Čuvari protesta u letnjem periodu

Ima već sigurno dve nedelje kako se u tom, vrlo uskom medijskom prostoru koji nije režimski, svode računi šestomesečnih građansko-opozicionih protesta. Ma, šta šestomesečnih, to je svođenje trodecenijskih računa. Ali, o njima drugom prilikom. Analize i bilansi, dakle, protesta #1od5miliona. Da li je čaša poluprazna ili polupuna, šta je dobijeno, šta izgubljeno, zašto su protesti uspeli, zašto propali, ko je kome preoteo proteste, ko je hejtovao, ko radio, kome se ko gadi i ko već jednom treba da se odluči šta hoće, ali, ipak, sve u dobroj veri da ništa više nije isto kao pre 8. decembra i da je pomak napravljen. Izveštaj Evropske komisije konačno je detektovao razloge zbog kojih građani Srbije mesecima protestuju, narodni poslanici bojkotuju parlament, izgledan je i bojkot izbora ukoliko režim ne omogući fer i pošten izborni proces, ukratko – napravljena je dobra osnova za neku sledeću pobunu…

Sve bi to bilo u redu, poznati, umorni razgovori pred kelnerovo nervozno gašenje svetla u kafani ne bi li otišli poslednji gosti koji su tu proslavili 30 godina od male mature. Samo kada u ovoj zemlji ne bi batinali neistomišljenike. A batinaju još žešće nego pre šest meseci kada su protesti i otpočeli zbog krvavih košulja i razbijenih glava. U subotu 8. juna, posle protesta #1od5miliona u Novom Sadu pretučen je student, jedan od organizatora novosadskog protesta Dejan Bagarić, a dan pre, dvojica studenata aktivista Združene akcije „Krov nad glavom“ Marko Đelević i Mihajlo Nikolić.

A U BEOGRADU

U subotu 8. juna, u 18.15, kod Terazijske česme, tačno šest meseci od prve subotnje šetnje „Stop krvavim košuljama“, jedan stariji gospodin sa safari šeširom tužno se smeška: „Više ljudi bude na otvaranju tržnog centra nego što nas je danas ovde!“ Kako bilo, u protestnu šetnju je krenulo sa Terazija nekoliko hiljada ljudi. Ako ih toliko dođe na otvaranje tržnog centra, svaka im čast! Ali, dramaturg Siniša Kovačević, novinar Vukašin Obradović, gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović i glumac Branislav Lečić govorili su kao da je pred njima 5 miliona, srčano, dugo i bez zadnje misli o fajrontu. Protestna šetnja je krenula od Terazija, pa ulicama Kralja Milana, Resavske, zatim Bulevarom kralja Aleksandra preko Takovske do zgrade RTS a.

foto: sava radovanović / tanjug / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

Tamo, kod RTS a, protest je završen, uz lepljenje nalepnica na ulazna vrata RTS a „Stop lažima, budi normalan“ i mada je bilo zakulisnih najava da je to poslednji protest, a sad adio, letnja pauza, niko ništa slično nije kazao, niti najavio. Ostalo je da će protesti biti nastavljeni jer se, kako su organizatori protesta saopštili, i tog 8. juna šetalo u više od 40 gradova u Srbiji.

Izgleda da niko ne želi da svira kraj, pa ni poluvreme, iako bi broj ljudi u šetnjama možda mogao i da navede na takvu pomisao o okončanju, da kažemo, ove faze protesta. Kad je 20. aprila Boško Obradović, šef Dveri, najavio pauzu za Uskrs i novo okupljanje 4. maja, nije se dobro proveo: „To je to, ljudi! Uradili smo sve što je do nas da se ova politička kriza prevaziđe normalnim dijalogom! Ostaje nam samo da u subotu 4. maja svi dođemo za Beograd i ostanemo koliko je potrebno dok ne ostvarimo slobodu! Očekujem da se cela Tviter zajednica odazove ovom pozivu!“

Ljudi su već bili razdražljivi od ranijih najava pauziranja, Nikola Kojo je podigao pobunu tvitom: „Kao i 2016. Kao i pokušaj odlaganja za 16.1.2019. A sad 4. 5.??? Nemate više kredita za pozivanje. Kartica vam je blokirana zbog prevare, izdaje, krađe protesta, života, energije i slobode.“ I ovim: „Spasiba za družbu, Sojuz za Serbiu. Pregovarajte i lepite im nalepnice. To je vaš maksimum!“ Direktno Obradoviću Kojo je poručio: „Boško, mi nismo ‘Tviter zajednica’. Mi smo izjebani narod koji tabana mesecima, a kome Vi i Vaš nadređeni D. Đilas otimate šansu da se izbori sa AV… Ne vređajte.“

I inače, zbog tih nadgornjavanja po društvenim mrežama između političara i viđenijih građana, tzv. ljudi iz kulture, stvoren je utisak o postojanju dubokog jaza između „građanskog“ i „stranačkog“. Građani su se, jedna je od popularnijih teza, povukli s protesta zato što je tamo negde oko upada na RTS, 16. marta, ili nekoliko subota pre proteste preuzeo Savez za Srbiju, tačnije, oni koji su na ovaj ili onaj način već bili ranije na vlasti.

Od samog početka važilo je: „Političarima nije mesto na kamionu“ ali i: „Zašto nema političara na kamionu?“ Jedni su tvrdili da će političari rasterati građane s protesta, drugi da se građanski protesti moraju završiti izborima na kojima će se glasati za političke stranke a ne glumce s protesta. Jedan je glumac postao političar (Sergej Trifunović), drugi glumac je napustio proteste (Branislav Trifunović). Treći je (Nikola Kojo), u intervjuu NIN u, pre mesec i kusur o sudbini protesta govorio ovako: „S jedne strane, dobro je da je evidentiran kapacitet za pobunu protiv okupacije. To je pokazao veliki broj ljudi na ulicama u najhladnijim danima u godini. Ta glad za slobodom i normalnošću je isplivala pored svih pokušaja da se protesti anesteziraju i obesmisle. Ljudi su dolazili. Ujedali se za cipelu koja ih vuče na ulicu, kršili zube o pištaljke, pozajmljivali novac za gorivo, u besu govorili da je ovo poslednja subota, ali su ipak dolazili i dolazili… Naravno, i tu postoji prag tolerancije. Kada su shvatili da bezidejne šetnje, rejv žurke, sporazumi sa narodom i upadi u televizije, predsedništva i MUP nisu ništa drugo do učešće u loše režiranoj predstavi koja ima za cilj gašenje bunta, počeli su lagano da prestaju da dolaze. I to je tako. Ali, pošto je u fazi proces otrežnjenja i pošto ljudi polako shvataju da su im protest od početka, iz prikrajka vodili cenzusolovci, uz pomoć raznog polusveta i polunovinara i studenata koji su im verovali (a koji su se, pouzdano znam, osvestili), stvari se ponovo okreću nabolje. Narod se ponovo samoorganizuje i uskoro će stvari leći na svoje mesto.“ (NIN, 9. maj)

Hoće li se samoorganizovanje naroda koje je nedavno spominjao glumac Nikola Kojo dogoditi već sledeće subote tako što će se građani vratiti na svoje proteste zato što batinaši još žešće premlaćuju one čije im se društveno-političke aktivnosti ne dopadaju ili će čuvari protesta u letnjem periodu ostati Dragan Đilas i Boško Obradović? Prognoze su nezahvalna stvar, u protestima #1od5miliona se ništa i nikad od prvog dana nije zasigurno znalo. To je možda bila njihova najveća slabost, ali i snaga – istovremeno.

BATINANJA U NOVOM SADU

U međuvremenu, razlozi za samoorganizovanje samo se nižu. Pre nekoliko dana brutalno je pretučen Dejan Bagarić, student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i aktivista #1od5miliona, u subotu uveče 8. juna, posle protesta, i iz Kliničkog centra Vojvodine pušten u ponedeljak 10. juna u 13h. Pre njega, u petak 7. juna, napadnuti su i aktivisti Združene akcije „Krov nad glavom“ Marko Đelević i Mihajlo Nikolić, posle protesta zbog seče drveća u Novom Sadu. Sva trojica su studenti i aktivni u borbi protiv aktuelne vlasti. Nebojša Stefanović, ministar policije je izjavio da policija ima pretpostavke o tome ko je pretukao jednog od organizatora protesta #1od5miliona, ali da u interesu istrage ne može više ništa da kaže. Ali je rekao da „osuđuje svako nasilje kao što su i upadi u institucije i napadi na žene“. Poznavaoci prilika među batinašima na lokalu tvrde da su priče o obustavljanju protesta okuražile batinaše da se svete, „pred kraj“.

Vojvođanski klub je apelovao na građane Novog Sada da u utorak 11. juna, u 18 sati dođu na „Protest protiv prebijanja studenata“ i na taj način pruže podršku napadnutim studentima: „Aktuelni režim možda ume da parališe opoziciju, ali nema načina da se izbori protiv studentskog bunta. Njih ne mogu da optuže ni za propale privatizacije, ni za pogrešne političke odluke, ni za mito, ni za korupciju, ni za Kosovo. Zato su na studente poslali svoje maskirane batinaše, koje su godinama gajili i negovali, stvarajući političku klimu u kojoj je svako ko misli neprijatelj, a fizička eliminacija regularan način političke borbe. Srbija je postepeno izašla iz latentne i ušla u manifestnu fazu fašizma: režim podržava fašiste, a fašisti štite režim“, stoji u saopštenju Vojvođanskog kluba uz poziv Novosađanima da je vreme da prestanu da se dele po stranačkoj, nacionalnoj ili generacijskoj pripadnosti i da pokažu da su spremni da se organizuju i bore, „rešeni da se ovo zlo zaustavi“.

foto: »krov nad glavom«

Pre skoro mesec dana prebijen je Dalibor Stanojević, odbornik DS a i jedan od organizatora protesta #1od5miliona u Knjaževcu. DS je u svom saopštenju naveo da su Stanojevića „brutalno pretukli tokom proslave Dana opštine predsednik te lokalne samouprave Milan Đokić zajedno sa dvojicom saradnika, naočigled nekoliko svedoka“.

I POČELO JE S BATINANJIMA

Protesti #1od5miliona počeli su pod nazivom „Stop krvavim košuljama“, a neposredni povod bio je prebijanje Borka Stefanovića, predsednika Levice Srbije. Stefanovića su batinaši uoči tribine Saveza za Srbiju u Kruševcu, zajedno sa Bobanom Jovanovićem i Markom Mandićem, aktivistima Levice Srbije, šipkama besomučno pretukli. Jedva tri nedelje kasnije zapaljena je kuća novinaru portala Žig info Milanu Jovanoviću, iz Grocke, a sada već bivši predsednik Opštine Grocka i bivši visoki funkcioner SNS (podneo je ostavku na sve funkcije u međuvremenu) Dragoljub Simonović osumnjičen je kao naručilac paljenja kuće Milana Jovanovića. Simonović se, inače, brani sa slobode i uzvraća tužbama Jovanoviću i Željku Matorčeviću, glavnom uredniku portala Žig info za „nanetu psihičku bol“, a na suđenju ga pozdravljaju aplauzom. Ipak, zahvaljujući pritisku javnosti i protestima, jedan visoki funkcioner SNS a je „pao“.

I afera „Jutka“ dobila je epilog zahvaljujući protestima #1od5miliona i pritisku javnosti. Milutin Jeličić Jutka, funkcioner SNS a i dugogodišnji predsednik SO Brus, morao je da podnese ostavku zbog svedočenja Marije Lukić, njegove sekretarice, koju je seksualno uznemiravao i poslao joj 15.000 neprimerenih poruka. Ispred SO Brus došli su predstavnici opozicije, koji su tražili da se na dnevni red stavi imenovanje novog predsednika opštine. Postojala je mogućnost da bi Jutka mogao da obavlja dužnost predsednika opštine do izbora novog. Jutka na suđenju negira sve optužbe. Obelodanjivanjem ovih afera vlasti, protesti #1od5miliona dobili su zamajac i svrsishodnost, postali su neki vid parlamenta izvan parlamenta. Zato je bojkot parlamenta proizašao iz toga kao najnormalnija stvar.

Upad u RTS i opkoljavanje Vučića u predsedništvu doveli su, s druge strane, proteste u ćorsokak uz pomenute optužbe između građanskog i stranačkog dela protesta o izdaji i preotimanju #1od5miliona. Najveći problem je bio taj što su i građani i opozicija tim činom samo izgubili, a Aleksandar Vučić i Ana Brnabić dobili smokvin list kojim pokrivaju svoju golotinju. Uz to, neostvarivi ciljevi, prizivanje dana D, često se činilo kao pucanje iz prazne puške. Svih tih subota, a posebno pred protest 13. aprila, prizivani su prevrat, promena sistema, obaranje Aleksandra Vučića sa vlasti, rečju 5. oktobar. Režim Aleksandra Vučića je na to odgovorio kontramitinzima, Vučićevi satrapi su najavljivali štrajkove glađu, sve je nalikovalo na zemlju čuda i iskrivljena ogledala.

KURTA, MURTA I 5. OKTOBAR

Potom je došao i dan D, 13. april koji jeste bio „najveći opozicioni skup od 5. oktobra“, ali nije mogao biti 5. oktobar. Teofil Pančić, kolumnista „Vremena“, u Utisku nedelje 9. juna kaže da se u pozivanju na 5. oktobar stalno zaboravljaju dve stvari: 1) da su 5. oktobru prethodili izbori 24. septembra koje je Milošević izgubio, a da je 2) te izbore izgubio jer smo godinu i kusur pre bombardovani.

I Dušan Teodorović, akademik i redovni profesor Saobraćajnog fakulteta, jedan od govornika na protestima, nedavno je u intervjuu za „Vreme“ obrazložio zašto su protesti počeli da posustaju: „U Požarevcu se pojavio transparent ‘Ni Kurta ni Murta’, i taj transparent čitam: borimo se protiv Vučića, ali ne bismo želeli da se vrate oni koji su bili. Ja se u značajnoj meri s tim slažem. Ako ste bili na državnim funkcijama, predsednik države u dva mandata, predsednik vlade, ministar, gradonačelnik, pa dosta je to. Mi moramo da oslobodimo scenu. Da dođu mlađi ljudi i novi ljudi. Pritom su sve te razne koalicije, ponovna ujedinjenja, sve smo to imali, izađu na izbore i dobiju dva posto. Pa, šta ćeš tu onda više? Ja bih otišao da pecam, pročitam neku knjigu koju nisam stigao, smislio bih neki novi hobi.“

Sociolog Jovo Bakić, međutim, veruje da idu godišnji odmori, vreme je odlaska na more, a učesnici protesta su pripadnici srednjih slojeva koji mogu sebi da priušte letovanje. Ipak, uveren je da će vlast svakako dati povoda za nove proteste.

Pisac Marko Vidojković smatra da protesti ne smeju stati: „Odlazak na protest nije borba za dolazak opozicije na vlast, već borba za goli opstanak pred terorom Aleksandra Vučića i njegove bande. Protesti petkom i subotom neće ga oterati sa vlasti, ali će nam pomoći da nam životi postanu lakši do sledećih izbora. Ako protesti stanu, najebaćemo, pošto oni milosti nemaju. Njihovi zločini ne poznaju granice, čak je i Tijana Jurić ponovo silovana i još jednom ubijena, a ovog puta smo to mogli da pratimo uživo. Stanite u red za doživotni zatvor“, napisao je on u svojoj kolumni povodom donošenja Tijaninog zakona (Buka, 22. maj).

Dosad se u Briselu, kad je o Srbiji reč, insistiralo na rešavanju kosovskog problema. To je bio prioritet zbog kojeg zapadni Vučićevi partneri nisu primećivali Orbana u njemu niti autoritativnu vladavinu kojom vodi zemlju. Poslednji Izveštaj Evropske komisije o napredovanju Srbije u standardima EU pokazao je da su im, iznenada, vladavina prava, stanje parlamentarizma i demokratije, korupcija i organizovani kriminal u Srbiji skoro toliko važni koliko i konačno potpisivanje pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Koliko su tome doprineli protesti, koliko bojkot parlamenta opozicionih narodnih poslanika, nemoguće je spekulisati, verovatnije je da nisu doprineli mnogo, jer su o nefer izborima i neslobodnim medijima imali prilike mnogo puta da saznaju i pre protesta i pre izlaska opozicije iz Skupštine. Aleksandar Vučić je i ovaj izveštaj iskoristio da učvrsti stav svojih birača, tumačeći ga kao pritisak i ucenu da prizna Kosovo. Što ne mora biti daleko od istine.

Ali, Kosovo je njegov problem.

„Ovom društvu“, rekao je Dejan Bagarić, pretučeni student iz Novog Sada na protestu 11. juna, u utorak uveče, „nedostaje solidarnost“.

To je, ujedno i ključna reč, koja treba da se vrati na proteste. Sve ostalo je – pričam ti priču, malomatursku.