Priznanje poslanika SNS-a Vladimira Đukanovića i sudije Vrhovnog suda Dragomira Milojevića da su bili gosti FK Crvena zvezda na utakmici u Kopenhagenu otvorilo je temu da li javni funkcioneri poštuju zakone o sprečavanju korupcije i po čemu se razlikuje dozvoljeni poklon od trgovine uticajem
Da li je odlazak na utakmicu u inostranstvo pokazatelj da je neki javni funkcioner korumpiran?
Ovo pitanje postalo je važno kada se pojavio video-snimak koji je objavio Vladimir Đukanović, poslanik i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, sa stadiona Parken u Kopenhagenu 13. avgusta 2019. Na tom snimku Đukanović govori sasvim iskreno i uzbuđeno posle utakmice kada je Crvena zvezda kroz nezabeleženu penal seriju izbacila FK Kopenhagen iz kvalifikacija za Ligu šampiona, najprestižnije takmičenje u fudbalu.
Đukanović nikada nije krio da je veliki navijač Zvezde. A kako je objasnio u nekoj vrsti tviter razgovora sa ovim novinarem, na stadionu se našao u svojstvu „prijatelja kluba“. Na pitanje kako je sebi mogao da priušti odlazak na tako skup događaj s obzirom na skromnu poslaničku platu, odgovorio je da nije ništa platio nego da je išao u svojstvu „prijatelja kluba“, šta god to značilo.
On je potvrdio da ga je FK Crvena zvezda „častila“ odlaskom i boravkom u jednom od najskupljih gradova Evrope, te kartom za utakmicu velikog evropskog kupa. Đukanović nije bio spreman da odgovori koliko je to ukupno u dinarima iznosilo, ali je svakako više od onoga što je propisano Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije i Pravilnikom o poklonima funkcionera po kojima je javnom funkcioneru – a narodni poslanik je javni funkcioner prvog reda – dozvoljeno da primi poklon u iznosu ne većem od pet odsto od prosečne neto zarade u Srbiji. Sam Đukanović je rekao i da taj odlazak u svojstvu „prijatelja kluba“ nema nikakve veze sa njegovom funkcijom narodnog poslanika i da on tada nije bio u svojstvu narodnog poslanika, čime se valjda poništava svaki mogući predznak potencijalne koruptivne radnje.
Pored toga, Đukanović se „branio“ time da nije bio jedini „takav“ gost, već da su tamo bili i sudije i tužioci, kao i načelnik Prve hirurške, kako je napisao u jednom od odgovora na društvenoj mreži Tviter.
Iz Vrhovnog suda Srbije nisu mogli da potvrde da je predsednik Vrhovnog suda Dragomir Milojević bio na utakmici, ali smo saznali da je od 12. do 14. avgusta bio na odmoru (tri dana) kao i da je „uzeo“ tri dana odmora od 20. do 22. avgusta (u vreme odigravanja utakmice 4. kola kvalifikacija za Ligu šampiona između FK Jang bojs iz Berna i FK Crvena zvezda). Međutim, na dodatni pritisak novinara sam sudija je u SMS-u potvrdio da je bio na utakmici u svojstvu „prijatelja kluba“. Nije odgovorio na pitanje da li je otišao i u Bern na utakmicu koja je odigrana 21. avgusta 2019. godine.
ŠTA JE POKLON, A ŠTA SU MAĐIJE
Oblast poklona Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije tretira u četiri člana: od člana 39 do člana 42. Tako u članu 39 stoji:
„Funkcioner ne sme da primi poklon u vezi s vršenjem javne funkcije, izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona, ali ni tada ako je u novcu i hartijama od vrednosti.
Funkcioner je dužan da protokolarni poklon preda organu nadležnom za postupanje sa imovinom u javnoj svojini, izuzev ako vrednost poklona ne prelazi 5% prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.
Funkcioner ne sme da zadrži prigodni poklon čija vrednost prelazi 5% prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, odnosno prigodne poklone primljene u toku kalendarske godine čija ukupna vrednost prelazi iznos od jedne prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.
Merila prema kojima se određuje koji se poklon smatra prigodnim i obavezu njihovog prijavljivanja i evidentiranja utvrđuje Agencija.
U slučaju potrebe Agencija utvrđuje vrednost poklona.“
Dakle, na prvom mestu, javni funkcioneri, bilo da su poslanici, sudije ili neki treći, ne smeju da primaju poklone. To je dobar način da se predupredi trgovina uticajem ili neka vrsta nelegalnog lobiranja. Odlazak na utakmicu u Kopenhagen podrazumeva odlazak na Aerodrom „Nikola Tesla“, let avionom do Danske, odlazak sa aerodroma na stadion, kartu za samu utakmicu, povratak sa stadiona na aerodrom, let iz Danske u Beograd i povratak kući sa „Tesle“, i to ako nije bilo noćenja, što bi iziskivalo dodatni trošak kao i potencijalni ručak u Kopenhagenu.
U zbiru, sve pobrojano sasvim sigurno prelazi sumu koju zakon dozvoljava ako se zna da je prosečna palata u Srbiji 55.380 dinara prema poslednjim objavljenim podacima Zavoda za statistiku.
Pet odsto od ovog iznosa je oko 2800 dinara.
Ono što je Đukanović, kao i drugi koje je pomenuo, dobio od Crvene zvezde premašuje sasvim sigurno ovaj iznos i uzaludno je što je poslanik pokušao da se brani time da voli Zvezdu, da je član kluba, da plaća članarinu, da je oduvek na stadionu itd., itd. Ovo što su mu dali trebalo je svakako da prijavi Narodnoj skupštini gde obavlja javnu funkciju i to „što pre“, kako nalaže Pravilnik o poklonima. Kada je taj Pravilnik „donet“, napravljen je i formular koji javni funkcioner popunjava i tu se traži, pored podataka o samoj osobi, i sledeće: ko je poklonodavac (sa svim njegovim podacima), kakva je vrsta poklona u pitanju, kolika je vrednost poklona, detaljan opis poklona, povod za poklon, te kakvo je merilo za procenu vrednosti poklona.
Ako bi se postupalo po pravilima, Đukanović i ostali koje je pomenuo – a imaju status javnih funkcionera – da bi otklonili sumnju na korupciju, trebalo je da odmah prijave sve ove podatke i dostave ih ustanovama gde su angažovani.
Ovog leta je, na primer, objavljeno da je američki republikanski senator bio na dve utakmice NBA lige (finale Zapadne konferencije) i da je dobio karte u vrednosti većoj od 5000 dolara po utakmici od ljudi čija su imena objavljena. Naime, sam senator je prijavio ovaj poklon iako on daleko premašuje dozvoljenu visinu poklona od 50 američkih dolara.
Đukanović se, s druge strane, javno „zakleo“ da ništa neće da prijavi, da jedva čeka da ga neko drugi prijavi i da se protiv njega povede istraga. Do izlaska ovog broja „Vremena“ nema podataka da je Agencija za borbu protiv korupcije uradila tako nešto, tim pre što se njoj podaci o poklonima dostavljaju do 1. marta, tako da će Narodna skupština svoje podatke verovatno dostaviti tek naredne godine.
FUDBAL KAO SUDBINA
Da ljudi koji su na vlasti ne umeju da razlikuju svoj status običnog građanina i javnog funkcionera nije ništa novo, kao što nije novo da klubovi vode „prijatelje kluba“ na ovakva gostovanja, čime ih na neki način „kupuju“ za svoje potrebe.
Naime, nije prekršaj ako je neko navijač nekog kluba, ali je veoma problematično ako je taj javni funkcioner uzeo nešto od tog kluba, a u budućnosti bi mogao da odlučuje o stvarima koje se tiču kluba ili osoba iz kluba.
Đukanović je insistirao da je on veliki navijač, da nije išao kao poslanik, kao da je moguće sebe odvojiti od javne funkcije i delovati u javnosti. Njegova želja da se eksponira na društvenim mrežama dovela ga je u nezgodnu poziciju, naročito kada se ima u vidu da on ne pripada grupi stranačkih novobogataša formiranoj od 2012. godine naovamo. Njegov oprez je popustio, jer je odlazak na utakmice po celom svetu rutinska stvar kada su ljudi iz ovog režima u pitanju: prošle godine se tako šetalo po Parizu i Liverpulu sa Zvezdom u Ligi šampiona, a godinu dana pre toga saznali smo da je Aleksandar Vučić sam sa svojim sinom bio na utakmici Lige šampiona između Rome i Barselone.
On je o tome sam javno govorio, a da nije objasnio kako je otputovao i koliko je koštao taj put s obzirom da je njegova plata prilično skromna (ne veća od hiljadu evra), već se bio fokusirao na činjenicu da je naleteo na navijače iz Hrvatske koji su mu pokazali poštovanje jer je bio sa sinom bez ljudi iz obezbeđenja.
za uvećanu sliku desni klik pa »view image«IMA SE, MOŽE SE: Danilo Vučić na Svetskom prvenstvu
Pored toga, svi su videli da je Vučićev stariji sin Danilo bio u Rusiji tokom Svetskog prvenstva 2018. godine, a da nije bilo jasno kako je uspeo da finansira to skupo putovanje i boravak u Rusiji u vreme dok je nastupala reprezentacija Srbije.
Da li je to bio poklon ili ne, od koga i zbog čega, nije poznato, kao što nije poznato na koji način je Vučić došao do skupocenih jakni i sakoa, patika ili da li je prijavio kravatu koju mu je poklonio nekadašnji kancelar Nemačke Gerhard Šreder pred njihovo zajedničko gostovanje na TV Prvoj pre nekoliko godina.
SITNICE, TRAGOVI
Pokušaj ovog novinara da dođe do potvrde informacije da je predsednik Vrhovnog suda Srbije Dragomir Milojević išao na utakmice Crvene zvezde nije bio do kraja uspešan, jer u Sudu nisu bili spremni da o tome govore („nije naše da proveravamo gde on ide u vreme odmora“ i „pošaljite napismeno po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja“), ali se sam sudija na kraju javio i potvrdio da je išao u svojstvu „prijatelja kluba“, što je potvrda Đukanovićeve ranije date „izjave“.
Dve nedelje ranije na društvenim mrežama se pojavila fotografija iz aviona na kojoj se videlo da Novak Nedić, generalni sekretar Vlade Srbije i osoba bliska Partizanu, ide na utakmicu Crvene zvezde (na utakmicu sa finskim Helsinkijem) što je izazvalo tako žestoku reakciju navijača Zvezde pa je klub docnije objavio da se Nedić prvo bio učlanio, pa potom i iščlanio iz kluba. Očevidno, sve pomenute osobe su išle na put o trošku kluba i to nije nešto o čemu on sam treba i mora da vodi računa: njima je svakako stalo da uz sebe imaju moćne i uticajne ljude, a na ljudima koji pristanu da budu gosti jeste da se drže zakona i da objave na koji način i zbog čega su pristali da to učine.
U jednom od svojih poslednjih obraćanja članovima SNS-a, na masovnoj sednici u sportskoj hali „Šumice“ u Beogradu, u junu 2019. Vučić je opominjao članstvo zbog „skupih torbica i krpica“ i skupocenih putovanja kojima su mnogi skloni.
On, koji želi da pred očima srpske javnosti očuva poziciju siromašnog, skromnog, ali vrednog i upornog čoveka, što bi, valjda, trebalo da bude motivacija onima koji mesečno rade za minimalac, zamerio je partijskim drugovima razmetanje koje može da pokaže da su članovi SNS-a novobogataši baš kao i oni koje optužuju svakodnevno da su pokrali i osiromašili Srbiju u periodu 2000–2012. godine.
Međutim, sada kada se zna da su neki javni funkcioneri – poslanici, zaposleni u Vladi i Vrhovnom sudu – „primili poklon“ koji nije ni protokolarnog ni prigodnog karaktera i da po svemu sudeći to nisu prijavili ustanovama (u Vrhovnom sudu su nam rekli da ne znaju gde ide sudija kada uzme slobodne dane), preostaje da se vidi da li će reagovati Agencija za borbu protiv korupcije i pokrenuti postupak utvrđivanja povrede Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, odnosno da se utvrdi da li je bilo sukoba interesa kod ovih visokih funkcionera.
Od toga zavisi da li će sve ovo biti samo jedna letnja priča ili početak ozbiljnog rada na uljuđivanju javne scene u Srbiji.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Sjatili su se tu u petak, prikazali svoja amaterski tugujuća lica, kao da su nekome zaista bila potrebna. Samo je Glavni upadljivo falio, jer je to njegov manir: on kreira sve govnjive situacije naših života, a onda se postavlja iznad njih, onako nedužan i začuđen, ostavljajući sebi poziciju onoga ko će presuditi, osuditi, osloboditi, objasniti, utešiti
Nadstrešnica zgrade novosadske Železničke stanice obrušila se 1. novembra oko 12 časova. Akcija spasavanja ljudi trajala je osam časova, a na kraju je četrnaestoro ljudi podleglo povredama. Novosađani su iste večeri izašli na ulice i odali počast nastradalima. Dok ovaj tekst ide u štampu, u toku su velike demonstracije u Novom Sadu
Režim je krenuo u spinovanje i kontrolu štete. Predsednica Skupštine i bivša premijerka Ana Brnabić nudi svoju glavu zbog nesreće u Novom Sadu, nesvesna da njena glava nikom ne treba. Sve što građani žele jeste da sačuvaju svoje glave na ramenima
Nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je život izgubilo 14 osoba, vlast obećava da će krivci snositi odgovornost. Međutim, ukoliko se posmatra istorija ignorisanja u naprednjačkoj vlasti, utisak je poražavajući – naspram desetina izgubljenih života stoje tek dve ministarske ostavke. Da li će ovog puta biti drugačije
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!