Crnoj Gori treba mir, a ne vladar

Redovni parlamentarni izbori u Crnoj Gori biće održani u nedelju 30. avgusta. Opšti je utisak da Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića na predstojeće izbore izlazi slabija nego bilo kada ranije. Na izborima pre četiri godine DPS je osvojio nešto više od 41% glasova i to je danas za ovu partiju nedostižan procenat. Nekoliko je napomena koje su važne za razumevanje slabljenja moći stranke koja je u Crnoj Gori na vlasti u kontinuitetu punih trideset godina.

OPOZICIONO JEDINSTVO U TRI KOLONE

Od jedanaest lista koje je potvrdila Državna izborna komisija, za tri liste se na izborima koji predstoje može sa sigurnošću reći da su opozicione. To su koalicija koja je okupljena oko Demokrata Alekse Bečića i koja se zove „Mir je naša nacija“, potom koalicija oko Demokratskog fronta čiji je naziv „Za budućnost Crne Gore“ i koalicija na čijem je čelu Građanski pokret URA i koja se zove „Crno na bijelo“.

Ove tri liste su u idejnom i ideološkom smislu tako pozicionirane da danas u Crnoj Gori nema opozicionog birača koji bi mogao da kaže da nema za koga da glasa. Izbor, dakle, postoji i to ne samo za tradicionalne glasače opozicije, već i za nezadovoljne glasače DPS-a. Poslednjih dana je primetno da veliki broj nekadašnjih glasača DPS-a koji su nezadovoljni politikom stranke u poslednje četiri godine ovog puta razmišljaju da glasaju za koaliciju „Mir je naša nacija“, a jednim delom i za listu „Crno na bijelo“.

Utisak da je opozicija u Crnoj Gori ojačala naročito se razvio nakon što je građanima postalo jasno da u susret ovim izborima nema napadanja između opozicionih političkih stranaka. Kompletna opozicija javno saopštava stav da su izbori uvek prilika da se kazni loša vlast a ne koleginica ili kolega iz opozicije, pa se DPS svakodnevno suočava sa ozbiljnim kritikama i optužbama pre svega zbog korupcije, kriminala i siledžijstva koje je postalo jedna od karakteristika vlasti u Crnoj Gori. Čest je slučaj da odgovora na kritike nema.

Osim nenapadanja, opozicione političke formacije u Crnoj Gori pokazuju i uzajamnu solidarnost u slučajevima kada vladajuća stranka protivpravno koristi institucije države i državne organe kako bi naštetila nekoj od opozicionih stranaka. Česti su poslednjih meseci bili slučajevi protivpravnog delovanja policije, kao i neopravdanog hapšenja ili privođenja pojedinaca koji su javno kritikovali delovanje vladajuće stranke. I redovno su ti slučajevi nailazili na osudu svih relevantnih opozicionih subjekata i drugih aktera u društvu.

Snaženje opozicije i spremnost da se nakon trideset godina na izborima razvlasti DPS Mila Đukanovića vidljiva je i u delu koji se tiče sprečavanja izborne krađe. Afera „Koverta“ iz 2019. godine svima je pokazala da na izborima DPS kupuje glasove i mandate. Otud su se opozicione stranke ovog puta potrudile da na svim biračkim mestima postoji nadzor i puna kontrola izbornog procesa kako bi rezultat izbora predstavljao stvarnu izbornu volju građana.

Kada je reč o procenama, nema dileme da će, za razliku od drugih država regiona u kojima su nedavno organizovani izbori, izlaznost na crnogorskim izborima ove godine biti visoka. Građani Crne Gore su tradicionalno zainteresovani za politiku, a neizvesnost oko ishoda ovog puta verovatno će motivisati i dobar deo onih koji su dosad bili apstinenti da sada glasaju. Jedna stvar je potpuno izvesna – što je veća izlaznost, to je veća šansa da opozicija konačno razvlasti DPS. To se dobro razume unutar opozicionih političkih subjekata i kampanja sve tri opozicione liste je osmišljena tako da motiviše što veći broj ljudi da izađu na izbore i glasaju za jednu od opozicionih lista.

SLABLJENJE DPS–a

Početkom 2019. godine objavljen je snimak na kojem se vidi kako visoki funkcioner DPS-a i u to vreme gradonačelnik Podgorice od jednog biznismena preuzima kovertu u kojoj se nalazilo 97.500 evra. U razgovoru njih dvojice čuje se da je to novac koji DPS planira da potroši u kampanji za izbore. Ovaj snimak postao je svedočanstvo da DPS na izborima kupuje glasove i mandate, čime je doveden u pitanje legitimitet izbornog procesa i produbljena inače duboka kriza legitimiteta institucija.

Povodom afere „Koverta“ pokrenuti su veliki građanski protesti pre svega u Podgorici, ali i u drugim crnogorskim opštinama. Ključni zahtev tih protesta je bio da se reformom izbornog zakonodavstva stvore uslovi za organizovanje prvih slobodnih i poštenih izbora u Crnoj Gori. Odjednom je stvorena atmosfera neophodnosti promena i zaustavljanje krađe i lažiranja izbornih rezultata. Ovi protesti bili su početak slabljenja DPS-a.

Krajem iste godine DPS je jednostrano u Skupštini Crne Gore usvojio Zakon o slobodi veroispovesti. To je neustavni, nepravedni i diskriminatorski zakonodavni projekat kojim je izvršen pokušaj udara na Crkvu, ali i udar na ustavna načela vladavine prava, neprikosnovenosti svojine, odvojenosti verskih zajednica od države i na slobodu veroispovesti. Osmišljavanjem njegove sadržine i usvajanjem tog zakona DPS Mila Đukanovića je potvrdio svoje novo ideološko usmerenje kleronacionalističke političke organizacije.

Odgovor Crkve bio je organizovanje litija. Više od sto hiljada građana svih vera i nacija učestvovalo je u litijama koje su u različitim gradovima Crne Gore organizovane četvrtkom i nedeljom. To su bila duhovna, dostojanstvena i nenasilna okupljanja protiv Zakona o slobodi veroispovesti. Jedini zahtev Crkve bio je ukidanje Zakona ili izmena njegovih spornih članova i započinjanje dijaloga svih zainteresovanih aktera o pripremi zakona koji bi bio prihvatljiv za sve relevantne aktere.

Može delovati apsurdno, ali litije koje su krajem 2019. i početkom 2020. godine organizovane u Crnoj Gori predstavljaju zvezdane trenutke crnogorskog građanstva. Ove molitvene šetnje su po svom karakteru i ciljevima primer građanskog otpora kakvim jedna savremena politička zajednica može samo da se podiči. I nema nikakve dileme – da je Đukanović znao koliko će loše posledice po njega i partiju čiji je predsednik proizvesti usvajanje onakvog Zakona o slobodi veroispovesti, nikada ga ne bi usvajao.

Tu, međutim, nije bio kraj potezima DPS-a koji su vodili daljem padu podrške toj stranci. Od 2016. godine vlast u Budvi vrše predstavnici političkih stranaka koje su na državnom nivou u opoziciji. I usred epidemije virusa korona, DPS je inicirao i pokušao da sprovede siledžijsku smenu vlasti u ovoj opštini kršeći zakone i ustav Crne Gore. Slike nasilja i protivpravnog delovanja policije u Budvi obišle su svet, a DPS potpuno razotkrile kao antievropsku i nedemokratsku političku stranku. Očekivanje je da će na lokalnim izborima u Budvi, koji će biti organizovani istog dana kada i parlamentarni, DPS doživeti najteži poraz u svojoj istoriji.

ŠTA KAŽU PARTNERI SA ZAPADA

Ne pamtim da je u skorije vreme u nekoj od država regiona ambasador Sjedinjenih Američkih Država javno uputio tako jasnu i oštru kritiku vlasti kao što je to nedavno uradila američka ambasadorka u Crnoj Gori Džudi Rajnke. U intervjuu za dnevne novine „Vijesti“ ona je saopštila da nema sumnje da je endemska korupcija usporila evroatlantske integracije Crne Gore. U istom tekstu ona je dodala da postoji percepcija opšteg demokratskog nazadovanja Crne Gore.

Kada se tome dodaju izveštaj Fridom hausa, u kojem piše da se Crna Gora više ne prepoznaje kao demokratska država, i izveštaji evropskih institucija u kojima se uporno ponavljaju kritike lošeg pravosuđa, izostanka rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala i odsustva uslova za slobodno delovanje medija, onda se logično postavlja pitanje da li je DPS Mila Đukanovića i dalje kredibilan partner na zapadnim adresama.

Za osam godina, koliko do sada traje pregovarački proces o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji, zatvorena su svega tri pregovaračka poglavlja. Ako uporedimo slučaj Crne Gore sa hrvatskim primerom, stvar postaje alarmantna. Hrvatskoj je trebalo manje vremena da zaokruži pregovore i pristupi Evropskoj uniji nego što je Crna Gora potrošila u okviru dosadašnjih pregovora sa skromnim rezultatom. To je u crnogorskom građanstvu i kod analitičara s razlogom otvorilo pitanje je li DPS uopšte zainteresovan da Crna Gora postane članica EU.

Deluje da je DPS izgubio podršku u zapadnim centrima. To je i prirodno ako znamo da u Vašingtonu, Briselu, Berlinu, Londonu i Parizu postoji opredeljenje da Crnoj Gori 21. veka ne treba vladar, već stabilnost, demokratija i mir. Praksa pokazuje da jak DPS znači slabu Crnu Goru. Snažna Crna Gora znači da vlast treba da bude smenjiva. Tako misle građani Crne Gore, a takve poruke dolaze i sa zapadnih adresa. Za razvlašćivanje DPS na izborima olovkom važno je i to što u Crnoj Gori danas imamo kredibilnu opoziciju koja je spremna da preuzme vlast i da je odgovorno vrši.

Sve determinante su tu. Građani Crne Gore imaju trideset godina razloga da 30. avgusta glasaju za jednu od opozicionih stranaka i razvlaste DPS. Preostalo je samo da u nedelju glasaju mirne duše, bez ikakvog straha.