foto: dragan kujundžić / tanjug
"Čini se da je sloganima kampanje za promociju strategije za povećanje stope nataliteta nedostajala upravo – strategija. Ali, zato smo dobili amatersko takmičenje u rimi, ćorak-slogane koji podsećaju da su deca slatka i da je rađanje čudo prirode", reči su Dragane Soćanin, članice UO Udruženja Roditelj
Šest slogana izabranih na konkursu za kampanju podsticanja rađanja Ministarstva kulture i informisanja neće biti korišćeni za promociju mera populacione politike, već se traga za rešenjem. Koji god slogani da se usvoje nakon potrage, ovi sa konkursa neće moći tako brzo da se zaborave pogotovo „Rađaj, ne odgađaj“ i „Dosta reči, nek zakmeči“, budući da oni rečito govore o mišljenju vlasti o ženama (neće da rađaju) i deci (kmeče). Ne tako davno, i SPC je ženama poručila koja je njihova uloga na ovom svetu. Daleko bilo, ko u „Sluškinjinoj priči“, ako znate na šta mislim.
Javni poziv za izradu slogana koji će biti korišćeni u kampanji za promociju mera populacione politike sa ciljem podsticanja rađanja u Republici Srbiji raspisan je početkom decembra prošle godine, a rezultati su objavljeni u februaru. Svako je mogao da se prijavi i da pošalje svoj predlog, a komisija u sastavu: ministarka Slavica Đukić Dejanović, državni sekretar Ministarstva kulture Aleksandar Gajović i dva marketinška stručnjaka, izabrali su šest predloga i objavili ih na sajtu. O svemu tome prilično se pisalo i govorilo, a posebno ljutito i podsmešljivo reagovalo se na društvenim mrežama upravo zbog ta dva nesretna slogana koji su obeležili celu priču. Reagovala je i potpredsednica vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović rekavši da su članovi komisije Ministarstva kulture i informisanja koji su birali slogane za akciju podsticanja rađanja promašili temu. Prema njenim rečima, slogani „Dosta reči, nek zakmeči“ ili „Rađaj, ne odgađaj“ uvredljivi su za žene, javno ih sramote i pokazuju veliko nerazumevanje uloge žena u Srbiji i populacionoj politici.
Hitno je zakazana konferencija za novinare na kojoj je ministar Vukosavljević pomirljivo rekao da slogan „koliko god simboličan ili duhovit bio“ ne rešava problem depopulacije. Šta je duhovito u ovim sloganima samo on zna, ali mu je objašnjeno da je to uvredljivo za žene. Vukosavljević je istupio sa mogućim predlogom slogana specijalnog savetnika pri ministarstvu pesnika Dragana Hamovića „Za Srbiju punu života“, a koji, prema ministrovim rečima „ne bi pogodio tanano osećanje bilo koga“. Ako zvuči kao ironija i čita se kao ironija, verovatno jeste ironija.
MINISTARSTVO RAĐANJA: Iz Udruženja Roditelj kažu da nisu bili konsultovani, niti je od njih zatražena bilo kakva pomoć u kampanji za podsticanje rađanja. Dragana Soćanin, osnivačica i članica Upravnog odbora Udruženja Roditelj veruje da su slogani za podsticaj rađanja iznenadili mnoge. „Što se samih slogana tiče, koji po sebi, naravno, nisu uopšte važni, i pre bilo kakve analize, postavlja se ključno pitanje u industriji koja se inače bavi sloganima i promocijom: šta je zamišljena uloga slogana u promotivnoj komponenti ukupnih planiranih aktivnosti na podizanju nataliteta? Najavljeno je, pritom, da će slogani biti korišćeni za promociju mera populacione politike, što spada u delokrug rada pomenutog ministarstva, svakako njegovog sektora za informisanje. Promocija, pak, nije sinonim za sprovođenje, koje se, ni usput, ne pominje. Samo sprovođenje i dalje ostaje multiresorni zadatak (socijalna zaštita, dečija zaštita, zdravstvo, obrazovanje…).“ Dragana Soćanin takođe smatra da jedan resor ne može da odgovori jednom merom na ovako kompleksnu temu, već da svi treba dobro da zavrnu rukave i zaista nešto urade, te se kampanja kao i njen promotivni slogan mora odnositi i na njih: one koji pišu zakone, koji ih sprovode, koji odlučuju o platama, radnim mestima, vrtićima, budžetima…
Slično misli i Sandra Jovanović, predsednica udruženja Šansa za roditeljstvo. „Slogani koji su bili predloženi prosto nisu nešto što može da motiviše mlade ljude. Poseban akcenat je stavljen na podsticanje žena da rađaju. Kad bismo krenuli od početka, to bi izgledalo ovako: parovi koji se susreću sa sterilitetom imaju ljubav ali nemaju bebu, oni silno žele bebu, pritom ljubav je poseban pojam koji po logici stvari ide prvi, pre bebe, nakon toga dolazi željeno dete koje se, ponekad, ne desi odmah. Potrebno je mnogo truda u slučaju parova i pojedinaca koji se bore sa neplodnošću. Posebno uvredljiv je slogan ‘Rađaj, ne odgađaj’ jer se pretpostavlja da dece nema zato što žene odgađaju rađanje. Naročito u našem slučaju bitno je da se ovaj slogan ne shvati pogrešno, jer postoje parovi i žene koje se s problemom neplodnosti bore godinama – počnu vrlo mladi, a ne stignu do deteta posle mnogo borbe, posle mnogo godina jer prolaze kroz razne operacije, zahvate, procedure, čekaju u redovima po domovima zdravlja, nedovoljno su informisani, susreću se sa psihološkim i finansijskim problemima. Tako da ‘odgađanje’ svakako nije nešto što se odnosi na parove i pojedince koji se bore sa sterilitetom. Tačno je da postoje ljudi u Srbiji koji se kasnije venčavaju, kasnije počinju sa radom na detetu, ali država niti bilo koji slogan ne smeju da utiču na to kada će žena rađati. To je ustavno ženino pravo – da rađa. Kada će rađati – to je na njoj.“
VREME JE ZA BEBE: Dragana Soćanin pominje činjenicu da je stopa nataliteta niska, ali je u najmanju ruku sramotno za to implicitno okriviti žene sloganima da se „rađa, ne odgađa“ i sličnim. „Uostalom, zar zaista možemo da verujemo da će se uz pomoć slogana podići stopa nataliteta? Nema tog slogana na koji bi ovaj napaćeni narod naseo, pa počeo da rađa decu jer zvuči fantastično. Ljudi u Srbiji ne žive u oblacima. Žive u državi u kojoj jednostavno nema posla za majke i očeve, gde roditelji često odsustvuju s radnog mesta zbog nege svoje troje ili više dece, nema dovoljno pedijatara, mesta u vrtićima… Žene, pre svega, ne osećaju ekonomsku stabilnost. Ne osećaju da imaju punu podršku društva i zaštitu zagarantovanu legislativom. Kod nas se sve svodi na kampanje i zakone koji ostaju mrtva slova na papiru, dok mehanizmi praćenja kako se mere sprovode izostaju“.
Naša sagovornica naglašava da kampanja, njena promocija i slogan ne smeju da vrše pritisak na žene ili okrivljuju one koje odgađaju: „Šta je, uostalom odgađanje rađanja dece? Da li se ženama i parovima ostavlja za pravo da sami odluče kada će roditi dete ili kampanja želi da postavi jasne granice? Ili čak i ne žele da rađaju, već treba da bude krovna poruka svih aktivnosti, koja osvešćuje potrebu za važnim, višestrukim i obuhvatnim promenama identifikovanim u strategiji, i pokreće širu zajednicu i sve njene aktere koji mogu da imaju bilo kakvu ulogu i kojih se dotiču ostale, nepromotivne aktivnosti strategije.“
KAKO SE SPASAVA NACIJA: Ako smo nešto naučili o marketingu i advertajzingu, onda je to da najpre treba znati šta se želi (više beba), zatim treba napraviti plan kako do toga doći (više strategije), a tek onda idu slogani, spotovi, bilbordi. „Nacija se svakako ne spasava na ovakav način“, naglašava Sandra Jovanović. „Smatramo da nikakvi slogani nemaju efekta u ovoj teškoj borbi države koja mora da bude realna u svojim zahtevima. Država mora da razume da parovima i pojedincima nedostaju bolji uslovi života, zdravstvenih ustanova, sigurnost, i najzad u slučaju svih parova koji se susreću sa sterilitetom, i finansija. U državi je mnogo problema u oblasti steriliteta koje nikako da rešimo. Imamo novi Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji kome nedostaju pravilnici da bi se primenjivao, imamo oko 400.000 parova koji imaju neki problem sa začećem, a samo 2000 procesa vantelesne oplodnje koji se urade godišnje o trošku RFZO. Neke lokalne samouprave finansiraju dodatno postupke vantelesne oplodnje, Beograd od 2012. godine to ne radi, a najveći broj parova živi baš u ovoj lokalnoj samoupravi. Muškarci su nam u procedurama vantelesne oplodnje (VTO) potpuno diskriminisani, parovi čekaju duge redove kako bi počeli proceduru, nemaju psihološka savetovališta, kvalitet usluga u centrima za VTO opada“.
Dragana Soćanin poručuje da ako zaista želimo da podstičemo rađanje dece, trebalo bi da se pozabavimo rešavanjem konkretnih postojećih problema: „U industriji koja inače pravi slogane, gde sede profesionalci, reklo bi se da je sloganima kampanje za promociju strategije za povećanje stope nataliteta nedostajala – strategija. Ali, zato smo dobili amatersko takmičenje u rimi, ćorak-slogane koji podsećaju da su deca slatka i da je rađanje čudo prirode. U javnosti se pominje inostrani slogan ‘Učinite to za Dansku’. Bolje da su taj jednostavno kopirali, jer odnosi se i na muškarce i žene i korporacije i ključare raznih budžeta, pa i male šefove i lekare i one koji treba da ustanu trudnicama u autobusu.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
