Čuvar kovida u letnjem periodu

Vakcinišite se, ako niste. Naučili smo da prognoze gube svaki smisao kad bolnice jedna za drugom počnu da ulaze u kovid sistem, ali je izvesno da epidemija kovida 19 nije završena, kao i da će uskoro uslediti njen novi udar. Popularno poređenje pandemije sa Drugim svetskim ratom (kome je, isto kao i drugi, pribegavao i autor ovog teksta) pokazalo se kao nepouzdano upravo onako kako samo poređenja mogu da budu. Sličnost zaraze sa najkrvavijim globalnim sukobom počela je da bledi i pre rasplamsavanja takozvanog delta soja, da bi sa ratom zadržala možda samo jednu zajedničku karakteristiku – trajanje. Naravno, dugo već nema strpljenja kojim biste se mogli naoružati, ali je zbog nemogućnosti da se dovoljno brzo vakciniše dovoljno mnogo ljudi očigledno da je pandemija sada prerasla u jednu višegodišnju predstavu (nadajmo se, ipak, kraću od pomenutog rata). Na njenoj sceni smo već videli maske, gnev, represiju, zlobu, glupost i sve vrste ljudske drame. No, i dalje postoje neotkriveni junaci koji su lutali vilajetima prostora iza bine, hodnicima i toaletima, čekajući da sezona počne, a oni izađu na svetlo pozornice. Zvezda dolazeće jesenje sezone zove se, čuli ste, bez sumnje, delta.

foto: ap photo

I dok su sa letom radile i druge scene, istovremeni oporavak i ekonomski bum sa rastom cena materijala na Zapadu i obnavljanjem starih nestabilnosti u ostatku sveta, dok se priprema Olimpijada, turisti bojažljivo pune letovališta nakon dve godine apstinencije, a organizatori festivala kakav je Exit sprovode donedavno nezamislivu strategiju kolektivnog testiranja veselih i tradicionalno nedisciplinovanih (pijanih) posetilaca koncerata, planetom je zavladao novi, delta soj korona virusa. Reč je o soju koji su naučnici označili sa B.1.617.2, a koji je doskora nazivan „indijski“ i „dupli mutant“. Naime, zbog opšte zabune oko naziva sojeva i nužde da se uvede kakva praktična nomenklatura, koja pritom neće biti diskriminatorska, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) uvela je 31. maja novo označavanje sojeva pomoću slova grčkog alfabeta. Sojeva korona virusa, naravno, ima daleko više, ali su grčka slova dodeljena značajnijim sojevima, odnosno onima koji su opasni ili predstavljaju pretnju. Tako je od ranije poznat kao britanski, odnosno Kent soj, ili B.1.1.7, nazvan alfa, južnoafrički ili B.1.351 nazvan je beta, a soj o kome su ispredane zastrašujuće priče poznat kao brazilski ili P1 dobio je ime gama.

Delta soj je otkriven u oktobru prošle godine (što je krucijalni argument protiv jedne od onih iritantnih, ali upornih antivakserskih neistina – da je nastao primenom vakcine). Smatra se da je upravo on odgovoran za razorni epidemijski talas u Indiji, a da se potom, tokom ovog proleća, proširio svetom. Delta je soj

SARS-CoV-2 virusa koji ima nekoliko istovremenih mutacija u delu genetičkog materijala kojim se kodira čuveni spajk protein. Reč je o mutacijama među kojima su T478K, P681R i L452R. Ovakve mutacije, inače, pojedinačno imaju i drugi sojevi, ali je za deltu karakteristično da ih on ima sve na okupu – one olakšavaju prenošenje virusa i čine ga otpornijim na neutralizaciju antitelima, zbog čega je delta soj zarazniji od svojih evolutivnih prethodnika.

RAT SOJEVA

Sojevi su posledica evolucije korona virusa i to je sasvim prirodna pojava. Nakon dovoljno duge cirkulacije i zaražavanja miliona ljudi, u procesu tokom koga je SARS-COV-2, kao i svaki virus, neprekidno mutirao, počeli su se razvijati novi, sve jači, sve otporniji i sve lakše prenosivi sojevi. Nagoveštaji o njima pojavili su se bojažljivo, u statističkim radovima koji su objavljeni bilo u prestižnim peer–reviewed časopisma, bilo u hitnji i bez recenzije, na repozitorijumima radova. No, u nezapamćenoj oluji nalaza o epidemiji koji su doslovno iz laboratorija prenošeni u masovne medije, bilo ih je zapravo teško zapaziti (tako su, u eksploziji informacija, bili potrebni meseci i meseci da postane nesumnjivo kako su maske jedna vrlo efikasna zaštita). Sa poslednjim talasima postalo je jasno da svetom haraju sasvim novi sojevi, kao i da sojevi između sebe vode bespoštedni rat.

Šta znamo o delta soju? Njegove osobine su očigledno takve da je on trenutno glavni igrač u kovid svetu – nadvladao je sve druge sojeve i ubrzano se širi. Statistike po zemljama, posebno na Zapadu, pokazuju da njegov udeo među drugim varijantama korona virusa prelazi 80 i 90 odsto. Glavni razlog za takvu dominaciju je brzina – naime, delta soj se širi brže od drugih. Njegova brzina je iznenadila mnoge, a mora se reći da je dovela i do izvesne panike. Tako se počelo govoriti, pisati i prenositi kako je takozvani „reproduktivni broj“ ovog soja veći od sedam, što je višestruko više nego kod standardnog SARS-CoV-2. To znači da jedan zaraženi deltom u proseku može da zarazi čak sedam drugih osoba. Ova procena reproduktivnog broja izvorno je došla sa Imperijal koledža u Londonu, dok se u drugim zemljama (u Australiji) ona ceni na pet. Sa ovim brojkama treba biti izrazito oprezan budući da trenutno nema dovoljno podataka, uzorci su često nejasni, a projekcije dramatično pesimistične. Vreme će pokazati da je reproduktivni broj možda mnogo niži, ali kako god, sigurno je da se delta širi brže od prethodnih sojeva.

foto: ap photo

Druga osobina ovog soja je da izaziva težu kliničku sliku. O tome najpre govori čuvena škotska studija, što je zapravo rad SARS–CoV–2 Delta VOC in Scotland: demographics, risk of hospital admission, and vaccine effectiveness, objavljen u časopisu „Lanset“. Do sličnog zaključka u maju su došle i zdravstvene agencije u Velikoj Britaniji i SAD. Uočeno je i da delta soj izaziva donekle drugačije simptome koje je teže razlučiti od obične prehlade, a da bolest brže napreduje. Neki od novih simptoma se više ne odnose na mirise, već obuhvataju potpuni, možda i trajan gubitak sluha, probleme sa organima za varenje, kao i periferne gangrene. Svi ovi podaci, nagoveštaji, prognoze doveli su do toga da, uporedo sa letnjim opuštanjem, počne da raste panika pred očekivanim delta talasom. Istovremeno, škotska studija pokazuje da delta soj uzrokuje oko 85 odsto više hospitalizacija kod pacijenata koji nisu vakcinisani. I da su jedino rešenje – vakcine.

SILA KOJA REŠAVA STVAR

Na letnjoj sednici Kriznog štaba, održanoj u utorak 13. jula, razgovaralo se upravo o tome. Imunolozi i drugi lekari već dugo upozoravaju kako imunizacija ne sme da se zaustavi i da je ona jedina brana od novih sojeva i novog talasa kovida. Mada je interes za vakcinacijom toliko iščileo da su i antivakseri otišli na letnju pauzu, ne protestuju i ne plešu oko spomenika, vakcinacija je sada potrebnija nego ikad. Sa obuhvatom vakcinacija od 40 odsto, oscilacije oko 100 zvanično novoobolelih deluju preteće, jer brana koju vakcinisani predstavljaju neće biti dovoljna za zver koja se širi višestruko brže od talasa koje smo iskusili u prethodnih godinu i po dana.

No, pre svega, osnovno pitanje: da li vakcinisani mogu da obole od delta soja? Pisalo se o tome i govorilo zaista svašta, ali u ovom trenutku nema naučnih dokaza da delta soj može da pobedi imunitet koji obezbeđuju vakcine. Više studija pokazalo je da praktično sve vakcine štite od ovog soja, i da još nije nastupio čas kad je bilo koji soj virusa uspeo da sasvim zaobiđe odbranu koju pruža vakcina. Drugim rečima, ako ste vakcinisani i znate da ste razvili antitela na korona virus, delta soj vas lično ne treba da brine. Studija Neutralising antibody activity against SARS–CoV–2 VOCs B.1.617.2 and B.1.351 by BNT162b2 vaccination, objavljena u prestižnom časopisu „Lanset“, pokazuje da vakcina pruža zaštitu protiv težih oblika bolesti u više od 95 odsto slučajeva. Ovakve prognoze daje i škotska studija, ali i niz drugih (uglavnom u preprintu). Situacija je slična kod Fajzer-Biontekove, Astra-Zeneka i Sputnjik vakcine, dok za kinesku Sinofarm vakcinu ima nedovoljno studija, ali projekcije pokazuju da delta soj nije zaobišao zaštitu koju kineska vakcina pruža. No, to je samo jedan ugao priče.

foto: ap photo

Situacija nije uopšte ružičasta budući da koliko god uspešno vakcinisani bili, niste sami na svetu, što je okolnost oko koje se i vrti ceo zaplet sa epidemijama. Naime, nisu svi oko vas vakcinisani, a i među onima koji jesu, nemaju svi razvijen imunitet. Tako je ova brana oslabljena u odnosu na prethodne sojeve i zbog same (ne)efikasnosti vakcina. Naime, ne treba smetnuti sa uma da vakcine deluju sa određenom efikasnošću i da nisu svi vakcinisani proizveli odgovarajući imuni odgovor – mada nove mRNK vakcine, pa čak i Sinofarm, Astra-Zeneka i Sputnjik, imaju spektakularnu efikasnost u odnosu na vakcine iz prošlosti, izvestan broj ljudi nužno nije reagovao na njih. Može se reći da je broj takvih slučajeva oko deset odsto. Sa druge strane, može se reći i da čak svaki peti vakcinisani Sinofarmom (ako mu je efikasnost 80 odsto) nije stekao imunitet koji bi se mogao izmeriti prisustvom odgovarajućih antitela. Mada je očigledno apsolutna većina vakcinisanih zaštićena, za značajan broj onih koji su reagovali delta soj predstavlja ozbiljnu pretnju. Svi razgovori i debate o „trećoj dozi“, bez obzira da li ste na strani pobornika mešanja različitih vakcina ili onih koji to ne zagovaraju (što je otvoreno pitanje), u svojoj srži se odnose na ovaj deo populacije, vakcinisan a nezaštićen.

OKEAN

Na drugoj strani, tu je okean nevakcinisanih koji će, u slučaju ostvarenja mračnih prognoza, najteže pogoditi cunami talas delta soja. Prema aktuelnoj statistici, u Srbiji je među pet ljudi koji se nađu na jednom mestu, sa maskama ili bez njih, potpuno vakcinisano samo dvoje. Preostalih troje bi trebalo da se ili vakcinišu (svakako!), ili da budu oprezni sa delta sojem. Ako se pak na istom mestu okupi petnaest slučajno izabranih ljudi, statistika nam kaže da njih devet neće biti vakcinisano, a da, s obzirom da je većina primila kinesku Sinofarn vakcinu, među šest vakcinisanih jedan vrlo verovatno nema imunitet. To znači da je u grupi bilo kojih 15 ljudi u Srbiji samo njih pet zaštićeno. Ostalih deset prestaje da nosi maske i nadaju se najboljem.

Slučaj je hteo da mlađa populacija u Srbiji bude manje zainteresovana za imunizaciju, a delta soj je do sada prvi koji ozbiljnije hara u ovoj grupaciji, što je posebno nezgodno jer je to najmobilniji deo stanovništva, koji ostvaruje najviše kontakata. Zato ne čude pozivi potekli iz Kriznog štaba da se mladi što pre vakcinišu. Njihov otpor je posebna tema koja obuhvata preispitivanje našeg obrazovnog sistema, svojevrstan krah promocije nauke i pitanje gospodara neometanog širenja zabluda u digitalnom svetu. Sada je, međutim, važnije preduzeti izvesne mere da se ovaj deo stanovništva ipak privoli na vakcinisanje nego se baviti lovom na veštice. Iz analiza koje su radili domaći psiholozi znamo da u domaćoj populaciji ima oko 10 do 15 odsto antivaksera, dok je isto toliko onih koji nisu doneli odluku o tome šta da učine.

Nema sumnje da se deo problema može rešiti kao u Francuskoj i Grčkoj, uvođenjem obavezne vakcinacije za posebna zanimanja i kategorije stanovništva (pored medicinskih radnika o kojima se isključivo govori, a gde se problem svodi na većinu vakcinisanih i ekstremnu manjinu enfant terrible lekara-antivaksera, teško je ikom suvislo objasniti zašto vojska i policija u Srbiji nisu masovno vakcinisani). Sve ostalo je pitanje kampanje i očigledno je treba usmeriti na 15 odsto neodlučnih. Prognoze su raznolike, ali u svim scenarijima važi da se korona virus ili mora preležati ili se protiv njega možete vakcinisati. I zato se broji samo jedno – udeo vakcinisanih u ukupnoj populaciji.

foto: ap photo

Ako budemo imali sreće i delta talas bude slabiji od prethodnih, otupljen imunitetom onih koji su ga do sada preležali i onih koji su razvili imunitet zbog vakcine, bazen nevakcinisanih je i dalje izuzetno veliki, dovoljan da se u njemu, pre ili kasnije, zapati kakav novi soj koji će, što je ravno istinskoj katastrofi, zaobići zaštitu koju pružaju vakcine. Bez dileme, to bi sada rešila samo obavezna vakcinacija svih građana Srbije, koja se po Zakonu o zaštiti od zaraznih bolesti, zapravo može aktivirati samo odlukom nadležnog ministra (i u skladu je sa Ustavom koliko su to važeći zakoni). Naučnicima koji već pokreću peticije te vrste, ali koje slabo nailaze na odjek, obavezna vakcinacija deluje kao deus ex machina koja bi rešila sve naše brige sa korona virusom. Ispostavlja se da ova „iznenadna sila koja rešava stvar“ za donosioce odluka znači, ne samo u Srbiji, neke druge brige koje su, nažalost, starije od zdravlja. I da se tome ne vredi nadati.

MODELI

Vratimo se, međutim, na početak. Tokom prethodnih talasa naučili smo da modeli širenja zaraze nisu stvar na koju se možemo osloniti. I da se kanali kojima se bolest širi ponekad opisuju nešto složenijom matematikom. Na to je ukazivala priča o pacijentu 31, ženi koja je još u februaru prošle godine doputovala iz Kine u Južnu Koreju. U dvomilionskom gradu Tegu ona je tokom nekoliko dana doživela manji saobraćajni incident, zbog koga je nakratko bila zbrinuta u bolnici, dva puta je boravila na dvočasovnoj službi u crkvi Šinčeondži, vozila se taksijem po gradu i išla na ručak sa prijateljicom. Kako je imala temperaturu, ponovo se javila u bolnicu 17. februara, kada je testirana i kada je ustanovljeno da ima kovid 19. Kasnija izuzetno detaljna istraga će pokazati da je pre testiranja, tokom samo deset dana, bila u kontaktu sa neverovatnim brojem od 1160 ljudi koje je u međuvremenu zarazila korona virusom. Ove „raspršivače“ virusa epidemiolozi, inače, nazivaju superprenosioci.

Recenzirana studija Clustering and superspreading potential of

SARS–CoV–2 infections in Hong Kong, objavljena u prestižnom časopisu „Nature“, pokazaće se prelomnom u prihvatanju ovog pristupa i boljem razumevanju dinamike zaraze. Grupa istraživača iz Australije i Kine, predvođena mladim epidemiologom Dilonom C. Adamom, detaljno je analizirala 1038 slučajeva zaraze u Hongkongu i među njima otkrila 51 lokalni klaster. Njihov ključni nalaz, statistički vrlo značajan, pokazuje da je samo 19 odsto zaraženih dovelo do čak 80 odsto novih slučajeva. Istovremeno, čak 69 odsto obolelih nije zarazilo nikog. Ovo saznanje, potkrepljeno sve većim brojem sličnih studija, ukazuje da se kovid 19 ne širi homogeno kroz populaciju (kako su to proletos predstavljale brojne ljupke vizualizacije epidemioloških modela), već da virus najverovatnije miruje kod četiri od pet obolelih, ali da ga peti prenosi na ogroman broj ljudi. U Americi je poznat i izraz „Tifoidna Meri“ za superprenosioca, osobu koja uspeva da zarazi mnogo više ljudi nego običan zaraženi, što je morbidni nadimak potekao od jednog slavnog slučaja tifoidne groznice iz Njujorka sa početka 20. veka. Da li će novi delta soj slediti ovu šemu, nije još uvek poznato.

Kao i druge istorijske metonimije, kod kojih je datum prerastao u naziv za seriju dramatičnih događaja (poput 1941, 1804. ili 1389. godine), naše doba, čuvali se tokom njega od korona virusa ili pokušavali da umanjite njegov značaj, sve nas je uvuklo u dramatični komad koji je malo ko mogao predvideti, kad su se bojažljivo pojavile prve vesti o nepoznatom virusu na vlažnoj pijaci u jednom kineskom gradu. Potom smo preživeli talase crnih prognoza. Čeka nas još jedna, koja se od prethodnih razlikuje po tome što sada deo populacije, onaj vakcinisani, može relativno bezbrižno da nastavi sa životom, dok će onaj drugi deo proći kroz dramatičan udar. Po tome ova delta faza manje nalikuje na Drugi svetski rat, a više na onaj period između ratova, kada je svet jednom delu planete delovao kao miran i prosperitetan, a drugom kao doba zebnje, sa košmarom koji se nazaustavljivo primiče. Vakcinišite se, dakle.