Čuvar brata svojega

Šta smo novo saznali između dva broja „Vremena“, odnosno od onog vikenda kada je u šumi u beogradskom naselju Jajinci otkriveno skriveno oružje, a nekoliko dana kasnije i u automobilu u garaži na Novom Beogradu? U stvari, ako se izuzmu nagađanja, spekulacije i teorije lansirane iz zvaničnih, poluzvaničnih i nezvaničnih izvora, odgovor staje u dve reči: ne mnogo. Uprkos manjku činjenica, postaje sve izvesnije da političke posledice, u vidu čistke u bezbednosnom sektoru i novog talasa zastrašivanja političkih protivnika, tek sledi.

foto: sava radovanović / tanjug

Krenimo od Jajinaca: nakon pronalaska jedne „zolje“, ručnih bombi i stotinak metaka u blizini puta koji vodi do porodične kuće Vučića, prva pretpostavka je bila da je neko spremao atentat na premijera. Ministar policije Nebojša Stefanović je u prilog toj tezi objašnjavao da se „zolja“ koristi za probijanje oklopa, a da je jedino oklopljeno vozilo koje tim putem povremeno prolazi Vučićev službeni automobil. Sem toga, ukazivao je da je oružje nađeno kraj krivine na kojoj vozila moraju da uspore, dakle na idealnom mestu za zasedu.

Iako je sam Vučić u prvi mah minimalizovao značaj incidenta i izrazio sumnju da će vlasnik biti pronađen, za većinu tabloidnih medija nije bilo dileme da je premijer bio na meti, a razilazili su se samo u vezi sa mogućim motivom i izvršiocima: dok su za jedne iza „pokušaja atentata“ (o čemu je počelo da se govori kao o nečemu što se definitivno dogodilo) stajale zapadne tajne službe, drugi su pisali o crnogorskoj mafiji i povezivali Jajince sa ubistvom vođe navijača i osuđenog narko-dilera Aleksandra Stojanovića Mutavog, koji je na spektakularan način likvidiran u Beogradu pre nešto manje od mesec dana.

SLABE TAČKE: Par dana nakon toga, međutim, Stefanović je u priču uveo Vučićevog brata Andreja. On je u izjavi za RTS saopštio da su na oružju nađeni kombinovani tragovi DNK tri osobe, ali ipak nedovoljni da se vlasnici identifikuju i da premijer strahuje da je žrtva u stvari trebalo da bude Andrej Vučić. „U poslednjih dvadeset godina ga nikad nisam video u ovakvom stanju kao u poslednja dva dana“, rekao je ministar o premijeru. „Sve bezbednosne službe koje su radile njegov profil mogu da vam kažu jednu stvar, a to je da on i njegov brat imaju po jednu slabu tačku, to jest da su jedan drugom slabe tačke… Oni su veoma, veoma bliski, kao jednojajčani blizanci, iako je među njima dve godine razlike.“ Stefanović je istom prilikom rekao i da je na osnovu baznih stanica mobilne telefonije u Jajincima u danima uoči otkrivanja oružja boravilo čak 97 „bezbednosno interesantnih lica visokog nivoa“, da su neki od njih saslušani, ali da nikom nije određen pritvor. Naknadno je u Banjaluci, navodno zbog sumnje da je povezan sa Jajincima, priveden jedan lokalni gangster, ali je i on u međuvremenu pušten.

foto: rade prelić / tanjug

Istog dana kad i Stefanović, oglasio se i ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, takođe preko RTS-a, i povezao oružje u Jajincima sa američkom ambasadom u Beogradu. „Slučaj Jajinci je počeo izborne noći, kad je došlo do upada u Republičku izbornu komisiju svih partija, pokušaja da se izmene izborni rezultati i njihov odlazak kod američkog ambasadora Kajla Skota“, rekao je Vulin i naveo da je američki ambasador prethodno šest godina boravio u Moskvi i da odlično zna pravila diplomatije, koja je svesno prekršio u izbornoj noći. „Jedno je sigurno. Jednog Vučića su hteli da ubiju, da li Andreja ili Aleksandra, ali jednog su hteli da ubiju“, poentirao je na kraju.

Pod ukrštenim reflektorskim svetlima dvojice ministara, premijerov brat je definitivno izbio u prvi plan, a spekulacije su počele da se množe kada je četiri dana nakon Jajinaca u garaži u blizini naselja Belvil na Novom Beogradu pronađen „reno megan“ sa dva paketa trotila (građevinskog eksploziva), automatom „hekler i koh“ i jednim revolverom krupnog kalibra. Osim podatka da je automobil ukraden i da je ranije imao crnogorske tablice, javnosti od tada nije rečeno ništa više o ovom slučaju – osim jednog detalja kojim ćemo se pozabaviti kasnije.

Sem toga, krenule su sve učestalije najave velike čistke u bezbednosnom sektoru, uključujući ne samo Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA) već i obe vojne službe, obaveštajnu (VOA) i kontraobaveštajnu (VBA). Odgovornost za čelnike ovih osetljivih institucija zatražio je u više navrata i predsednik Tomislav Nikolić, iako on po Ustavu i važećim zakonima u to ne bi smeo da se meša, jer je prva služba pod ingerencijom predsednika Vlade, a druge dve pod Ministarstvom odbrane.

Ono što je zanimljivo jeste da je od prvog pominjanja Andreja Vučića kao moguće žrtve atentata u političkom životu zavladao paradoks: dok se mediji i politički faktori u milosti vlasti utrkuju ko će dirljivijim rečima opisati emotivnu vezu Aleksandra i Andreja i strašne posledice koje bi gubitak bilo kog od njih imao po Srbiju, svako drugi koji premijerovog brata makar ovlašno pomene van tog konteksta biva izložen baražnoj vatri i označen maltene kao saučesnik u pokušaju atentata (koji je, kao i u slučaju atentata na premijera, već proglašen za istorijsku činjenicu).

LEBDEĆI SENDVIČ: Ovo je postalo utoliko vidljivije kada je premijer, nakon službenog puta u Rigu, odlučio da lično prekine sedmodnevni embargo na informacije o pronađenom oružju (koji je sam proglasio) i pojavi se u emisiji „Upitnik“ na RTS-u. Iako se u prvi mah ustezao da govori o oružju i spekulacijama o atentatu na brata, Vučić se postepeno otkravljivao, pa je rekao da je „policija napredovala u istrazi u vezi sa oružjem u Jajincima i na Novom Beogradu i izgleda da su stvari ozbiljnije nego što smo mislili u prvom trenutku“. Zatim je otkrio i novi detalj, najavljen ranije u ovom tekstu – da je automobil sa oružjem povezan sa nekim licima koja su privedena zbog „opservacije stana koji je moj brat kupio na kredit“ – i tako potvrdio da je Andrej zaista taj koji je bio ugrožen. Tu je pokušao da se zaustavi, rekavši da je verovatno dao više informacija nego što je smeo.

A zatim je, sasvim u skladu sa Stefanovićevim citiranjem psihološkog profila, počeo da pada u vatru. „Tačno je da mi je brat slaba tačka i volim ja njega i on mene. Smeta im čovek samo zato što svoga brata voli. On se ne bavi politikom i pogrešio je samo zato što je jednom rekao da mu smetaju i (šef stalne misije Evropske unije u Beogradu Majkl) Davenport i (zaštitnik građana) Saša Janković, i to mu nikada nisu oprostili“, rekao je Vučić, očigledno implicirajući da su diplomata i ombudsman deo neke zavere. Potom se obrušio na medije koji su, kako je rekao, njega i Andreja prozvali „kokainska braća“, iako se takva formulacija pojavila samo na jednom opskurnom portalu, ističući potom da njih dvojica nikakvu drogu nikada nisu probali, pa čak ni videli (ovo poslednje je malo čudno za nekoga ko je sam za sebe rekao da je rastao na ulici).

Zanimljiva je bila i Vučićeva reakcija na pitanje voditeljke u vezi sa Vulinovom tezom da iza svega stoji američka ambasada. „Biću jasan: ne mislim da sa mojom i bezbednošću moje porodice ikakve veze ima ambasada SAD. I tu je Vulin pogrešio“, rekao je premijer, izgovarajući tu rečenicu tako polako da je izgledalo kao da se između svake reči ujeda za jezik. „Ali“, dodao je odmah potom, „sve drugo što je rekao bilo je tačno.“ A to što je Vulin rekao odnosilo se na povezanost ambasade i vlade SAD sa protestima zbog Savamale, na neko slikanje sa nekim na nekoj jahti i na američke marince koji su se na maskenbalu u ambasadi pojavili u „fantomkama“. Odmah zatim na red su došle nevladine organizacije koje su, prema Vučiću, od stranaca primile šest miliona dolara za proteste „Ne davimo Beograd“ i još pride neke „sendviče bez hleba, sa zlatnim kavijarom, koji u vazduhu vise“.

Govoreći o bezbednosnom sektoru, premijer je rekao da „neki nisu radili svoj posao i zato će biti promena“, te ponovio svoje ranije dato obećanje da će odstupiti sa mesta šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. „Moraću i ja da budem smenjen sa mesta šefa svih bezbednosnih službi jer nisam uspeo neke stvari da uradim“, kazao je, zanemarujući da pozicija koordinatora i pozicija „šefa svih službi“ nisu baš jedno isto.

Vučić je u emisiji govorio i o mnogim drugim stvarima – aferi oko hapšenja u Crnoj Gori, špijunima, ubistvu braće Bitići, trgovinskim odnosima sa Kinom, stanju na računima javnih preduzeća, pregovorima sa EU – a mnogo toga što je rekao je zahvalno za analizu. Međutim, kada je reč o stvari koja je u žiži interesovanja javnosti, a to je eventualna ugroženost bezbednosti premijera i njegove porodice, suština je sledeća: Vulin i Stefanović imaju njegovu punu podršku. To znači da će, nevezano za rezultate istrage, kritičari vlasti, spoljni i unutrašnji, od sada morati da računaju da će im biti pripisano ako ne direktno, onda bar moralno saučesništvo sa atentatorima. A zatim, da će se (figurativno rečeno) uskoro zakotrljati mnoge glave u sektoru bezbednosti, a da je jedina koja će sigurno ostati na ramenima ona koja počiva na vratu ministra policije.