Čemu služe, a uz to i ne rade

Scena – iako amaterski snimljena – bila je poput nekih filmova o „prljavim“ policajcima, koji kroz svoj posao iskaljuju sopstvene frustracije. Devetog oktobra u javnosti je objavljen snimak kako komunalna milicionerka van svih pravila službe najpre bahato razgovara sa čovekom koji je nepropisno parkirao automobil u beogradskom naselju Žarkovo, a potom, na njegova uporna pitanja kakva će to kazna da mu stigne na kućnu adresu, njoj „puca film“:

– Šta znači to, koja je kazna u pitanju, ne razumem vas?

– (Milicionerka izlazi iz kola) Kako me ne razumete?

– Lepo vas pitam šta znači to, nikad nisam dobio kaznu.

– (Ona otima telefon) Nikad niste dobili kaznu…

– Šta radite to?

– Sa’ću da ti pišem ometanje.

– Pusti me!

– Sa’ću da ti pišem ometanje!

– Šta vam je, bre?

– Sa’ću da ti pišem ometanje, bre, alo, pišem ti napad sada!

– Koji napad?

Nakon ovoga, čovek koji je snimio napad Komunalne milicije strpan je u milicijska kola, dok je vikao da kod kuće ima malo dete.

„Ona je sela sa mnom pozadi, prebacili su me preko prednjeg suvozačkog sedišta, ja sam klečao na zadnjem sedištu, ona mi je držala zavrnute ruke, dok smo išli ka stanici uzela je da mi pretresa džepove. Kad su me uveli u kola, imao sam sa sobom kovertu sa 150 hiljada dinara. Oni su me izvukli napolje, ona je ostala u kolima, njen kolega je izašao, a ja sam sa dvojicom ulazio u stanicu i njima prijavio da u džepu više nemam tih 150 hiljada dinara“, izjavio je napadnuti čovek za N1, dodajući da je milicionerka u stanici glumila da je povređena i da su komunalni milicajci falsifikovali izveštaj, pišući da je čovek njih napao.

Vršilac dužnosti načelnika Komunalne milicije izjavio je da su milicioneri suspendovani, da su „prekoračili svoja ovlašćenja“ i da je protiv njih pokrenut disciplinski postupak. On je napomenuo da je reč o „pojedinačnom slučaju“, kao i da su zbog onih 150 hiljada dinara obavešteni MUP i Tužilaštvo.

Komunalna policija, koja je od ove godine dobila novo ime – Komunalna milicija – u Beogradu funkcioniše od 2010. godine. Njeni pripadnici, njih oko 300, u prethodnih sedam godina su imali tolike i takve „faulove“ – bahate, brutalne i nasilne ispade prema građanima – da je ovaj novi incident samo još jedan „pojedinačan slučaj“.

Naravno, formalno, svaki slučaj bio je „pojedinačan“, ali tako veliki broj „pojedinačnih slučajeva“ među tako malim brojem komunalnih policajaca/milicajaca obećava da će „pojedinačni slučajevi“ da se nastave, samo u proširenom obimu: novim zakonom donetim ove godine omogućeno je praktično neograničeno uvećanje broja komunalnih milicajaca. Takođe, zakonom je omogućeno da svaka opština u Srbiji napravi sopstveni odred milicajaca, koji u krajnjoj instanci odgovara samo stranci koja je u toj opštini na vlasti – do donošenja novog zakona to su mogli samo gradovi.

POČECI

Još 2002. članovi beogradske vlade „prizivaju“ komunalnu policiju koja bi imala veća ovlašćenja od komunalnih inspekcija, a 2004. gradonačelnik Nenad Bogdanović izjavljuje da je komunalna policija potrebna „jer nema te komunalne inspekcije i dobre volje građana koja može da zaustavi vandalizam pojedinih sugrađana“.

Međutim, tek su krajem 2007. usvojeni Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o glavnom gradu, kojima je postalo moguće da se formira Komunalna policija. No, još godinu i po dana je moralo da prođe da bi Skupština Srbije usvojila Zakon o komunalnoj policiji. Ovim zakonom (usvojen u julu 2009) bilo je omogućeno da komunalnu policiju osnivaju gradovi, koji bi mogli da na svakih 5000 građana zaposle po jednog komunalnog policajca.

U junu 2010. počela je obuka za prvu generaciju komunalnih policajaca, u julu iste godine gradska uprava imenovala je Gorjanu Obrenović na mesto načelnice Komunalne policije (koja izjavljuje da je „uloga komunalnog policajca da bude dobar komšija koji ume da podvikne kada primeti neregularnosti, ali i da reši probleme svojih građana“), a u novembru prvih sto četvoro komunalnih policajaca pojavljuje se na beogradskim ulicama.

Tokom prvih godinu ili dve, u Beogradu nema incidenata poput onog sa početka priče, ali počinje da ih bude u drugim gradovima, na primer, u Novom Sadu, gde je komunalna policija u aprilu 2011. optužena za prekomernu upotrebu sile prilikom sprečavanja nelegalne prodaje sa haube automobila. No, već posle godinu dana, u novembru 2011, načelnica Obrenović zahteva proširenje ovlašćenja – „dozvolu da ulaze u stanove, da sprovode do sudije za prekršaje, da zaustavljaju vozila divljih taksista ili preprodavaca sa uličnih tezgi“.

Početkom 2012. veća ovlašćenja traže i Niš i Subotica, a u septembru javnost biva zgrožena snimkom na kome komunalni policajac pesnicom udara putnika javnog prevoza u Beogradu koji nije imao kartu i nije želeo da napusti vozilo. Prvi put, a biće potrebno još mnogo puta, reaguje zaštitnik građana, utvrdivši da je komunalni policajac „nezakonito i nepravilno postupio prema građaninu zatečenom bez vozne karte, čime je primenio akte nasilja i mučenja prema građaninu na javnom mestu“, donoseći preporuku da komunalni policajac bude udaljen sa radnog mesta.

Nakon ovih incidenata, početkom oktobra 2012. dotadašnja načelnica komunalne policije podnosi ostavku. Treba zapamtiti ovaj događaj, s obzirom na ono zbog čega sve SNS-ov načelnik Nikola Ristić nije podneo ostavku. Istovremeno je moguće i „mapirati“ oblasti u kojima je komunalna policija pravila probleme – izgledalo je kao da su dobijali zadatak da se fokusiraju na određene oblasti, a onda tu brljali, prekoračivali nadležnosti i iznova šokirali javnost.

Tako, tokom 2012, dok je gradonačelnik još uvek bio Dragan Đilas, komunalna policija pomaže privatnoj firmi „Bus plus“ da podigne očajnu naplatu karata (naprednjaci su, podsetimo, pozivali građane da ne plaćaju kartu za javni prevoz).

foto: milena anđela

PROMENA GRADSKE VLASTI

Tokom 2015. izgledalo je kao da komunalna policija, pod vođstvom načelnika Nikole Ristića (postavljen u junu 2014) ima ekskluzivan zadatak da „brani“ prostor Beograda na vodi i novog gradonačelnika Sinišu Malog od novinara.

Međutim, početkom 2015. ponovo dolazi do incidenta u autobusu GSP-a, komunalni policajci ponovo bivaju snimljeni – kako njih trojica stavljaju lisice ženi koja nije imala kartu. Sindikat komunalne policije (netačno) tvrdi da je zabranjeno snimanje komunalne policije, najavljuju podnošenje krivične prijave, građani počinju da skupljaju potpise za peticiju za ukidanje komunalne policije (biće skupljeno oko 17.000 potpisa), a krajem januara jedan komunalni policajac na svom Fejsbuk profilu, na tekst pod naslovom „Puk’o im film, narod napao komunalnu policiju na Mostarskoj petlji“, ostavlja sledeći komentar: „Tek će da vam pukne, pizda vam materina“, što dalje izaziva negativne reakcije u javnosti.

U martu 2015. komunalna policija privodi aktiviste pokreta „Ne davimo Beograd“ zbog deljenja reklamnog materijala, kao i novinarku agencije Beta: „Nisu nas zvanično priveli, ali kada nisu hteli da nam vrate dokumenta i napisali nam prijave, osetili smo da nemamo drugu opciju nego da krenemo sa njima. Ništa ih nije zanimalo. Čak su priveli i novinarku Bete i jednog građanina koji nije učestvovao u deljenju novina, iako smo im objašnjavali ko su i da nemaju veze sa akcijom. Kazne koje smo dobili nisu velike, ali zar je moguće da i pored dozvole ovako nešto mora da se desi?“, izjavio je tada aktivista pokreta „Ne davimo Beograd“ Radomir Lazović.

U julu 2015. uhapšen je jedan pripadnik komunalne policije na Slaviji koji je, po pisanju „Blica“, pokušao da proda narkotike. A onda, u razmaku od mesec dana, u septembru i oktobru 2015. – dva skandala. Najpre komunalna policija bahato i bezobrazno zabranjuje novinarskoj ekipi „Istinomera“ da snimi intervju sa još jednim aktivistom pokreta „Ne davimo Beograd“, Dobricom Veselinovićem, na šetalištu Beograda na vodi (jedan od komunalnih policajaca je snimljen kako „upozorava“ novinare da on „ima osećaj“ da će kamera da im padne i da se ošteti), a novinarska ekipa je dobila i prekršajne prijave – sve zato što su hteli da urade intervju ispred novoizgrađenog restorana Savanova.

Mesec dana kasnije, komunalna policija ide i korak dalje: oteli su telefon i fotoaparat novinarima KRIK-a i pobrisali snimke, zato što su novinari pokušali da uzmu izjavu od gradonačelnika Siniše Malog o 24 stana u Bugarskoj. Među osobama koje su ovo učinile bio je i načelnik komunalne policije Nikola Ristić. Ombudsman će u januaru 2016. preporučiti smenu Ristića zato što je „nezakonito sprečavao snimanje postupanja Komunalne policije, a tokom postupka kontrole je dao neistinite podatke o oduzimanju predmeta, koji su u očiglednoj suprotnosti sa sadržajem audio-video snimaka tog događaja dostupnih javnosti“. Ristić, naravno, nije smenjen, jer ga je zaštitio čovek koji treba da ga smeni – gradonačelnik Siniša Mali, rekavši da „svako ko radi, pravi greške“.

Negde na proleće 2016. vlada donosi predlog izmene Zakona o komunalnoj policiji u kome su, manje-više, bila predviđena sva proširenja nadležnosti koje će tri godine kasnije doneti Zakon o komunalnoj miliciji. Tadašnji zaštitnik građana Saša Janković izjavio je da se ovim predlogom „neproporcionalno i nepotrebno jačaju ovlašćenja komunalnih policajaca da ograničavaju slobode i prava građana“, da „takve izmene nisu neophodne za delotvorno održavanje komunalnog reda“, kao i da „iskustva u radu komunalne policije upućuju na potrebu za restriktivnijim, a ne širim pristupom ovlašćenjima“.

A onda, u junu 2016, dolazi možda i do najbezobzirnijeg i najbahatijeg incidenta, nakon koga je preminuo prodavac lubenica na Vidikovačkoj pijaci. Komunalna policija je najpre saopštila da nije prekoračila svoje nadležnosti, a potom je suspendovala dva policajca koji su u incidentu učestvovali.

U decembru 2016. tada ministarka Ana Brnabić izjavljuje da su svesni „činjenice da Komunalna policija nije uvek bila pomoć kakvu građani očekuju i zaslužuju“, te da je „neophodno uspostaviti odnos poverenja između građana i komunalnih policajaca“. U isto vreme Goran Vesić izjavljuje da „javnost često sazna za neke intervencije komunalaca koje su problematične, ali to je možda hiljaditi deo njihovih intervencija“. Tokom 2017. građani sprečavaju komunalnu policiju da uhapsi prodavca jaja na Uskrs, a u maju 2018. komunalni policajac nezakonito oduzima pasoš norveškom državljaninu zbog bačenog opuška. Naravno, nema mesta za nabrajanje slučajeva kada su komunalni policajci uhvaćeni u nepravilnom i bahatom parkiranju, a osim građana Beograda i Novog Sada, treba reći da su komunalni policajci šokirali svojim ponašanjem i građane Leskovca (šamarali dečaka jer je pokušao da snimi službeni automobil), Niša (uvrtali ruke ljudima koji su pokušali da ih snime na dužnosti) i Kraljeva (krala meso u prodavnici).

No, na sve ovo, umesto da se rad komunalne policije bolje kontroliše i ograniči, ona je novim zakonom, osim novog imena, dobila i veće nadležnosti. Po rečima Gorana Vesića, to je urađeno „kako bi komunalna milicija mogla da bude efikasnija u uvođenju komunalnog reda i kako bi građani bili zaštićeni od bahatosti svake vrste, nezavisno od toga da li se radi o bahatom parkiranju, glasnoj muzici, bacanju smeća van mesta koja su za to određena, nelegalnoj gradnji ili nepoštovanju drugih pravila komunalnog reda“.

Uprkos rečima zamenika gradonačelnika, problem kontrole rada Komunalne milicije ostaje – prema zakonu nije obavezno da se obrazuje jedinica unutrašnje kontrole (u zakonu piše „može se obrazovati“, dakle i ne mora).

Takođe, osim nedostatka kontrole, Komunalna milicija donošenjem novog zakona ima mogućnost rada u civilu, zaustavljanja i pregledanja vozila, može da snima građane, a i primena sile im je proširena uvođenjem biber-spreja. Ono što je zanimljivo jeste da, prema Informatoru o radu Grada, Sekretarijat za poslove komunalne policije nema opredeljena sredstva na budžetskom računu grada Beograda, pa „nabavke za vozila, odeću i opremu za komunalne policajce vrši Sekretarijat za opšte poslove Gradske uprave. Uz to, praktično je javnosti onemogućen pristup informacijama: „Omogućava se pristup informacijama bez ograničenja, sa izuzetkom da se pristup bez ograničenja omogućava samo strankama u tom postupku, kao i ograničenje slobodnom pristupu informacijama u skladu sa članom 9, 10. i 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.“

Naravno, nije nužno da će Komunalna milicija biti stranački (zlo)upotrebljavana. No, postoje razlozi za brigu: nemaju sistem kontrole kao što je ima prava policija, praktično nema ograničenja partijskom zapošljavanju, a odgovaraju samo načelniku kojeg imenuje vladajuća većina, a ne bira se na konkursu. Ujedno, ne postoji niti jedna analiza rada kojom bi se opravdalo postojanje same službe, a kamoli uvećanje broja policajaca/milicajaca: u zakonu samo piše da se zakon donosi kako bi i opštine mogle da imaju komunalnu miliciju.