvaju, i da svi znaju propozicije, kod gulaša se zna, kocka mesa koja nije raskuvana, i soft u kome se ne sme videti ništa, što se tiče čorbe, u čorbu se mogu iskidati parčići mesa, a pasulj, pasulj mora biti bez mesa, meso nikako, samo pasulj i soft. Još reče da se nada da će iduće godine manifestacija ući u program Grada Valjeva, i da će biti više učesnika, i više nagrada…
Reč dobi gospodin iz “Agrorazvoja”, imena Dragutin, koji će “Gastrofest” proglasiti otvorenim. Jedan mlad, pa visok, reče, Dobar dan, veliki pozdrav za domaćina Jovu, imam veliku čast da ispred Gradske uprave i rukovodstva grada Valjeva otvorim ovaj Treći kotlić. Pa se upita, Šta posle Lakija reći, moja je želja da ova manifestacija uđe u stalne manifestacije grada Valjeva, da dobije na masovnosti i kvalitetu, nadam se da će svima biti lepo, i želja je da ovo ima tradiciju i da Brankovina bude centar u narednim godinama…
A onda, onda bi najavljen čuveni SPS poslanik Đorđe Milićevič, koji je postigo da bude master nečega i član brojnih odbora Skupštine Srbije. Čuveni Đorđe je nastupio ko da je za Skupštinskom govornicom, svaka mu bila na mestu, Koristim priliku da čestitam Jovi i organizatorima na sjajnoj i veličanstvenoj organizaciji. Oficijelni spiker reče da će najnezahvalniju ulogu imati žiri, ja mislim da će oni imati najzahvalniju ulogu, jer će najviše jesti. Ovo više nije valjevska, ovo je internacionalna manifestacija, i svi mi, barem svojim prisustvom, možemo na neki način da damo doprinos da se očuva demokratski, zapravo jedan srpski duh, veseo duh, i mi svi tome da damo svoj doprinos…
Čuveni voditelj Laki zahvali čuvenom gospodinu poslaniku, i sa posebnim zadovoljstvom najavi čoveka koji je idejni tvorac, jedan od najboljih kuvara u regionu, koji je kolekcionar zahvalnica, čoveka koji je pokazao organizacione sposobnosti, u dve reči, gospodina Jovu. Gospodin Jova primi mikrofon, drugu ruku stavi odzada, pa reče, Dobar dan, dobro mi došli svi tako, vidite i sami, vreme je lepo, ako nas podržite, biće još bolje… Čuveni Laki završi obaveštenjem da će i dobrovoljni davaoci krvi dati doprinos, a tu su i dobra muzika i pevačica, to bi bilo što se tiče zvaničnog, kasnije će biti i kulture, nadvlačenja kopnopca, a ima i suvenira…
Čuvena i dugogodišnja direktorka Turističke organizacije je, pored sveg posla, stigla da pita štand sa kokicama, Kako ide, a ovi da joj odgovore, da dobro ide. Muzika pod šatrom je još bila na pauzi jedenja leba, do posade “GolaŽena” stigli bas i harmonika, Slovenci složno viču, Mešaj, mešaj, a muzikanti samo čine Opa cupa… Kotlići sa gulašom, čorbastim pasuljom, pred poslednji ključ, “Ustanici” opleli sitno kolce, samo čuješ Joooj, probudila se šatra, Plači brezo bela / otišla je Danijela…
U sve upo i Slobodan iz Požege, sa majicom “Živ je Draža umro nije”, da reklamira Dogodine u Prizrenu ponudu, ističe se i novinarka iz Šapca, rajf u kosi, duge noge u kratke patalonice, sve, sa mikrofon, pita, a kuvarske posade za njom samo cokću. Javi se i pevačica iz šatre, bela majica na bretele, zmija helanke, tetovirata na ramenu, pa kad viknu, Što me pitaš kako živim ja / kako živim, i šta radim…
Poče i takmičenje u nadvačenju konopca, reporter saznade da se za takmičenje u jedenju kobasica prijavilo samo tri takmičara, a za pivo četiri, ili će biti obrnuto, ali da će se ovi što se takmiče u nadvlačenju konopca, svi prijave, i da će pojedu sve kobasice, i popiju svo pivo. Pevačica pod šatrom je već prebacila u drugi registar, sad je tukla Da je sreće, i da ima boga / ne bi otišo iz života moga.
Znamo, sasvim dobro, s kim smo živeli. Znamo odlično ko je Teofil i znamo odlično šta je Teofil nama. A opet, posle svega, to ne možemo znati. Isuviše smo bili blizu, isuviše je veliki da bismo ga, odavde i sada, obuhvatili pogledom
Rekao sam mu, tada u “Imperijalu”, da sam dugo mislio kako je Teofil Pančić pseudonim. Ovoga jutra, prvog kojemu zora sviće bez Teofila, čini mi se da bi zapravo bilo bolje da je moglo tako i da se može živjeti bez tijela, samo u knjigama i u pozorišnim predstavama, u filmovima i stripovima, s Oljom i među prijateljima, u novinskim tekstovima, jer su s tijelom nailazili samo neki sumorni i žalosni problemi. Tijelo je stradavalo od onog što se zbivalo oko njega
U noći u kojoj pišem ove redove, onoj sa prvog martovskog četvrtka na petak, ostajem bez adrese iz naslova. Ponoć već je uveliko otkucala, nikoga odavno nema ni na trećem ni na četvrtom spratu Mišarske 12-14, samo noćni portir dole drema i pita se kad li će onaj kosmati ludak poći na počinak. A ja sam još tu jer ovi redovi samo tu mogu i moraju nastati, u poslednjem trenutku u kojem kuca već opako ranjeno, ali još živo srce moje Mišarske
Ponovo smo pod tiranijom ljudi bez svojstava, ali sa nezajažljivim ambicijama i uznapredovalom pokondirenošću
Što duže traje studentska i narodna buna, to se više nameće pitanje da li će zahtevi postati „političkiji“ – recimo, prelazna vlada i pošteni izbori. Ali rastu i šanse za međusobice i zađevice, koje su siguran recept za kraj protesta
Ministar kulture Nikola Selaković je bio svestan pištaljki pod svojim prozorom. Kao što su i kulturnjaci u blokadi njegovog Ministarstva videli da ih sa prozora tog istog Ministarstva ljudi pozdravljaju. Delovali su složno, da su na istoj strani. Selaković je bio sam.
Studenti su shvatili da se odvija borba za značenja, u kojoj se jedno ime ne pominje: ime diktatora. Jer, da se to ime pojavilo u njihovim zahtevima ono bi „pojelo“ same zahteve
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
