Najavljen od čuvenog Lakija, čuveni SPS poslanik Đorđe čestita organizatoru na sjajnoj i veličanstvenoj organizaciji, reče da će sve ovo da očuva demokratski srpski duh i da žiri ima najzahvalniji posao, jer će najviše da jede
Brankovina, od Valjeva, prema Šapcu, putokaz na levom skretanju obaveštava da je tu Kulturno-istorijski kompleks. Svi znaju za Nenadoviće, Aleksa, Jakov, prota Matija, Desanku Maksimović, koji su sahranjeni u porti crkve. Tu je i Spomen škola čuvene pesnikinje, a odnedavno je tu, a što ne bi moglo, i takmičenje u kuvanju gulaša i čorbastog pasulja.
ŠAJKAČA NA ŠERPI
Preko rečice, potoka, drveni most, koji ide pravo na veliku belu šatru, na kojoj piše “Gastrofest” Brankovina. Znak manifestacije crvena šerpa, na koju nataknuta zelena šajkača. Do šatre “Pečenjara kod Jove”, preko puta nje jedan koji čuva pehare, kojih je preko nekoliko, i u nekoliko redova, tu i žensko čeljade koje upisuje takmičare za razne discipline, u produžetku “službena” šatra, gde gde jedan sa brkovi piše zahvalnice za sve učesnike.
Organizator Jova pozdravi novinara, naruči mu kafu, i imade reče da ovo treći po redu “Gastrofest”, vreme lepo, dosta ljudi došlo, imaju Slovence, imaju Mađare, došli iz Mladenovca, Kragujevca, Koceljeve, Uba, otvaranje u 12 sati, gore na bini, eno tamo u crkvenom dvorištu, imaće devojku što svira harmoniku, i imaće folklor…
Reporter uze radi poso, uze upiše da imaju tezge na koje piše “Grad Valjevo”, da na tezge ima slatko, ima med, sirće, džem za dijabetičare, ima plastične džidžamidže, plišane mede, čupave kuce, aparat za kokice, štand “S verom u boga” zastavama i rekvizitima, i štand Turističke organizacije, gde ordinira dugogodišnja direktorka, u laku haljinu i konjski repić, koja od tije kvalifikacija ima da na kvoti Ljajićeve stranke. U sve stupi čuveni SPS poslanik Đorđe, koji u službenoj i crnoj “škodi” obilazi zavičaj, koji je bio u pratnji drugova u crnim majicama, na prsa crvena petokraka, na leđa crvena i ćirilična SPS slova.
Prema školi, u dva reda, posade koje podložile kotliće, prvo pa “Šumadijska jaja” iz Kragujevca. Što taj naziv, pa zato što su iz Šumadije. Jedan pokaza na izložene pehare, tu je i priznanje od čuvenog Steve Karapandže, ako znamo ko je Steva. Prave jelo, specijalitet od belih bubrega, imaju vijagru u kotliću, a ne u tabletama. Oni su ambasadori “Mudijade”, i osvojili su prvo mesto za specijalitet Beli bubrezi od ovna, na Festivalu Dani ovčarstva. Kad kod teme, novinar upita, a kako “Fijat”, dobi odgovor, nikako, ko muda…
Dalje posada “GolaŽena” iz Slovenije, “Ustanici” iz Zabrdice, koji se odvrnuli na Pevaj Srbijo, zemljo junaka… Lovačko društvo iz Bečkereka, “Društvo lažova”, iz Drlače pored Drine. “Sveti Martin” iz Mužlja, pored Zrenjanina, SPS posada sa partijskom zastavom pored kotlića… Krupan momak sa crnom keseceljom, sa znakom “GolaŽena”, uze kaže da su iz centra Slovenije, iz Litije, a što Gola žena, pa na slovenačkom Gola znači gulaš, a “GolaŽena” znači Prvi gulaš. Ekipa iz Drlače imade veli da su imali čuveni festival lažova, ali su prestali sa tim, sad ceo svet laže, tako da više nema svrhe, prejaka konkurencija… “Ustanici” iz Zabrdice, se odvrnuše, pređoše na Dogodine u Prizrenu repertoar, Pojačaj, pojačaj, i žene i piće/ Niko nije mislio, jednom ostariće…
Organizator Jova čereči ovna, naređuje da se odnese ‘rana za muziku, koja završava sa numerom Nije bogat ko ima, i ko ne daje/ koji daje, narod kaže, i Bog pomaže… Posada “Šumadijska jaja” se uputi ka štandu “Živ je Draža”, probaju šajkače, svaka im mala. U to bi vreme Svečanom otvaranju, ispred šatre, iza koje su bili spomenici Nenadovićima, se javi čuveni voditelj Laki, iz Sušice, koji slavu steko u radio emisiji “Selo veselo”. Laki iskusno uze mikrofon, pa reče, Dobar dan poštovani posetioci, Dobrodošli u Brankovinu na Gastofest, pod nazivom Treći kotlić… Upravo smo ovde u porti crkve, ovo znamenito mesto je mesto okupljanja majstora kulinarstva, sa ciljem da se promoviše naša tradicionalna kuhinja, i druge vrednosti, svako uživanje hrana čini kompletnim, i zato treba uživati u hrani, a ovo kuvanje će pokazati umetnost i veštinu, imamo tri discipline, kuvanje gulaša, kuvanje čorbastog pasulja i kuvanje riblje čorbe, obezbeđene nagrade, za sve zahvalnice, ima i jedenje ljutih kobasica i brzo ispijanje piva…
Čuveni Laki najavi čuvenog predsednika žirija Miću Simića, pa čuveni Mića zahvali čuvenom Lakiju na lepoj najavi. Čuveni Mića uze kaže da svi znaju da kuvaju, i da svi znaju propozicije, kod gulaša se zna, kocka mesa koja nije raskuvana, i soft u kome se ne sme videti ništa, što se tiče čorbe, u čorbu se mogu iskidati parčići mesa, a pasulj, pasulj mora biti bez mesa, meso nikako, samo pasulj i soft. Još reče da se nada da će iduće godine manifestacija ući u program Grada Valjeva, i da će biti više učesnika, i više nagrada…
Reč dobi gospodin iz “Agrorazvoja”, imena Dragutin, koji će “Gastrofest” proglasiti otvorenim. Jedan mlad, pa visok, reče, Dobar dan, veliki pozdrav za domaćina Jovu, imam veliku čast da ispred Gradske uprave i rukovodstva grada Valjeva otvorim ovaj Treći kotlić. Pa se upita, Šta posle Lakija reći, moja je želja da ova manifestacija uđe u stalne manifestacije grada Valjeva, da dobije na masovnosti i kvalitetu, nadam se da će svima biti lepo, i želja je da ovo ima tradiciju i da Brankovina bude centar u narednim godinama…
A onda, onda bi najavljen čuveni SPS poslanik Đorđe Milićevič, koji je postigo da bude master nečega i član brojnih odbora Skupštine Srbije. Čuveni Đorđe je nastupio ko da je za Skupštinskom govornicom, svaka mu bila na mestu, Koristim priliku da čestitam Jovi i organizatorima na sjajnoj i veličanstvenoj organizaciji. Oficijelni spiker reče da će najnezahvalniju ulogu imati žiri, ja mislim da će oni imati najzahvalniju ulogu, jer će najviše jesti. Ovo više nije valjevska, ovo je internacionalna manifestacija, i svi mi, barem svojim prisustvom, možemo na neki način da damo doprinos da se očuva demokratski, zapravo jedan srpski duh, veseo duh, i mi svi tome da damo svoj doprinos…
Čuveni voditelj Laki zahvali čuvenom gospodinu poslaniku, i sa posebnim zadovoljstvom najavi čoveka koji je idejni tvorac, jedan od najboljih kuvara u regionu, koji je kolekcionar zahvalnica, čoveka koji je pokazao organizacione sposobnosti, u dve reči, gospodina Jovu. Gospodin Jova primi mikrofon, drugu ruku stavi odzada, pa reče, Dobar dan, dobro mi došli svi tako, vidite i sami, vreme je lepo, ako nas podržite, biće još bolje… Čuveni Laki završi obaveštenjem da će i dobrovoljni davaoci krvi dati doprinos, a tu su i dobra muzika i pevačica, to bi bilo što se tiče zvaničnog, kasnije će biti i kulture, nadvlačenja kopnopca, a ima i suvenira…
Čuvena i dugogodišnja direktorka Turističke organizacije je, pored sveg posla, stigla da pita štand sa kokicama, Kako ide, a ovi da joj odgovore, da dobro ide. Muzika pod šatrom je još bila na pauzi jedenja leba, do posade “GolaŽena” stigli bas i harmonika, Slovenci složno viču, Mešaj, mešaj, a muzikanti samo čine Opa cupa… Kotlići sa gulašom, čorbastim pasuljom, pred poslednji ključ, “Ustanici” opleli sitno kolce, samo čuješ Joooj, probudila se šatra, Plači brezo bela / otišla je Danijela…
U sve upo i Slobodan iz Požege, sa majicom “Živ je Draža umro nije”, da reklamira Dogodine u Prizrenu ponudu, ističe se i novinarka iz Šapca, rajf u kosi, duge noge u kratke patalonice, sve, sa mikrofon, pita, a kuvarske posade za njom samo cokću. Javi se i pevačica iz šatre, bela majica na bretele, zmija helanke, tetovirata na ramenu, pa kad viknu, Što me pitaš kako živim ja / kako živim, i šta radim…
Poče i takmičenje u nadvačenju konopca, reporter saznade da se za takmičenje u jedenju kobasica prijavilo samo tri takmičara, a za pivo četiri, ili će biti obrnuto, ali da će se ovi što se takmiče u nadvlačenju konopca, svi prijave, i da će pojedu sve kobasice, i popiju svo pivo. Pevačica pod šatrom je već prebacila u drugi registar, sad je tukla Da je sreće, i da ima boga / ne bi otišo iz života moga.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Režim ne zna kud udara. To se vidi po, čak i za njegove standarde učestalim, javnim obraćanjima nepomenika. Vidi se i po tome što je pogubljen i konfuzan, a često se građanima obraća i u vidno alkoholisanom stanju. Samokontrola nikada nije bila njegova jača strana, a sada je potpuno nestala. Slabost se ogleda i u metodi borbe protiv masovnog studentskog i građanskog pokreta. Metoda se zove – majmunsko oponašanje. Njihov položaj je sve gori kako vreme odmiče. Ne samo na političkom nego i na ekonomskom planu. Plate kasne, budžetska sredstva su sve tanja
Opozicija i njoj naklonjena javnost očekuje veći angažman Evropljana kada je u pitanju srpski politički prostor, vlast takve najave koristi da argumentuje tezu o obojenoj revoluciji, ali bi sa radošću ugostila bilo koga sa te strane, posebno ako daju neke pare. Čini se da i jedna i druga strana preteruju: niti će Evropa doći da nam organizuje izbore, niti će više stizati bilo kakva lova kojom će vlast da krpi budžetske rupe nastale vanrednim korupcionaškim troškovima
Vojska Srbije nema kapacitet da izvede paradu poput nekadašnje JNA, koja je 1985. godine imala više od 300.000 pripadnika, a na poslednju paradi 9. maja te godine direktno je izvela njih 6.690. Plus prateće službe, kojih je bilo više od 4.000. Na toj paradi bila su borbena sredstva koja će se pokazati i sad, 40 godina kasnije. Reč je o tenkovima M-84, helikopterima “gazela”, avionima “orao” i “super galeb G-4”, oklopnim transporterima i kamionima. Sada će svi oni biti predstavljeni kao “modernizovana čuda” iako su im odavno istekli resursi
Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su procesa kroz koji svaki potencijalni kandidat za “studentsku listu” mora da prođe, saznaje “Vreme”. Iako Aleksandar Vučić žali što njegov protivnik još nema lik, studenti baš strateški ne žele da vlastima i tabloidima daju mogućnost za satanizaciju izabranih ljudi
Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
